Prof. dr Nebojša Tasić: Dva su glavna pristupa u prevenciji kadiovaskularnih bolesti

Kakva je kardiološka slika nacije? Pitanje je kojim se sve češće bave lekari u Srbiji, jer poslednjih godina oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti raste, a za to su najzaslužnije svakodnevne navike koje podrazumevaju ubrzani tempo života i izostanak fizičke aktivnosti, brzu ishranu, stres i pušenje.

Lekari okupljeni oko manifestacije Festival zdravlja, odlučni su u tome da male promene u ishrani i svakodnevnim navikama, doprinose mnogo boljem zdravlju i dobar su prelaz ka trajnim i zdravim navikama.

Dijeta ne podrazumeva gladovanje, već promenu stila života. Ishrana koja obiluje voćem i povrćem najbolja je za prevenciju mnogih bolesti, a smanjenjem gojaznosti, po mišljenju lekara, prevenira se i kancer. Što se tiče fizičke aktivnosti, koja utiče na sve aspekte života, po preporuci lekara, 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno doprinosi mnogo boljem fizičkom i psihičkom stanju. Ta aktivnost ne mora da bude trčanje ili vežbanje u teretani, dovoljno je pola sata šetnje svakog dana, vožnja bicikla i lagane jutarnje vežbe.

Međutim, kada bolest već nastupi, po mišljenju kardiologa prof. dr Nebojše Tasića, uz promenu navika, potreban je multidisciplinarni lekarski pristup.

- Kardiološka slika nacije je veoma komplikovana i teška, kardiovaskularne bolesti su ubica broj jedan u našem društvu. U prevenciji ovih bolesti, najvažnije je da odredimo i detektujemo promenljive faktore zaslužne za povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, a u njih spadaju sedentarno ponašanje, hipertenzija, prekomerna težina ili gojaznost, pušenje, visok holesterol, dijabetes, prekomerna konzumacija alkohola. Neki od faktora poput pola, godina i genetike su nam dati rođenjem, na njih ne možemo da utičemo. Međutim, na faktore kao što su ishrana, kontrola telesne težine, pušenje, fizička aktivnost, kao i navika da se redovno kontrolišemo, možemo da obratimo pažnju i stavimo pod kontrolu i na taj način u izvesnoj meri da redukujemo rizike za nastanak određenih kardiovaskularnih bolesti. Ovim faktorima bave se različiti lekari i nama je potrebno da se uvežemo i pristupimo ovom problemu multidisciplinarno, kako bi svaki pacijent dobio terapiju koja mu odgovara - navodi dr Tasić.

Da ne bi došlo do oboljevanja, neophodno je promeniti navike. Ishrana i pušenje i ubrzan tempo življenja su nekada bili samo "navika" a onda vremenom su prerasli u faktore rizika. Oni su nekako uvezani i vrlo često osoba ima više ovih faktora.

- Kada pacijent odlazi kod više lekara, pa vidimo da mu je malo šećer povećan, pa drugi lekar vidi da je malo pritisak povišen, pa su malo masnoće veće… to pojedinačno ne deluje strašno, međutim, taj pacijent može da bude tempirana bomba - dodaje doktor Tasić.

Promena navika nije laka i kada se pacijentu kaže da mora potpuno da promeni način života, to stvara otpor. Lekari preporučuju drugi pristup, a to je postepeno uvođenje zdravijih navika i alternativa.

- Primarna prevencija i edukacija o štetnosti je svakako najmoćnija mera. To svakako podrazumeva promenu životnih navika, što je jako teško, jer jednom stečene navike teško se menjaju. Prva stvar koju pacijent treba da uradi je da nađe lekara sa kojim će izgraditi odnos poverenja, koji će biti u mogućnosti da sasluša i pruži podršku pacijentu na tom putu promene. Druga, fleksibilnija mera je ona gde se loše navike postepeno smanjuju ili zamenjuju manje štetnim - kaže dr Tasić.

Jedan od primera manje štetnih navika, naš poznati kardiolog navodi kod pušenja. Najbolje bi bilo da osoba nikad ne počne da puši. Međutim ukoliko to već radi, najbolji način da smanji rizik koji nosi ova navika jeste da što pre prestane sa pušenjem. Naravno, uvek postoje oni koji ne žele da prestanu da puše. U nekim zemljama poput Engleske, postoje inicijative da se u ovim situacijama razgovara o primeni manje štetnih oblika konzumiranja nikotina, a to su oni za koje postoje podaci da stvaraju manje štetnih materija, poput sistema za zagrevanje duvana, električnih cigareta.

- Ovde želim da naglasim da eventualni pozitivni potencijal, princip smanjenja štetnosti, postoji samo kao zamena za cigarete, tj. za sagorevanje duvana i to kod punoletnih osoba. Ova dva principa su komplementarna, samo su usmereni na dve različite ciljne grupe. Oni koji žele da prestanu da puše, treba to da urade bilo sami, bilo uz bihevioralnu, medikamentoznu podršku i to je najbolja stvar. Dok osobe koje su čvrsto rešene da ostanu pri svom lošem izboru, treba na neki način da se, za početak, udalje od cigareta, pa makar i prevođenjem na manje štetne izvore nikotina, ali tu ne treba stati, jer treba i sa njima raditi i jačati njihovu motivaciju da jednog dana prestanu sa upotrebom ovih alternativa - zaključuje dr Tasić.