Izgradnja elektrane na vetar - od izbora lokacije, preko dobijanja dozvole, do projektovanja

Propisi za izgradnju elektrane se mogu podeliti u dve osnovne grupe: propisi kojima je uređena oblast planiranja i izgradnje objekata i propisi kojima je uređena oblast energetike.

U grupu propisa kojima je uređena oblast planiranja i izgradnje spadaju: Zakon o planiranju i izgradnji, podzakonski akti doneti na osnovu zakona kojim je uređena oblast planiranja i izgradnje i Zakon o Prostornom planu Republike Srbije, prateći planski dokumenti (regionalni prostorni planovi, prostorni planovi jedinice lokalne samouprave i prostorni planovi područja posebne namene i urbanistički planovi: generalni urbanistički plan, plan generalne regulacije, plan detaljne regulacije) i drugi propisi.

Zakonom o planiranju i izgradnji je uređen postupak dobijanja lokacijske dozvole, građevinske dozvole i upotrebne dozvole, dok su planskim dokumentima definisani ciljevi prostornog planiranja i razvoja, prostornog uređenja, odnosno da li je planirano da se u određenom vremenskom periodu izgradi određeni objekat na određenom mestu u Republici Srbiji. Da bi se pribavile lokacijska i građevinska dozvola, potrebno je pribaviti energetskotehničke uslove za priključenje na prenosni ili distributivni elektroenergetski sistem, kao i vodne uslove, vodnu saglasnost i vodnu dozvolu, koje se izdaju u skladu sa Zakonom o vodama i pratećim propisima ovog zakona.

U grupu propisa kojima je uređena oblast energetike spadaju: Zakon o energetici, prateći propisi ovog zakona, Strategija razvoja energetike Republike Srbije, Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije i drugi gore navedeni propisi koji se odnose na energetsku dozvolu, licencu za obavljanje energetske delatnosti, priključenje objekta na mrežu i sl.

Zakonom o energetici je predviđeno da se energetski objekti mogu graditi ako Ministar rudarstva i energetike izda energetsku dozvolu podnosiocu zahteva. Postupak za dobijanje energetske dozvole se reguliše Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole47. Takođe je predviđeno da se energetska dozvola izdaje u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i sa Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, u kom se uređuju uslovi i mesto gde konkretan energetski objekat treba da se izgradi. Postupak dobijanja energetske dozvole prethodi postupku dobijanja građevinske dozvole za konkretni objekat, a koji je regulisan grupom propisa o planiranju i izgradnji.

Postupci koji se odnose na dobijanje energetske dozvole, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole, licence za obavljanje delatnosti, priključenja na elektroenergetsku mrežu i drugi postupci neophodni za dobijanje prateće dokumentacije su upravni postupci, a rokovi za dobijanje ovih akata su utvrđeni samim propisom kojim je regulisan postupak dobijanja nekog upravnog akta neophodnog za izgradnju elektrane ili obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije. U slučaju da ovi rokovi nisu utvrđeni konkretnim propisima, na rok izdavanja konkretnog upravnog akta se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku. 48 49

Da bi se u Republici Srbiji izgradio i koristio bilo koji objekat, pa i objekat elektrane, neophodno je da se ispune sledeći uslovi: 1) pribavljanje energetske dozvole; 2) pribavljanje lokacijske dozvole; 3) pribavljanje građevinske dozvole; 4) građenje objekta i obezbeđenje stručnog nadzora u toku građenja objekta i 5) tehnički pregled objekta i pribavljanje upotrebne dozvole.

Građenje objekata u Republici Srbiji vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o planiranju i izgradnji.

U postupku dobijanja lokacijske dozvole, od nadležnih organa i organizacija potrebno je pribaviti uslove sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja, vodne uslove, energetskotehničke uslove za priključenje na elektroenergetsku mrežu, uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu itd.

Dobijanju građevinske dozvole prethode sledeći postupci: 1) dobijanje energetske dozvole, koja je neophodna za izgradnju energetskih objekata u koje spadaju elektrane snage veće od 1 MW; 2) dobijanje lokacijske dozvole u skladu sa važećim planskim dokumentom; 3) izrada tehničke dokumentacije-glavnog projekta.

U postupku dobijanja građevinske dozvole, za elektrane veće od 10 MW može se tražiti Studija procene uticaja budućeg objekta na životnu sredinu.

Prvi korak potencijalnog investitora za izgradnju elektrane je, svakako, odabir mikro lokacije.

Drugi korak investitora je provera da li je u važećim planskim dokumentima na izabranoj lokaciji predviđena izgradnja energetskog objekta. Treba imati u vidu da se elektrane mogu graditi i na poljoprivrednom zemljištu, a uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

U jedinici lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi izabrana lokacija, može se dobiti na uvid važeći planski dokument u kome se može proveriti da li je na toj lokaciji predviđena izgradnja energetskih objekata. Za željenu lokaciju se zatim podnosi Zahtev za dobijanje Informacije o lokaciji, a u cilju dobijanja podataka o mogućnostima i ograničenjima gradnje na razmatranoj katastarskoj parceli, u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Zahtev za izdavanje Informacije o lokaciji, podnosi se organu nadležnom za izdavanje lokacijske dozvole, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije. Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele /parcela, koja se prethodno traži u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti na teritoriji opštine. 50

Informacija o lokaciji, pored naziva podnosioca zahteva, broja katastarske parcele i mesta na kom se nalazi, sadrži51 i podatke o: 1) planskom dokumentu na osnovu koga se izdaje; 2) zoni u kojoj se nalazi; 3) nameni zemljišta; 4) regulacionim i građevinskim linijama; 5) pravilima građenja; 6) uslovima priključenja na infrastrukturu; 7) potrebi izrade detaljnog urbanističkog plana ili urbanističkog projekta; 8) katastarskoj parceli, odnosno o tome da li katastarska parcela ispunjava uslove za građevinsku parcelu sa uputstvom o potrebnom postupku za formiranje građevinske parcele; 9) inženjersko-geološkim uslovima; 10) posebnim uslovima za izdavanje lokacijske dozvole (spisak uslova).

Informacija o lokaciji omogućava licu na čije ime je izdata da prikupi sve posebne uslove (uslovi zaštite spomenika kulture, uslovi očuvanja životne sredine, itd.) i tehničke uslove (mesto i način tehničkih priključaka objekta na infrastrukturne vodove, kao i njihovih kapaciteta) pre izdavanja lokacijske dozvole.

Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijske dozvole. U slučaju da se elektrana gradi u granicama nacionalnog parka ili u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, kada je elektrana snage 10 i više MW, kao i kada je elektrana visine preko 50m - nadležni organ je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ukoliko se objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.52 U svim ostalim slučajevima je nadležna jedinica lokalne samouprave.

Informacija o lokaciji izdaje se u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Energetska dozvola je dozvola za izgradnju energetskog objekta, koju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike. Potrebno je ukazati da se energetska dozvola za elektranu izdaje pod uslovima da je izgradnja ovog objekta, po svojoj vrsti i nameni, u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i sa Programom ostvarivanja ove strategije.

Za dobijanje energetske dozvole neophodno je da budu ispunjeni kriterijumi za izgradnju proizvodnih energetskih objekata predviđeni Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole.54 Za elektrane snage ispod 1 MW nije predviđeno izdavanje energetske dozvole, što znači da se za ove objekte izdaje lokacijska dozvola, bez sprovođenja postupka izdavanja energetske dozvole.

Zahtev za izdavanje energetske dozvole, shodno Zakonu o energetici, sadrži podatke o: 1) lokaciji na kojoj treba da se izgradi elektrana; 2) roku završetka gradnje; 3) vrsti i kapacitetu i energetskoj efikasnosti elektrane; 4) energentima koje će energetski objekat koristiti; 5) načinu proizvodnje i preuzimanja energije; 6) načinu zaštite životne sredine u toku izgradnje i rada; 7) uslovima koji se odnose na prestanak rada; 8) visini planiranih finansijskih sredstava za izgradnju i načinu obezbeđivanja tih sredstava.

Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole razlikuju se male elektrane za proizvodnju električne energije od objekata za proizvodnju električne energije koji su nazivne snage preko 10 MW. Ovim pravilnikom su uređeni obrazac (O-1) Zahteva za izdavanje energetske dozvole posebno za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju električne energije nazivne snage od 1 MW do 10 MW (koji se odnosi na male elektrane) i obrazac (O-2) Zahteva za izdavanje energetske dozvole za izgradnje energetskog objekta za proizvodnju električne energije nazivne snage preko 10 MW.

U ovom zahtevu potrebno je navesti sledeće podatke: 1) opšte podatke o podnosiocu zahteva (naziv, adresa, država, matični broj podnosioca, poreski identifikacioni broj, pravno organizacioni oblik, podaci o poslovodstvu, podaci o registraciji, ime kontakt osobe); 2) osnovne podatke o objektu (naziv objekta, lokaciju zemljišta, tehničke podatke o energetskom objektu, učešće energetskog objekta kod sistemskih usluga, osnovno i rezervno gorivo); 3) vrednost investicije (iznos planiranih finansijskih sredstava i način njihovog obezbeđenja); 4)finansijsko stanje podnosioca zahteva (odgovarajuću izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva odnosno investitora u finansiranju izgradnje energetskog objekta); 5) predviđeni ekonomski i životni vek objekta, kao i način sanacije lokacije po okončanju životnog veka objekta (uklanjanje, demontaža objekta); 6) usklađenost sa prostornim planovima i konceptom razvoja energetike (izvod iz urbanističkog plana ili akt o urbanističkim uslovima, akt nadležnog organa o nameni zemljišta sa utvrđenim merama i uslovima zaštite životne sredine – ako je takav akt donet, i mišljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za električnu energiju o uslovima i mogućnostimapriključenja na sisteme); 7) elaborat o izgradnji energetskog objekta; 8) u slučaju da se energetski objekt gradi po delovima koji predstavljaju tehničko-tehnološku celinu, zahtev sadrži podatke o planiranim fazama građenja i konačnom roku završetka radova.

Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole, investitor podnosi: 1) informaciju o lokaciji, ne stariju od jedne godine (ako je izdata); 2) akt nadležnog organa o nameni zemljišta na kojem će se graditi energetski objekat sa utvrđenim merama i uslovima zaštite životne sredine (ako je takav akt donet); 3) elaborat o izgradnji energetskog objekta za koji se traži energetska dozvola55, koji posebno sadrži i analizu mogućih uticaja na životnu sredinu sa predlogom mera zaštite životne sredine56; 4) odgovarajuću izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva, odnosno investitora u finansiranju izgradnje energetskog objekta, sa navođenjem naziva i vrste energetskog objekta na koji se izjava odnosi, lokacije energetskog objekta, maksimalne snage objekta i iznosa investicije za izgradnju energetskog objekta; 5) mišljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za električnu energiju o uslovima i mogućnostima priključenja novog objekta na sistem. 57´58´59 55

Energetska dozvola se izdaje u roku od trideset dana od dana podnošenja zahteva. Na rešenje o izdavanju energetske dozvole nezadovoljna stranka može podneti žalbu u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Energetska dozvola se izdaje na period od dve godine i može se produžiti na zahtev imaoca za još godinu dana.

Pre izdavanja lokacijske dozvole potrebno je pribaviti i uslove za priključenje na elektroenergetsku mrežu. Ako investitor sam ne pribavi ove uslove, nadležni organ za izdavanje lokacijske dozvole ih pre izdavanja lokacijske dozvole pribavlja po službenoj dužnosti.

U postupku izrade urbanističkog planskog akta, lokacijske dozvole, odnosno glavnog projekta za izgradnju objekta, na zahtev investitora ili nadležnog organa, energetski subjekt na čiji sistem se priključuje objekat proizvođača energije, izdaje uslove za priključenje objekta proizvođača na elektroenergetsku mrežu. Uslovima za priključenje se definiše mogućnost priključenja objekta proizvođača na elektroenergetsku mrežu, odnosno definišu se elektroenergetski i tehnički uslovi potrebni za izradu glavnog projekta za izgradnju objekta.

Postupak počinje kada se podnese zahtev za izdavanje uslova za priključenje.

Uz zahtev se prilaže: 1) dokaz o uplati troškova za izdavanje traženih uslova za priključenje prema cenovniku; 2) druga dokumentacija koja je navedena u obrazcu zahteva za izdavanje uslova za priključenje.

Tehničkim izveštajem se, na osnovu izvršene analize, utvrđuje da li postoje elektroenergetski i tehnički uslovi za eventualno buduće priključenje objekta prema podnetom zahtevu.

Na osnovu tehničkog izveštaja, energetski subjekt na čiji se sistem priključuje objekat proizvođača, izdaje akt o uslovima za priključenje investitoru izgradnje objekta, odnosno nadležnom organu,. Kroz uslove za priključenje je definisan njihov rok važnosti. Na akt o uslovima za priključenje ne može se uložiti žalba (akt o uslovima za priključenje ne sadrži obrazloženje i uputstvo o pravnom sredstvu). Akt o uslovima za priključenje se izdaje u roku propisanom zakonom 60.

Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da je lokacijska dozvola dokument koji sadrži sve uslove i podatke potrebne za izradu tehničke dokumentacije (idejnog i glavnog projekta), a u skladu sa važećim planskim dokumentom. Lokacijska dozvola je takođe uslov za izdavanje građevinske dozvole. Lokacijsku dozvolu za male elektrane (snage do 10 MW),

izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijem području će se graditi objekat.

Kada se elektrana gradi u granicama nacionalnog parka ili u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, kada je elektrana snage 10 i više MW, kao i kada je elektrana visine 50 i više metara - nadležni organ je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ukoliko se objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.

Dokumentacija neophodna za dobijanje lokacijske dozvole za izgradnju elektrane je utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. Kao obavezan prilog zahtevu za dobijanje lokacijske dozvole podnosi se: 1) kopija plana parcele (ne starija od šest meseci); 2) izvod iz katastra podzemnih instalacija; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu62`63.

Zahtev za dobijanje lokacijske dozvole, pored navedenog, obavezno treba da sadrži i podatke o objektu koji će se graditi, a naročito o planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, tehničkim karakteristikama i slično.64

Zakonom o planiranju i izgradnji je utvrđeno da se pre podnošenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira građevinska parcela.

Ako organ nadležan za izdavanje lokacijske dozvole utvrdi da uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole nije podneta odgovarajuća dokumentacija, obaveštava o tome podnosioca zahteva, u roku od osam dana. U slučaju da planski dokument ne sadrži sve uslove i podatke za izradu tehničke dokumentacije, nadležni organ ih pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku investitora. Organi, odnosno organizacije, ovlašćeni za izdavanje tih uslova i podataka dužni su da po zahtevu nadležnog organa postupe u roku od 30 dana.

Nadležni organ je dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka, koje pribavlja po službenoj dužnosti, izda lokacijsku dozvolu.

Lokacijska dozvola sadrži naročito65: 1) ime i prezime investitora sa JMBG, odnosno poslovno ime ili naziv investitora sa sedištem i PIB; 2) broj i površinu katastarske parcele; 3) podatke o postojećim objektima na parceli koje je potrebno ukloniti; 4) definisan pristup javnoj saobraćajnoj površini; 5) namenu objekta; 6) građevinske linije; 7) pravila građenja; 8) uslove za priključenje na saobraćajnu komunalnu i drugu infrastrukturu; 9) moguće i obavezujuće faze u realizaciji projekta; 10) popis obaveznih delova glavnog projekta; 11) naziv planskog dokumenta na osnovu koga se izdaje; 12) konstataciju da pravnosnažna lokacijska dozvola jeste osnov za izradu idejnog i glavnog projekta ako se radi o objektu iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno glavnog projekta; 13) obavezu odgovornog projektanta da projekat uradi u skladu sa pravilima građenja i uslovima lokacijske dozvole; 14) konstataciju da izdata lokacijska dozvola prestaje da važi ako investitor u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Obrazloženje rešenja lokacijske dozvole, pored ostalih, sadrži i konstataciju da katastarska parcela ispunjava uslove za građevinsku parcelu.

Na rešenje izdato po zahtevu za izdavanje dozvole koju izdaje jedinica lokalne samouprave može se izjaviti žalba u roku od osam dana. Po žalbi na rešenje o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave rešava ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine - ukoliko se objekat nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine.

Protiv rešenja izdatog po zahtevu za izdavanje lokacijske dozvole koju izdaje ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se tužbom pokrenuti upravni spor.

Građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koji je izgrađen ili planom predviđen za izgradnju.

Pre podnošenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole radi se Projekat parcelacije/preparcelacije, tj formiranja građevinske parcele. Projekat preparcelacije podrazumeva projekat obrazovanja jedne ili više građevinskih parcela na većem broju katastarskih parcela, dok projekat parcelacije podrazumeva projekat obrazovanja većeg broja građevinskih parcela na jednoj katastarskoj parceli.

Projekat parcelacije, odnosno preparcelacije izrađuje privredno društvo, pravno lice ili preduzetnik, koji je upisan u odgovarajući registar. Izradom projekta parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke. Navedeni projekat obavezno sadrži i Projekat geodetskog obeležavanja.

Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije se predaje organu nadležnom za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave na potvrdu. Ako je projekat u skladu sa važećim planskim dokumentom, nadležni organ potvrđuje projekat u roku od 10 dana, a ako nije, o tome obaveštava podnosioca projekta. Prigovor na navedeno obaveštenje može se podneti opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od 3 dana od dana dostavljanja.

Dalje se, Organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra (RGZ – Republički geodetski zavod), dostavlja Zahtev za provođenje parcelacije, odnosno preparcelacije.

Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije, podnosi se: 1)dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i 2) projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, a čiji sastavni deo je i Projekat geodetskog obeležavanja. Po ovom zahtevu, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, donosi rešenje o formiranju katastarske/ih parcele/a. Na ovo rešenje može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Za dobijanje lokacijske dozvole za elektrane može se primeniti član Zakona o planiranju i izgradnji kojim se regulišu posebni slučajevi formiranja građevinske parcele.

Za građenje elektroenergetskih objekata, može se formirati građevinska parcela manje površine od površine predviđene planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao rešen pristup javnoj saobraćajnoj površini priznaje se i ugovor o pravu službenosti prolaza sa vlasnikom poslužnog dobra.

Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu za elektrane, može se priznati i ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima. Za izgradnju objekta elektrane, građevinska parcela predstavlja zemljišni pojas nepotpune eksproprijacije dela katastarskih parcela kroz koje se prostire objekat i pojedinačnih parcela na kojima se nalaze pripadajući nadzemni objekti. Kao dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, pored nepotpune ili potpune eksproprijacije, priznaju se i ugovori o ustanovljavanju prava službenosti zaključeni sa vlasnicima katastarskih parcela.

Za izgradnju elektrana koje se grade na katastarskim parcelama koje se graniče sa parcelama koje su u vodnom ili šumskom zemljištu, građevinska parcela se formira unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni objekat, dok se za polaganje instalacija preko vodnog ili šumskog zemljišta kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima priznaje ugovor o ustanovljavanju prava službenosti sa javnim preduzećem, odnosno drugom organizacijom koja gazduje vodnim, odnosno šumskim zemljištem, u skladu sa posebnim zakonom.

Saglasnost sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja 67

Elektrana na vetar, s obzirom na oblik, može predstavljati opasnost za bezbednost odvijanja vazdušnog saobraćaja. Izgradnja i postavljanje elektrane na vetar na području aerodroma, letilišta, uključujući i prostor van područja aerodroma, mogu uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja, te je zbog toga neophodno konsultovati nadležni organ u pogledu odobrenja za izgradnju i u pogledu načina obeležavanja elektrane na vetar.

Nadležni organ je Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore, koja daje saglasnost sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja za postavljanje i obeležavanje elektrane na vetar. Ove oznake se moraju održavati u ispravnom stanju.

Procedura za dobijanje navedenog odobrenja nije posebno propisana, već se zahtev za saglasnost, bez posebne forme, ali sa jasnom sadržinom, podnosi Agenciji za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore68.

U zavisnosti od mesta gde se postavlja prilikom izgradnje elektrane, tj .u zavisnosti od toga da li je elektrana ili jedan njen deo postavljen u području vodnog dobra, potrebno je ispuniti uslove predviđene Zakonom o vodama. Zakon o vodama razlikuje opšte i posebno korišćenje voda. U slučaju da se radi o izgradnji, rekonstrukciji objekta ili izvođenju radova koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u vodnom režimu ili na koje može uticati vodni režim, smatra se da se radi o posebnom korišćenju voda. Pravo na posebno korišćenje voda stiče se vodnom dozvolom, a ako se posebno korišćenje voda vrši po osnovu koncesije, to pravo se stiče i ugovorom kojim se uređuje koncesija.

Zakon o vodama je uveo i posebna pravila koja su u vezi sa projektovanjem i izvođenjem radova na izgradnji objekata. Projektovanje i izgradnja objekata vrši se tako da se: 1) omogući vraćanje vode u vodotok posle iskorišćenja energije; 2) ne umanji postojeći obim i ne sprečava korišćenje vode za snabdevanje stanovništva i drugih korisnika; 3) ne umanji stepen zaštite od štetnog dejstva voda; 4) ne pogoršaju uslovi sanitarne zaštite; 5) obezbeđuje njihovo višenamensko korišćenje.

Ovim zakonom se definišu sledeća vodna akta; 1) vodni uslovi, 2) vodna saglasnost, 3) vodna dozvola i 4) vodni nalog. Vodna akta donosi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kada se elektrana gradi na teritoriji uže Srbije, dok u slučaju izgradnje elektrane na području autonomne pokrajine vodna akta donosi nadležan organ poljoprivrede, šumarstva i vodopivrede za autonomnu pokrajinu, a u slučaju izgradnje elektrane na teritoriji grada Beograda, vodna akta donosi Uprava za vode.70 Rok za izdavanje vodnog akta je dva meseca od dana podnošenja zahteva. Protiv vodnog akta donetog od strane nadležnog organa autonomne pokrajine ili Uprave za vode može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana.

Protiv rešenja Ministarstva, nezadovoljna stranka može voditi upravni spor.

Zakonom je propisano da je, za postupak pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata i za izvođenje drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu, investitor dužan da pribavi vodne uslove (određuju se tehnički i drugi zahtevi koji moraju biti ispunjeni). Takođe je propisano da je za potrebe izrade tehničke dokumentacije potrebno pribaviti vodnu saglasnost kojom se utvrđuje da je tehnička dokumentacija za objekte i radove uređena u skladu sa vodnim uslovima. Vodnom dozvolom, koja se dobija kada je objekat izgrađen (upotrebna dozvola ne može se izdati bez dobijene vodne dozvole), utvrđuju se način i uslovi za upotrebu i korišćenje voda i ispuštanje voda. U daljem tekstu će se detaljnije opisati postupci izdavanja navedenih akata.

Pre izdavanja vodnih uslova (a koji su neophodni za izdavanje lokacijske dozvole, i za izradu projektne dokumentacije-glavnog projekta) potrebno je pribaviti mišljenje republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove (Republički hidrometeorološki zavod - RHMHZ) i mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća (JP Srbijavode – za teritoriju Republike Srbije osim Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno JP Vode Vojvodine – za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine).

Mišljenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda se dobija na osnovu podnetog zahteva.

U prilogu zahteva je potrebno dostaviti71: 1) topografsku kartu područja (1:25000) sa označenim dispozicijama objekata, 2) tehnički opis i, 3) u slučaju neizučenih slivova, hidrološku studiju (obično rađenu na osnovu meteoroloških podataka, kao i hidroloških podataka sa susednih slivova).

Mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća dobija se po podnošenju Zahteva za dobijanje mišljenja.

Uz zahtev se prilaže72: 1) kopija plana sa ucrtanim objektima, 2) izvod iz planskog akta-informacija o lokaciji, 3) tehnički opis rešenja (ukoliko postoji može se dostaviti generalni projekat). Po dobijanju Mišljenja RHMZ i Mišljenja javnog vodoprivrednog preduzeća, podnosi se Zahtev za dobijanje vodnih uslova.

Uz zahtev za izdavanje vodnih uslova podnose se osnovni podaci o lokaciji, nameni i veličini objekta, a po potrebi prethodne studije i generalni projekat (idejno rešenje) kojima se bliže sagledava uticaj objekta na vodni režim. Za izdavanje vodnih uslova obavezno je mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća. Pored navedenog, uz zahtev za izdavanje vodnih uslova potrebno je obavezno dostaviti: 1) kopiju plana (sa ucrtanim položajem objekta)-koju izdaje nadležni Katastar nepokretnosti; 2) izvod iz zemljišnih knjiga (za katastarsku parcelu na kojoj se objekat gradi)-koji izdaje nadležni opštinski sud, odnosno drugi nadležni organ; 3) potvrdu o rešenim imovinsko pravnim odnosima: dokaz o vlasništvu-korisništvu investitora na zemljištu, saglasnost javnog vodoprivrednog preduzeća ako se radi o izgradnji objekta od opšteg interesa na vodnom zemljištu; 4) plan namene površina koji izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za urbanizam. 73

Nadležno ministarstvo (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) izdaje Rešenje o izdavanju vodnih uslova. Na osnovu ovog rešenja radi se glavni projekat. Dobijeno Rešenje o izdavanju vodnih uslova je jedan od elemenata lokacijske dozvole. 74

Po dobijanju lokacijske dozvole ulazi se u izradu projektne dokumentacije – (idejnog i) glavnog projekta elektrane. Da bi se ušlo u sledeću fazu – dobijanje građevinske dozvole, potrebno je, pored ostalog, da se dobije vodna saglasnost na navedenu projektnu dokumentaciju. Pre toga, potrebna je saglasnost Ministarstva zdravlja i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.75 Vodnom saglasnošću se utvrđuje da je tehnička dokumentacija - glavni projekat - urađena i skladu sa vodnim uslovima.

Dokumentaciju za izdavanje vodne saglasnosti naročito čini tehnička dokumentacija - glavni projekat, koji obavezno sadrži: 1) tehnički izveštaj; 2) proračune: hidrološki, hidraulički, stabilnosti, stepen zagađenosti i dr.; 3) grafičke priloge: situacioni planovi, osnove i proseci sa neophodnim elementima za ustanovljenje uticaja režima voda na objekat i obrnuto; 4) prikaz prirodnog režima voda; 5) prikaz projektovanog režima voda; uticaj objekta na prirodni i projektovani režim voda; 6) uticaj prirodnog i projektovanog režima voda na objekat. Uz ovaj zahtev se podnose i saglasnosti Ministarstva zdravlja i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti na glavni projekat potrebno je priložiti: 1) rešenje o izdavanju vodnih uslova; 2) glavni projekat; 3) izveštaj tehničke kontrole projekta; 4) ostale dokumente koji se zahtevaju u rešenju o izdavanju vodnih uslova76.

U slučaju da se ne otpočne sa izgradnjom elektrane u roku od dve godine od izdavanja vodne saglasnosti, vodna saglasnost prestaje da važi.

Pre izdavanja vodnih uslova i vodne saglasnosti, Investitor, po potrebi, za korišćenje vodnog zemljišta, korišćenje vodoprivrednih objekata i vršenje drugih usluga (u skladu sa Odlukom za tekuću godinu), zaključuje odgovarajući ugovor sa javnim vodoprivrednim preduzećem ili Ministarstvom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu – Republička Direkcija za vode.

Kada je objekat izgrađen, a pre dobijanja upotrebne dozvole, potrebno je podneti zahtev za dobijanje vodne dozvole Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno nadležnom organu koji je izdao vodnu saglasnost. Vodna dozvola je potrebna za korišćenje i upotrebu voda i prirodnih i veštačkih vodotoka, jezera i podzemnih voda, za ispuštanje voda i drugih materija u prirodne i veštačke vodotoke, jezera, podzemne vode i javnu kanalizaciju, kao i u slučaju povećanja kapaciteta već postojećeg objekta – za povećanje količine zahvaćenih i ispuštenih voda, izmenu prirode i kvaliteta ispuštenih voda.

Ova dozvola se izdaje za period od najduže 15 godina, tako da joj, najkasnije dva meseca pre njenog isteka, treba produžiti važnost. Pravo stečeno na osnovu vodoprivredne dozvole ne može se preneti na treće lice bez saglasnosti izdavaoca, a ovo pravo prestaje: istekom roka, odricanjem prava i nekonzumiranjem prava bez opravdanih razloga duže od 2 godine.

Uz zahtev za dobijanje vodne dozvole potrebno je dostaviti: 1) vodnu saglasnost; 2) dokaz o ispunjenju uslova iz vodne saglasnosti; 3) tehničku dokumentaciju na osnovu koje je objekat izgrađen, sa svim izmenama i dopunama koje su izvršene u toku gradnje; 4) izveštaj komisije o izvršenom tehničkom pregledu izgrađenog objekta ili postrojenja; 5) mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća o ispunjenju uslova iz vodne saglasnosti, uticaju objekata na režim voda, uticaju režima voda na objekat i uslovima za izdavanje vodne dozvole77.

Procena uticaja na životnu sredinu je veoma značajan elemenat u postupku izgradnje elektrane. U postupku pribavljanja energetske dozvole neophodno je izraditi analizu mogućih uticaja na životnu sredinu sa predlogom mera zaštite životne sredine.

Uredbom o Listi projekata za koje je obavezna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Lista I) i Listi projekata za koje se može zahtevati izrada ove studije (Lista II), utvrđeno je da se za izgradnju elektrane (farme vetrenjača) snage preko 10 MW može tražiti izrada studije, jer se nalaze na Listi II ove uredbe. Shodno navedenoj odredbi ove Uredbe - za elektrane snage ispod 10 MW nije potrebna izrada ove studije.78

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu je utvrđeno da, kada se radi o elektrani preko 10 MW, s obzirom na to da ona spada u grupu objekata za koje se može tražiti Studija procene uticaja na životnu sredinu, nosilac projekta za ovaj objekat podnosi zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja nadležnom organu. Nadležnost organa u postupku utvrđivanja potrebe izrade studije o proceni uticaja je ista kao i kod utvrđivanja nadležnosti za izdavanje građevinske i lokacijske dozvole, što znači da je nadležni organ Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ukoliko se objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.

Zahtev o potrebi procene uticaja podnosi se na propisanom obrascu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Pravilnikom o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Zahtev 79na osnovu koga se odlučuje o potrebi procene uticaja sadrži: 1) podatke o nosiocu projekta, 2) opis lokacije, 3) opis karakteristika projekta, 4) prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane, 5) opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju, 6) opis značajnih štetnih uticaja projekta na životnu sredinu, 7) opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štetnih uticaja, 8) druge podatke i informacije na zahtev nadležnog organa.

Uz ovaj zahtev se moraju priložiti i: 1) informacija o lokaciji ili potvrđeni urbanistički projekat (ne stariji od godinu dana), 2) idejno rešenje ili idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta; 3) grafički prikaz mikro i makro lokacije; 4) uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa i organizacija80 pribavljeni u skladu sa posebnim zakonom; 5) dokaz o uplati republičke administrativne takse; 6) drugi dokazi na zahtev nadležnog organa.

Nadležni organ obaveštava zainteresovane organe i javnost o podnesenom zahtevu u roku od 10 dana. Zainteresovani treba da dostave svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja. Nadležni organ odlučuje o zahtevu u daljem roku od 10 dana. Ako je odlučeno da je za razmatranu elektranu od preko 10 MW potrebna procena uticaja, u istoj Odluci se može odrediti i obim i sadržaj studije o proceni uticaja. Ako se utvrdi da procena uticaja nije potrebna, nadležni organ u Odluci može utvrditi minimalne uslove zaštite životne sredine. Odluka se dostavlja nosiocu projekta, zainteresovanim organima i javnosti u roku od tri dana od dana donošenja odluke.

Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti žalbu, a nadležni drugostepeni organ odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Ako je po zahtevu o proceni uticaja dobijena Odluka kojom je odlučeno da je procena uticaja potrebna i ukoliko u istoj Odluci nadležni organ nije odredio obim i sadržaj studije o proceni uticaja, nosilac projekta mora nadležnom organu podneti zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja i to na propisanom obrascu.

Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja sadrži: 1) podatke o nosiocu projekta, 2) opis lokacije, 3) opis projekta, prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane, 4) opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju, 5) opis značajnih štetnih uticaja projekta na životnu sredinu, 6) opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja, i otklanjanja značajnih štetnih uticaja, 7) netehnički rezime podataka za tačke 2) do 6), 8) podatke o mogućim teškoćama na koje je naišao nosilac projekta u prikupljanju podataka i dokumentacije, 9) druge podatke i informacije na zahtev nadležnog organa. Uz navedeni zahtev se moraju priložiti i Informacija o lokaciji ili potvrđeni Urbanistički projekat (ne stariji od godinu dana), idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta, grafički prikaz makro i mikro lokacije, uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa, dokaz o uplati takse i drugi dokazi na zahtev nadležnog organa.

Nadležni organ obaveštava zainteresovanu javnost o podnesenom zahtevu u roku od 10 dana. Zainteresovani moraju podneti svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja. Nadležni organ donosi odluku o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja u roku od 10 dana. Odluka se dostavlja nosiocu projekta i zainteresovanoj javnosti u roku od 3 dana.

Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti žalbu, a nadležni drugostepeni organ odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Detaljnija procedura za izradu studije o proceni uticaja elektrane na životnu sredinu regulisana je Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i podzakonskim aktima ovog zakona81. Ovim zakonom je utvrđeno da je konkretna studija o proceni uticaja elektrane na životnu sredinu sastavni deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ili uz prijavu početaka izvođenja projekta (izgradnja, izvođenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i druge aktivnosti).

Studija o proceni uticaja obavezno sadrži: 1) podatke o nosiocu projekta; 2) opis lokacije; 3) opis projekta; 4) prikaz razmatranih glavnih alternativa projekta; 5) prikaz stanja životne sredine na mikro i makro lokaciji; 6) opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu; 7) procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa; 8) opis mera u cilju sprečavanja, smanjenja i mogućeg otklanjanja značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu: 9) program praćenja uticaja na životnu sredinu, 10) netehnički kraći prikaz do sada navedenih podataka; 11) podatke o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci. Uz studiju se prilažu i pribavljeni uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa i organizacija. Studija sadrži i osnovne podatke o licima koja su učestvovala u izradi, o odgovornom licu, datumu izrade, potpis i pečat odgovornog lica, kao i pečat ovlašćene organizacije koja je izradila studiju, a registrovana je za izradu ovakve vrste dokumentacije u Agenciji za privredne registre.82

Najkasnije u roku od godinu dana od dana prijema konačne odluke o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja, nosilac projekta je dužan da podnese zahtev za izdavanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja. Uz zahtev se podnosi studija o proceni uticaja (3 primerka u papirnom i 1 u elektronskom obliku) i odluka nadležnog organa iz prethodne faze postupka.

Javni organ obezbeđuje javni uvid, prezentaciju i javnu raspravu o studiji, a o njihovom vremenu i mestu obaveštava zainteresovane u roku od 7 dana. Javna rasprava se može sprovesti najmanje 20 dana od dana obaveštavanja.

Nadležni organ obrazuje Tehničku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja u roku od 10 dana od dana prijema zahteva za dobijanje saglasnosti. Tri dana posle obrazovanja Tehničke komisije, komisiji se dostavlja studija na ocenu. Po završenom javnom uvidu, nadležni organ u roku od tri dana dostavlja komisiji Izveštaj sa pregledom mišljenja zainteresovanih strana.

Na predlog Tehničke komisije, nadležni organ može zahtevati od nosioca projekta da u određenom roku izvrši izmene i dopune. Tehnička komisija je dužna da izveštaj sa ocenom studije o proceni uticaja i predlogom odluke dostavi nadležnom organu u roku od 30 dana od dana prijema dokumentacije od nadležnog organa.

Nadležni organ je dužan da u roku od deset dana od dana prijema izveštaja od Tehničke komisije obavesti zainteresovane strane o odluci o davanju saglasnosti na ovu studiju ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja, a posebno o: 1) sadržini odluke; 2) glavnim razlozima na kojima se odluka zasniva; 3) najvažnijim merama koje je nosilac projekta dužan da preduzima u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja štetnih uticaja. Protiv navedene odluke (nezadovoljni) nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor.

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu uređen je i postupak ažuriranja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zbog proteka vremena. Potrebno je ukazati da je važnost Odluke o saglasnosti na studiju o proceni uticaja dve godine, u kom roku je nosilac projekta dužan da otpočne sa izgradnjom elektrane preko 10 MW. Po isteku ovog roka, nadležni organ, može doneti odluku o izradi nove studije o proceni uticaja ili ažuriranju postojeće.

Ova odluka se donosi na osnovu zahteva nosioca projekta. Ista odluka se donosi i u slučaju da nosilac projekta mora da odstupi od dokumentacije na osnovu koje je izrađena studija o proceni uticaja elektrane preko 10 MW na životnu sredinu. U poslednjem slučaju, zahtev za izdavanje odobrenja na ažuriranu studiju o proceni uticaja podnosi se pre podnošenja zahtevaza izdavanje građevinske dozvole.

Zakonom o zaštiti životne sredine utvrđeno je da Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja daje prethodnu saglasnost na odobrenje za korišćenje prirodnih resursa ili dobara. Ovom saglasnošću se utvrđuje ispunjenost uslova i mera održivog korišćenja prirodnih resursa, odnosno dobara (vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet) i zaštite životne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti.83

Detalji o zakonskoj regulativi :

41 Pravilnik o sadržini, obimu i načinu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata (Sl. glasnik RS“ br. 80/05).

42 Pravilnik o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera ("Sl. glasnik RS", br. 116/04, 69/06).

43 Pravilnik o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci ("Sl. glasnik RS", br. 114/2004).

44 Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničke kontrole glavnih projekata ("Službeni glasnik RS", br.36/98).

45 Kriterijumi i merila za određivanje visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti («Sl.glasnik RS» br. 14/06, 40/06,126/07 i 120/08).

46 Odluka o vrednosti koeficijenta za obračun visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti za 2010. godinu («Sl. glasnik RS» br. 109/09).

47 Energetska dozvola nije potrebna za male vetroelektrane, snage manje od 1MW

48 Zakon o opštem upravnom postupku («Sl. glasnik RS» br. 33/97 i 31/01) .

49 Članom 208. Zakona o opštem upravnom postupku utvrđeno je da je rok za izdavanje rešenja nadležnog upravnog organa mesec dana, ako nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, odnosno najkasnije dva meseca od dana predaje urednog zahteva. Opšti rok za žalbu je petnaest dana od dana prijema prvostepenog akta, ako zakonom nije drugačije utvrđeno. Članom 236. Zakona o opštem upravnom postupku utvrđeno je da u slučaju da upravni organ ne izda upravni akt za čije izdavanje je podnet zahtev, po proteku roka za donošenje rešenja, stranka ima pravo da podnese žalbu zato što prvostepeni zahtev nije rešen.

50 Preporuka je da se uporedo sa nabavljanjem kopije plana, iz službe za katastar nepokretnosti traži i prepis lista nepokretnosti za predmetne katastarske parcele, kako bi se utvrdio vlasnik zemljišta.

51 Pravilnik o sadržini informacije o lokaciji i o sadržini lokacijske dozvole («Sl. glasnik RS» br. 3/10).

52 U članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji, utvrđeno je da u objekte koji su u nadležnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, spadaju objekti visine 50 i više metara (tačka 5); objekti koji su u granicama nacionalnog parka i objekti u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja (tačka 9); objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i više MW (tačka 20). Članom 30. i 34. Zakona o zaštiti prirode, definisani su nacionalni park, park prirode i kada su u pitanju zaštićena područja (osim vrste zaštićenog područja), a utvrđene su i zone zaštite u kojima se sprovode određeni režimi zaštite (kada je moguća zabrana izgradnje određenih vrsta objekata).

53 Pored energetske dozvole, Zakonom o energetici je predviđena procedura sprovođenja javnog tendera. Ova procedura se sprovodi u slučaju da ne postoji zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju budućeg objekta i da se ne može obezbediti planirana dinamika izgradnje energetskih objekata, a postoji neophodnost za ostvarivanje sigurnosti snabdevanja energijom. O sprovođenju javnog tendera odlučuje Vlada. Javni tender raspisuje Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno jedinica lokalne samouprave, po postupku kojim se uređuju koncesije.

54 Kriterijumi za izgradnju proizvodnih energetskih objekata su: 1) ispunjenost uslova za bezbedno i nesmetano funkcionisanje energetskog sistema; 2) ispunjenost uslova za određivanje lokacije i korišćenja zemljišta; 3) uslovi zaštite životne sredine; 4) uslovi u pogledu mera zaštite zdravlja ljudi i bezbednosti ljudi i imovine; 5) uslovi u pogledu energetske efikasnosti; 6) uslovi korišćenja primarnih izvora energije.

55 Elaborat o izgradnji energetskog objekta za koji se traži energetska dozvola sadrži naročito: 1) ciljeve investiranja sa osnovnim podacima o investitoru; 2) analizu postojećeg stanja - prostorna lokacija objekta, njegova funkcija i značaj s obzirom na vrstu i kapacitet energetskog objekta; 3) analizu tržišta - način proizvodnje, nabavke, preuzimanja i prodaje energije i energenata; 4) tehnički opis postrojenja i tehnoloških procesa - režima rada i načina korišćenja postrojenja; 5) analizu energetske efikasnosti objekata sa podacima o energiji i energentima koji će se koristiti; 6) planirani rok izgradnje energetskog objekta i vek trajanja energetskog objekta; 7) analizu nabavnog tržišta; 8) analizu i ocenu izbora lokacije, analizu mogućih uticaja na životnu sredinu sa predlogom mera zaštite životne sredine, odnosa prema prirodnim i kulturno-istorijskim dobrima, uticaja na klimu, površinske i podzemne vode, floru, faunu i tlo; 9) finansijsku analizu ocene sa proračunom potrebnih ulaganja i izvorima finansiranja i obavezama prema izvorima; 10) analizu osetljivosti i rizika investiranja; 11) analizu izvora finansiranja i finansijskih obaveza (sopstvena sredstva, domaći izvori, inostrani i međunarodni izvori, garancije i obaveze); 12) analizu organizacionih i kadrovskih mogućnosti (organizacija, kadrovski potencijal); 13) predlog mera o uslovima i načinu uređivanja odnosa u slučaju privremenog ili trajnog prestanka rada, odnosno korišćenja energetskog objekta; 14) predlog mera koje će se preduzeti radi zaštite energetskog objekta i predlog mera kojima će se definisati svi potrebni parametri za eventualni kasniji ponovni početak rada energetskog objekta. Ovaj Elaborat, po sadržini, najviše odgovara Prethodnoj studiji opravdanosti sa generalnim projektom.

56 O analizi mogućih uticaja na životnu sredinu sa predlogom mera zaštite životne sredine više je pisano u tački 2.2.5. ovog teksta.

57 Zakonom o energetici, Uredbom o uslovima isporuke električne energije, Pravilima o radu distributivnog sistema, Pravilima o radu prenosnog sistema, utvrđena je procedura za priključenje objekata proizvođača na elektroenergetsku mrežu. Niti uredbom, niti Pravilima, ali niti drugim propisom nije regulisan postupak davanja mišljenja energetskog subjekta za prenos, odnosno distribuciju električne energije u postupku izdavanja energetske dozvole. Obzirom na navedenu činjenicu, ovaj postupak nema posebnu formu, ali privredni subjekt čiji objekat treba da se priključi na elektroenergetsku mrežu treba u pripremi zahteva za ovo mišljenje da dostavi što više dokumenata koji su neophodni za priključenje objekta na elektroenergetsku mrežu, ili, ako nema ova dokumenta, barem što više podataka koji bi navedena dokumenta trebala da sadrže. Zahtev za priključenje na elektroenergetsku mrežu obrađen je u tački 6. ovog rada.

58 U toku je izrada Predloga Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole, po kome se neki od dokumenata, koji su potrebni uz zahtev za izdavanje energetske dozvole, menjaju. Prema ovom predlogu, uz Zahtev za izdavanje energetske dozvole potrebno je priložiti; 1) Informaciju o lokaciji ili lokacijsku dozvolu ne stariju od jedne godine (ako je izdata), 2) Prethodnu studiju opravdanosti, 3) odgovarajuću izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva, odnosno investitora, u finansiranju izgradnje energetskog objekta, 4) mišljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za električnu energiju o uslovima i mogućnostima priključenja novog objekta na sistem

59 Pre donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, postojala je neusaglašenost između odredbi Pravilnika o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole i odredbi Zakona o planiranju i izgradnji u pogledu prvenstva izdavanja Izvoda iz urbanističkog plana i izdavanja akta o urbanističkim uslovima i energetske dozvole. Ova neusaglašenost je izbegnuta brisanjem pojma akta o urbanističkim uslovima i izvoda iz urbanističkog plana. Umesto njih je uveden pojam lokacijska dozvola i informacija o lokaciji.

60 Rok za izdavanje uslova za priključenje je 30 dana, više o ovome u fusnoti br. 50 ovog teksta.

61 U vezi sa pribavljanjem dokumentacije neophodne za izdavanje lokacijske dozvole elektrane postoje slučajevi da su pojedina dokumenta (o pravu na korišćenje zemljišta, tehnička dokumentacija,...) neophodna za izdavanje različitih akata.

62 Ovaj dokaz za izdavanje lokacijske dozvole je potpuno isti kao i za izdavanje građevinske dozvole. Kao dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica – prilaže se i overena saglasnost tih lica.

63 Kada se radi o izgradnji vetroelektrana snage 10 i više MW, kao dokaz o pravu svojine za izdavanje lokacijske dozvole služi akt nadležnog organa kojim je utvrđen javni interes za eksproprijaciju, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava službenosti sa vlasnikom poslužnog dobra.

64 Praksa je da se za dobijanje lokacijske dozvole uradi i priloži generalni projekat-idejno rešenje koji sadrži sve tražene podatke.

65 Pravilnik o sadržini Informacije o lokaciji i o sadržini lokacijske dozvole.

66 Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji u ovom slučaju nisu potupno jasne, jer ukazuju na prvi pogled da nije potrebno formiranje građevinske parcele za izgradnju elektrane. Ipak, u članu 69 stav 1. propisano je da se za građenje elektroenergetskih objekata može formirati građevinska parcela manje površine od površine predviđene planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Takođe, u istom članu, u stavu 5, utvrđuje se da, za izgradnju vetroelektrana snage 10 i više MW, građevinska parcela predstavlja zemljišni pojas nepotpune eksproprijacije dela katastarskih parcela na kome se nalazi objekat, odnosno parcela formirana shodno ugovorima o ustanovljavanju prava službenosti zaključenim sa vlasnicima katastarskih parcela. Zakonom o eksproprijaciji je propisano da se javni interes može ustanoviti između ostalog i na osnovu zahteva javnog preduzeća. Ipak, iako je Zakonom o energetici utvrđeno da vetroelektrana obavlja delatnost od opšteg interesa, može se desiti da se radi o objektu koji je privatno vlasništvo i koji se ne priključuje na mrežu. U tom slučaju se postavlja pitanje postojanja opšteg interesa i eksproprijacije privatnog vlasništva zbog izgradnje elektrane – samoproizvođača. Ako se prihvati da elektrana - samoproizvođač nije objekat od opšteg interesa, u tom slučaju ne bi trebalo da se sprovodi eksproprijacija zemljišta, već da se izdavanje lokacijske dozvole omogući na osnovu prava svojine na zemljištu na osnovu ugovora sa vlasnicima katastarskih parcela. Ovde bi se moglo postaviti pitanje opravdanosti ustanovljenja delatnosti proizvodnje električne energije kao delatnosti od opšteg interesa, a samim tim i izgradnje elektrana (koje će moći da steknu status povlašćenog proizvođača električne energije i prodaje električnu energiju po povlašćenoj ceni) kao objekata od opšteg interesa i mogućnosti eksproprijacije zemljišta za ovakve objekte. Zakonom o eksproprijaciji je propisano da se javni interes može ustanoviti između ostalog i na osnovu zahteva javnog preduzeća. Javno preduzeće može da gradi objekte koji su u potpunosti namenjeni izvozu i koji, kao takvi ne obavljaju delatnost od opšteg interesa u smislu opšteg interesa Republike Srbije. Takođe, javno preduzeće može da započne projekat i izvrši eksproprijaciju zemljišta, a da ga kasnije unese u projekat zajedničkog ulaganja sa nekim privatnim vlasnikom i da električna energija proizvedena u tom objektu ne bude korišćena za zadovoljenje opšteg interesa Republike Srbije, već da bude izvežena u komercijalnom odnosu, shodno navedenom projektu.

67 Davanje saglasnosti za izgradnju elektrane sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja regulisano je Zakonom o vazdušnom saobraćaju.

68 Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore je ustanova osnovana na osnovu Zakona o vazdušnom saobraćaju za Srbiju i Crnu Goru. Pravna forma ove agencije je društvo sa ograničenom odgovornošću.

69 Izdavanje vodnih uslova, vodne saglasnosti i vodne dozvole regulisano je Zakonom o vodama. Ovaj zakon ne pravi razliku između male elektrane i elektrane snage preko 10 MW.

70 Potrebno je ukazati da, u zavisnosti od karakteristika, mesta izgradnje, odnosno uticaja na vodni režim elektrane, Zakon o vodama dozvoljava i da nadležnost za izdavanja vodnih akata bude na nivou nadležnog organa lokalne samouprave.

71 Nije propisano šta treba da se podnese uz zahtev za dobijanje mišljenja od RHMZ - navedeno u tekstu je okvirna procena autora, shodno razgovoru u navedenim organizacijama.

72 Nije propisano šta treba da se podnese uz zahtev za dobijanje mišljenja od javnih vodoprivrednih preduzeća – navedeno u tekstu je okvirna procena autora, shodno razgovoru u navedenim organizacijama.

73 Kao pomoć podnosiocu zahteva, spisak sve potrebne dokumentacije za dobijanje vodnih akata može se naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: www.minpolj.gov.rs Link: Arhiva-Vodoprivreda-Vodna akta-Obrazac zahteva VU. U skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, organ može zatražiti od Investitora da dopuni dokumentaciju.

74 Izuzetno, shodno članu 118. stav Zakona o vodama, nadležni organ za izdavanje vodnih uslova može zahtevati da podnosilac zahteva pribavi mišljenje Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i/ili specijalizovane stručne naučne institucije (zavodi, instituti i drugo). Za objekte i radove na teritoriji banjskog mesta podnosilac zahteva je dužan da pribavi mišljenje ministarstva nadležnog za poslove turizma. Ne postoji posebno propisana procedura za dobijanje ovih mišljenja.

75 Ne postoji posebno propisana procedura za dobijanje ove saglasnosti.

76 Kao pomoć podnosiocu zahteva, spisak sve potrebne dokumentacije za dobijanje vodnih akata može se naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: www.minpolj.gov.rs Link: Arhiva-Vodoprivreda-Vodna akta-Obrazac zahteva VS. U skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupkuorgan može zatražiti od Investitora da dopuni dokumentaciju. U skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku organ može zatražiti od Investitora da dopuni dokumentaciju.

77 Kao pomoć podnosiocu zahteva, spisak sve potrebne dokumentacije za dobijanje vodnih akata može se naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: www.minpolj.gov.rs Link: Arhiva- Vodoprivreda-Vodna akta-Obrazac zahteva VD. U skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, organ može zatražiti od Investitora da dopuni dokumentaciju.

78 Ovakvo rešenje u Uredbi o Listi projekata za koje je obavezna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Lista I) i Listi projekata za koje se može zahtevati izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Lista II), je veoma slobodno, s obzirom na to da je Republika Srbija ratifikovala Ugovor o energetskoj zajednici, u kome je u članu 16. i Aneksu II utvrđeno da je Republika Srbija dužna da u svojim propisima danom stupanja na snagu ovog ugovora implementira član 4 (2) Uputstva Saveta br. 79/409/EEC od 2. aprila