Srbija, Reciklaža- zdravlje i zarada

Briga o sekundarnim sirovinama važna je zbog nas samih, a ne ulaska u Evropsku uniju. Reciklaža je preventiva zdravlju, a istovremeno srpska privreda mora da uđe u ovaj sistem, jer su strani investitori obavezani da poštuju zakone iz te oblasti koje im nameće Unija.

Uz pomoć reciklaže može da se zaradi, ali za to je neophodno znanje, uz stalnu komunikaciju sa stručnjacima u toj oblasti. Organizovana reciklaža je profitabilna oblast koja može zaposliti mnogo ljudi, međutim, u Srbiji pre svega ne funkcionišu – nadzor i kaznene mere.

Agencija za reciklažu je formirana po usvajanju Zakona o postupanju s otpadnim materijama krajem 1996. godine i to je prva Vladina agencija. Njeno resorno ministarstvo je Ministarstvo nauke i životne sredine, ali prema svojoj delatnosti i vrsti poslova sarađuje i s drugim, kompatibilnim ministarstvima: za privatizaciju i privredu, za energetiku, za zdravlje i za finansije. Ujedno, ova agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na praćenje stanja i kontrolu korišćenja sekundarnih sirovina, istraživanje njihovih tržišta, vođenje podataka o raspoloživim i potrebnim količinama sekundarnih sirovina. Koliko ih imamo i kojih, da li ih možemo obraditi u zemlji ili ne, imamo li instalirane kapacitete, treba li ih revitalizovati, a ukoliko ih nemamo, šta je prioritet za izgradnju. Tek na kraju se razmišlja o izvozu, jer je svaka sekundarna sirovina prirodno dobro. Proizvode dobijene iz primarne sirovine, rude, prati utrošak energije i stvaranje zagađenja vode, vazduha, zemlje i drugog. Ukoliko se određena sirovina dobija iz sekundarne sirovine, automatski je neophodno manje energije i manje je zagađenja.

Prva pomisao u vezi s reciklažom su deponije. One su u svetu ekološke fabrike i ne zagađuju životnu sredinu. To su takozvane sanitarne deponije, kakve postoje i u Srbiji, u Vranju, Aranđelovcu i Sremskoj Mitrovici. U pitanju je prostor koji je po dnu obložen polietilenskom folijom koja ne propušta vodu, s perforiranim cevima za skupljanje vode. Inače, ono što se u našoj zemlji naziva deponijom zapravo je najobičnije smetlište.

Deponija je bioreaktor gde se dešavaju hemijske i biološke reakcije. Proizvod otpada je zagađena voda, te gasovi metan i ugljen-dioksid. Ta dva proiozvoda moraju se izvući s deponije tako da se ne ugrozi životna sredina. Vodonepropusna obloga skuplja vodu na dnu, ona se prečišćava do određenog nivoa, a po zemljištu se pobodu bunari, takozvani biotrnovi, koji odvode gas u atmosferu. U razvijenijim zemljama taj gas se skuplja, u skladu s Kjoto protokolom, prečišćava i koristi za električnu i toplotnu energiju.

Trenutno Agencija za reciklažu ima spremnih 11 projekata za sanitarne deponije, ali se čekaju investitori. Ova ustanova je, pre svega, servis lokalnoj samoupravi i industriji.

Najviše pažnje u Agenciji trenutno izaziva izrada nacrta zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, na kojem naši stručnjaci rade uz pomoć kolega iz inostranstva. Trebalo bi da bude gotov do kraja 2005. godine, ili do početka 2006. a njime bi se rešila masa problema. Na primer, proizvođači plastičnih flaša biće odgovorni za njih i moraće određenim procentom da učestvuju u rešavanju problema reciklaže. Proizvođači će tako plaćati novac u ekološki fond koji će finansirati određene kapacitete za reciklažu. Takođe, lokalna samouprava moraće u planiranju svog budžeta da odvoji novac i postavi stručne ljude koji se razumeju u ovu problematiku, kako bi Agencija imala s kim da sarađuje. Edukacija građana, posebno dece, takođe rešava mnogo problema i na tome Agencija uveliko radi.

Zanimljivo je da u svetu trenutno veliki problem predstavlja reciklaža kompjutera, što preti i Srbiji.