Vražji kamen i Dubočka pećina proglašeni za spomenike prirode

Vražji kamen, prirodni fenomen, se nalazi na krajnjem jugoistoku Srbije, uz granicu sa Bugarskom i Republikom Severnom Makedonijom, udaljen 5 km od Trgovišta u neposrednoj blizini planinskog sela Donja Trnica.

Vražji kamen je prirodni fenomen nastao erozijom stena. Reka Pčinja je nekada davno prosekla stenu ,a stubove,visoke do 60 metara, je stvorila denudacija.Nalazi se na nadmorskoj visini oko 800 metara, ima oko desetak kamenih kupa koje čine sam Vražji kamen. Mesto se nekada zvalo Prosečnik.

Mnogo je legendi kako je nastao Vražji kamen. Meštani Gornje Pčinje prepričavaju jednu od njih, po kojoj su đavoli nameravali da preokrenu tok Pčinje da teče prema Bugarskoj, pa su pokušali da spoje obale ove reke. Kidali su čitave stene sa okolnih brda, ali ćudljivu reku nisu uspeli da ukrote. Videvši da su čak i oni nemoćni, a i kamenja im je ponestajalo, uputili su se prema kosovskom Pomoravlju, u Končuljsku klisuru. I baš tu su naišli na najveću stenu. Uprtili su je na leđa i vratili se da još jednom pokušaju da pobede prirodu. Usput su često zastajali i odmarali se, jer je stena bila preteška i za njih. Kad su stigli do sela Klinovac začuli su se prvi petlovi. Uplašeni da ljudi ne otkriju njihove namere, bacili su stenu pored neke vodenice. Tako je, prema predanju jednom, nastao Vražji kamen. Druga legenda, pripoveda o tome da su Pčinjani godinama zidali crkvu pored reke. Sve što bi oni tokom dana sagradili, đavoli bi tokom noći odnosili i ostavljali na Vražjem kamenu. Navodno su bili ljuti na seljane jer ih nisu dovoljno poštovali. I tako je postala crkva na Vražjem kamenu. Inače, i danas se može čuti o tome kako da su seljaci u Šajincu bili u zavadi sa ovim demonima. Da bi se osvetili Šajinčanima, đavoli su pokušali kamenom da pregrade Pčinju. Stenovit blok su nosili u cedilu, ali su se razbežali u zoru, kad je zakukurikao petao. Najpoznatiji đavoli su: Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja. (opština Trgovište)