Šta koči postavljanje solarnih panela na krovove zgrada?

- Imajući u vidu da veći deo stanovništva živi u urbanim sredinama, posebnu pažnju smo posvetili stambenim zajednicama i zbog toga se zalažemo za donošenja niza mera koje bi im omogućile da postanu kupci-proizvođači, čak i kada nisu vlasnici elektrane. Pre svega bilo bi dobro omogućiti da stambene zajednice mogu da daju u zakup krov kako bi neko ko ima želju i sredstva mogao da postavi panele, slično kao što sada deo prostora izdaju za postavljanje bilborda i drugih vrsta reklama. Takođe, ako sami žele da postave panele, predlažemo da im se omogući da investiciju mogu da otplaćuju na rate putem sistema objedinjene naplate (infostana) - objašnjava Lena Bratić, direktorka USAID projekta "Bolja energija".

Sagovornica Blic Biznisa dodaje da je neophodno sprovesti više pilot projekata kako bi se u praksi pokazalo da je model stambene zajednice koja je prozjumer moguć, ostvariv i isplativ. To je i jedna od 15 preporuka NALED-a i USAID projekta "Bolja energija", koje imaju za cilj unapređenje statusa kupca-proizvođača i kreiranje stabilnih i predvidivih finansijskih uslova za proizvodnju električne energije iz sopstvenih izvora.

Pored stambenih zajednica, deo preporuka rezervisan je i za domaćinstva i rešavanje problema koje su imali sa obračunom utrošene i preuzete energije. Pre svega, neophodno je precizirati šta je to utrošena energija na osnovu koje se vrši obračun obaveza i uskladiti propise po kojima se računaju osnovice za prateću akcizu i naknadu, odnosno obezbediti jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna proizvodnja i potrošnja.

- Građani su zainteresovani za ovu temu, ali nemaju uvek sve informacije. U našem istraživanju čak 33% ispitanika koji su stanari zgrada se izjasnilo da planiraju da postanu kupci–proizvođači - navodi Bratićeva.

Ona objašnjava da oni vlasnici stanova u stambenim zajednicama koji ne razmišljaju da postanu prozjumeri kao razlog navode da o tome nisu do sada razgovarali s komšijama ili je problem nedostatak poverenja u isplativost investicije i nejasnoće kako bi tako proizvedenu energiju raspoređivali među sobom.

U istraživanju koje je sprovedeno tokom proleća ove godine, kako navodi, više od tri četvrtine prozjumera (78%) reklo je da je investiralo u postavljanje solarnih panela iz sopstvene ušteđevine, očekujući smanjenje računa za struju od 40% do 100%. Tek 12% je reklo je da je koristilo dostupna podsticajna sredstava, a 10% kredita banke.

Imajući te podatke u vidu, jasno je zašto kupci-proizvođači kao prvi korak u popravljanju svog položaja vide u usaglašavanju propisa i jasnijem definisanju elemenata računa za električnu energiju, jer žele da imaju što jasniju sliku da li će im se i u kom roku isplatiti investicija. U ovom trenutku, čak 46% prozjumera ističe da ne bi dalje ulagalo u povećanje kapaciteta dok još 38% dodaje da nisu sigurni da bi to uradili.

Istraživanje je takođe sprovedeno i među potencijalnim prozjumerima i ono što se posebno ističe kao važan preduslov za dalje povećanje broja prozjumera u Srbiji jesu podsticaji sa nacionalnog i lokalnog nivoa. Čak 60% građana ušlo bi u investiciju isključivo ako bi dobili subvencije dok je tek četvrtina spremna da uloži sopstveni novac. Situacija je nešto povoljnija kod kompanija, gde bi se dve trećine oslonilo na sopstvena sredstva, a svaka treća firma na podsticaje.