Minimalac od 300 do 560 EUR - Kakav je životni standard građana u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji?

U zemljama regiona minimalne zarade kreću se od 300 EUR koliko je u Bosni i Hercegovini, do 560 EUR, koliko su najmanje prosečne plate u Hrvatskoj.

Minimalna zarada u Crnoj Gori od januara prošle godine iznosi 450 EUR u neto iznosu, a ukupne dažbine na nju koštaju još 117 EUR. Iznos minimalne zarade prima oko 50.000 zaposlenih što je oko 22% od ukupnog broja radnika.

Njen iznos se utvrđuje Zakonom o radu i nije vezan za iznos prosečne zarade.

U periodu od 2013. do 2019. godine minimalna zarada je bila na istom iznosu od 193 EUR. Na kraju tog perioda ona je iznosila 40% tadašnje prosečne zarade od 480 EUR.

Tek u maju 2019. godine Vlada i poslodavci su pristali da nakon šest godina mirovanja povećaju iznos minimalne zarade na 222 EUR. Poslodavcima je tada kao ustupak smanjen iznos doprinosa za zdravstveno osiguranja za 2,3% bruto zarade.

Nakon promene vlasti u Crnoj Gori minimalac se izmenom zakona od 1. oktobra 2021. povećava na neto iznos od 250 EUR, da bi od 1. januara na predlog tadašnje Vlade kroz program poreske reforme Evropa sad bio utvrđen na 450 EUR.

Tada su poslodavci prihvatili ovo povećanje od 80%, jer je istovremeno uveden neoporezivi deo zarade do 700 EUR neto i ukinut doprinos za zdravstveno osiguranje od 20,5%.

Prosečna zarada u Crnoj Gori za april ove godine iznosi 786 EUR, tako da minimalna ima vrednost od 57% prosečne.

Najnižu prosečnu neto zaradu u Crnoj Gori, prema podacima Uprave za statistiku Monstat, u aprilu su imali zaposleni u skoro pa ugašenoj prerađivačkoj industriji od 610 EUR, a zatim slede prosečne zarade u trgovini 646 EUR i ugostiteljstvu od 688 EUR.

Zaposleni koji primaju minimalne zarade od januara imaju dodatnu povoljnost, jer se zbog izmene Opšteg kolektivnog ugovora sve naknade koje dobijaju uz zaradu – za prekovremeni rad, rad za praznike i ostalo, moraju dodatno računati na iznos minimalne zarade što do tada nije bio slučaj. Deo poslodavaca je koristio zakonsku prazninu da im te naknade uvrsti unutar obračuna za minimalnu zaradu.

U Crnoj Gori se 11. juna održavaju vanredni parlamentarni izbori, tako da se političke partije trenutno takmiče ko će obećati veći rast zarada pa i minimalne zarade. Lider pokreta Evropa sad, kojoj rejting agencije daju najveći procenat, najavio je da će minimalnu zaradu u roku od 12 meseci kada dođu na vlast povećati na iznos od 700 EUR.

Nije navedeno na koji način bi ona bila povećana, kao ni koji bi ustupak poslodavcima učinili kako bi na Socijalnom savetu pristali na rast ovog troška za zarade.

U deset godina minimalna plata u Hrvatskoj je porasla 75% i iznosi 560 EUR neto, odnosno 700 EUR bruto. Nju bi moglo primati negde oko 70.000 zaposlenih prema proceni hrvatskog ministra rada.

U oktobru prošle godine, kad je donesena odluka o visini minimalca, minimalac je iznosio polovinu (50,3%) prosečne bruto plate, da bi do trećeg meseca 2023 godine vrednost minimalca pala na 45% proseka.

Do kraja ove godine verovatno će se spustiti na oko 40% i tako opet ispočetka.

Visinu minimalne plate određuje Vlada jednom godišnje, uz prethodne konsultacije sa socijalnim partnerima koje u pravilu završe skrnavljenjem jednih i drugih, svako zbog svojih motiva. Kompanijama, posebno iz radno-intenzivnih delatnosti to je previše, sindikatima premalo.

Činjenica je da minimalna plata raste znatno brže od prosečne, na primer u godini hrvatskog ulaska u EU – 2013 – minimalna je bruto plata bila 400 EUR i od tada je porasla 75%.

U tom desetogodišnjem razdoblju prosečna je neto plata nominalno rasla manje – 52%. Realno su, pak, kad se uračuna inflacija, u deset godina prosečne plate porasle oko 20%.

Snažnije povećanje primanja dogodilo se u 2023. godini, kada je od kraja prošle do marta ove godine prosečna neto plata porasla oko 8% i za mesec mart iznosila 1.130 EUR neto (1.556 bruto).

Prema platama iz decembra 2022. godine, Hrvatska je na kraju prošle godine imala 140.000 zaposlenih u pravnim osobama (bez obrta i slobodnih profesija) čije su bruto plate bile do 700 EUR.

Već za januar 2023. primanja zaposlenih iz prve desetine zaposlenih sa najnižim primanjima, skočila su na oko 800 EUR bruto i tu su se držala iduća tri meseca za koje postoje javno objavljeni podaci.

Posledica je to, prvenstveno, rasta minimalne plate i jedne ranije zakonske intervencije hrvatske Vlade da se unutar minimalne plate nalazi samo plata za redovan rad. Dodaci za prekovremeni rad, rad vikendom, rad u smenama i slično moraju se isplatiti mimo minimalca.

Inače, struktura zaposlenih po visini plate pokazuje da 10% najslabije plaćenih radnika u zemlji trenutno zarađuje oko 630 EUR neto, srednja ili medijalna plata je 950 EUR, a 10% najbolje plaćenih Hrvata ima neto platu veću od 1.715 EUR.

Minimalne su plate najzastupljenije u zaštitarskoj branši, tekstilnoj i drvnoj industriji, pojedinim delovima metalne industrije, kao i u trgovini i u samostalnim profesijama gde se tradicionalno isplaćuju niže plate da bi se izbeglo plaćanje socijalnih doprinosa.

Hrvatska vlada najavila je da će od iduće godine dodatno povećati neto primanja na male plate, tako što će radnike čije se plate kreću od 700 do 1.300 EUR bruto osloboditi obaveze plaćanja dela doprinosa za penziju.

Tehnički to će se napraviti tako što će na bruto platu od 700 EUR 1.300 EUR biti oslobođeno plaćanja doprinosa za penziono osiguranje za državni penzioni sistem (15%), a doprinosi će se obračunavati na preostalih 400 EUR.

To će se oslobođenje regresivno smanjivati do bruta od 1.300 EUR nakon kojeg će se naplaćivati puni doprinosi. Sindikati su kritikovali predlog, jer smatraju da šteti penzionom sistemu i donosi prekid veze između plaćenih doprinosa i iznosa penzije.

Inače, kada odu u penziju svi zaposleni čije su plate tokom radnog veka bile ispod 80% prosečne plate u državi ulaze u kategoriju najniže, od države, zagarantovane penzije, koja trenutno iznosi 11 EUR po godini staža.

Rekordna inflacija sa kojom se suočila Bosna i Hercegovina najviše je pogodila građane koji primaju minimalnu platu.

Kako bi ublažila njene posledice, vlast je u proteklom periodu posegnula za povećanjem minimalca. Tako je Vlada FBiH 12. januara ove godine donela Odluku kojom je utvrdila najnižu platu za period od 1. januara do 31. decembra 2023. u neto iznosu od 596 KM (298 EUR), što predstavlja povećanje za 9,85% u odnosu na najnižu platu utvrđenu za 2022.

No, to ni blizu nije dovoljno da se pomogne građanima, posebno ako se uzme u obzir da je galopirajući rast cena doveo do toga da potrošačka korpa iznosi blizu 3.000 KM (1.500 EUR).

Ipak, tračak nade daje novoimenovana Vlada FBiH kojoj je jedan od prioriteta povećanje minimalne plate na 1.000 KM (500 EUR), uz usvajanje Zakona o minimalnoj plati. To je za Oslobođenje još jednom potcrtao Vojin Mijatović, federalni ministar razvoja, poduzetništva i obrta.

- To je treći deo koji nedostaje uz izmene i dopune Zakona o doprinosima i Zakona o porezu na dohodak. Kada se završi neophodna kalkulacija vrlo brzo će to biti na Vladi, a onda i u Parlamentu FbiH. To je naša obaveza i strateško opredeljenje. Uz dogovor sa udruženjem poslodavaca i sa sindikatima idemo u taj proces do kraja godine. To se mora rešiti kako bi zaustavili odlazak radne snage iz Bosne i Hercegovine. Puno je prioriteta, a to je jedan od prioriteta ove Vlade - naglasio je Mijatović.

Mevludin Bektić, član delegacije Saveza samostalnih sindikata BiH u Ekonomsko-socijalnom veću, podsjeća da se minimalac usklađuje po Uredbi federalne Vlade.

- To je neprihvatljivo kada znamo da smo imali inflaciju prošle, ali i ove godine. Neprihvatljiv je koncept da držimo status quo i da čekamo još šest meseci do usklađivanja nove minimalne plate. Mi smo to u više navrata iznosili. Vlada u starom sazivu je ignorisala socijalni dijalog kroz ESV i svojom Uredbom je donela odluku o načinu usklađivanja minimalne plate bez obzira na protivljenje sindikata - objašnjava on.

Kako dodaje, poslodavcima se više izašlo u susret nego sindikatima, mada ni poslodavci nisu zadovoljni.

- Nalazimo se u jednoj vrsti geta Vlade koja je izazvala ovakvu situaciju i ovako trajno niska primanja radnika bez obzira na prisutnu inflaciju - ističe Bektić.

Zbog svega navedenog je, kaže, potrebno pet minimalnih plata da bi radnik mogao izdržavati porodicu, što izaziva ogorčenje.

- Velika su očekivanja od nove Vlade. Međutim, oni vezuju Zakon o doprinosima i Zakon o porezu na dohodak za Zakon o minimalnoj plati zbog čega mislim da ćemo ponovo doći u začarani krug. Podsetiću da ovi fiskalni zakoni nisu prihvatljivi za sindikat jer je vlada tražila neutralni efekat, a kolaterala bi bili radnici, jer bi se iz radničkih plata namirivalo smanjenje u budžetu. Zakoni moraju ići na doradu, potom u javnu raspravu i na usklađivanje pred ESV i to će trajati. Namera je da dođemo do izmene ovih zakona, ali ne na štetu radnika - kaže Bektić.

I Vlada RS-a je u januaru ove godine donela Odluku o najnižoj plati za 2023. koja iznosi 700 KM (350 EUR). Pre donošenja te Odluke, minimalac u RS-u je bio 650 KM (325 EUR).