UNICEF poziva na povećanje obuhvata finansijske pomoći - Srbija među 10 zemalja u Evropi s najnižim nivoom jednakosti prihoda

U okviru dugoročne saradnje između Saveza ekonomista Srbije i UNICEF-a, predstavljen je izveštaj "Projekcije siromaštva zasnovane na potencijalnim efektima konflikta u Ukrajini, s posebnim osvrtom na decu", kako bi se ugledni ekonomisti informisali o nalazima izveštaja.

Dugoročna kriza izazvana ratom u Ukrajini otežala je oporavak Srbije od uticaja pandemije kovid-19. Povećanje cena hrane i energije prouzrokovano ratom direktno je uticalo na najugroženije stanovništvo Srbije, pokazala je analiza koju je za UNICEF sproveo tim sa Univerziteta Ujedinjenih nacija – Institut za ekonomska i socijalna istraživanja u oblasti inovacija i tehnologije u Mastrihtu, navodi se u saopštenju.

Izveštaj naglašava da će ukrajinska kriza dovesti do pogoršanja položaja već osiromašenih porodica sa decom. Takođe, Srbija je među prvih 10 zemalja u Evropi s najnižim nivoom jednakosti u pogledu prihoda.

- Džini koeficijent za prihode iznosio je 2021. godine 33.3. Drugim rečima, 20% najbogatijeg stanovništva imalo je 6 puta veći prihod od 20% najsiromašnijih. Pored toga, u Srbiji su šanse da će deca živeti u siromaštvu veće nego kod odraslih - ističe se u izveštaju.

- Zbog ukrajinske krize očekuje se usporavanje privrednog rasta. To vrši pritisak na prihode i potrošnju domaćinstava, što može bitno uticati na siromašne porodice s decom, potencijalno pogoršavajući situaciju koja je već bila daleko od idealne. Tokom 2020. godine, 10,6% dece uzrasta 0 do 13 godina živelo je ispod praga apsolutnog siromaštva sa 12.695 dinara mesečno. Očekuje se da će broj siromašne dece da se dalje poveća. Čak i u najskromnijem scenariju, možemo očekivati da se siromaštvo dece u 2022. godini povećalo na 13,8%. To znači dodatnih 28.000 dece koja žive ispod apsolutne granice siromaštva - izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji i dodala da siromaštvo u detinjstvu ima posebno ozbiljne posledice po razvoj dece i izglede za zaposlenje.

- Uticaj na svako pojedinačno dete je ogroman. Istovremeno, zanemarivanje dece negativno utiče i na izgradnju ljudskih resursa potrebnih za održiv ekonomski prosperitet zemlje. Stoga predlažemo da Vlada razmotri sveobuhvatne mere socijalne politike i budžete kao odgovor na ovu situaciju. Da bi se zadovoljile potrebe dece, potrebno je i povećanje obuhvata i adekvatnost programa finansijske pomoći, uključujući dečijeg dodatka - izjavila je Kostadinova.

Proširenje postojećih programa socijalne zaštite bi moglo da ublaži kratkoročne efekte krize u Ukrajini na najugroženiju populaciju u Srbiji, dodaje se u saopštenju.

- Procene predviđaju da će do 2030. godine, oko 30% novih učesnika na tržištu rada u Srbiji biti iz ranjivih i manjinskih grupa. Zato je neophodno je da se deci koja žive u siromaštvu obezbedi podrška za rast i napredak - izjavio je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije.