Alarmantna nelikvidnost srpskih preduzeća - Blokirani računi 66.000 firmi, sa ukupnim dugovanjem od oko 290 milijardi dinara

Ekonomski institut (EI) u Beogradu ocenio je u utorak da je privreda Srbije izuzetno nelikvidna i da se taj problem ozbiljno može rešiti samo reformom javnog sektora.

Ta reforma "s jedne strane bi trebalo da relaksira privredu, a sa druge da uspostavi osnove za trajnu finansijsku dosciplinu privrede i države", rekao je saradnik EI Stojan Stamenković na predstavljanju novog broja biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT), koji izdaje EI.

Prema njegovim rečima, pokušaj rešavanja nelikvidnosti netržišnim metodama - poput monetarne ekspanzije, subvencionisanih kredita za likvidnost, reprogramiranja dugova ili multilateralnih kompenzacija, mogu problem rešiti samo prividno i u kratkoročno.

U Srbiji su, kako je objavljeno u MAT-u, krajem februara bili blokirani računi 66.255 firmi, sa ukupnim dugovanjem od 287,6 milijardi dinara.

Prema njegovim rečima, rok za plaćanje bi u Srbiji trebalo ograničiti na 60 dana, saglasno Direktivi EU o borbi protiv kašnjenja plaćanja koja pripisuje da taj rok može biti od 30 do 60 dana.

Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije, ukazuje na to da su osnovni problemi domaće privrede nelikvidnost, nezaposlenost i inflacija.

- Država bi trebala da redovno izmiruje svoje obaveze prema privredi, što bi predstavljalo jedan odgovarajući impuls domaćem rastu. Nelikvidnost je rastući problem koja, prema našim analizama, od 2006. beleži stalni rast. Zato je i PKS predložio uvođenje obaveznog roka za plaćanje od 60 do 90 dana, što bi ojačalo finansijsku disciplinu u našoj zemlji.

Urednik biltena Vladimir Vučković je ocenio da jačanje kursa dinara "nije dobra pojava" i "sve više preti" privredi.

- Jačanje dinara na prvi pogled odgovara, ali slabi izvoznu konkurentnost srpske privrede - rekao je Vučković.

Vučković napominje da je jedan od najznačajnijih događaja od početka godine rast izvoza, kao i smanjivanje spoljno trgovinskog deficita. Trenutni rast privredne aktivnosti dugujemo upravo izvozu, a ne razvijanju unutrašnje tražnje, smatra Vučković. Ipak, u narednoj godini nas očekuje dalji rast vrednosti uvoza, kao rezultat povećanja svetskih cena energenata, pre svega nafte i gasa.

Zbog prodaje hartija od vrednosti indeksiranih u evrima, dolazi do apresijacije dinara, ali ne i do rasta likvidnosti, što dovodi do istovremenog javljanja jačanja dinara i rasta inflacije. Rast cena se očekuje da premaši ciljeve koje je postavila Narodna banka, koji iznose +/- 6%. Očekivana inflacija za kraj maja premašuje 8%, zbog čega ekonomisti okupljeni oko MAT-a iskazuju sumnje u dostižnost cilja projektovane inflacije za ovu godinu. Inflatorna očekivanja privrednika rastu – prema analizi MAT-a, 78% privrednika očekuje da će do kraja godine cene nastaviti da rastu, dok 44% smatra da će doći do rasta cena njihovih proizvoda i usluga.

Osvrćući se na eventualnu privatizaciju "Telekoma", svi okupljeni su se složili da će neuspeh prodaje uticati na otežano popunjavanje budžeta, ali i na to da bi prodajom došlo do poremećaja na tržištu telekomunikacionih usluga.

- Ukoliko Vlada postigne sporazum sa kompanijom "Telekom Austria", država će praktično prodati tri monopola: na fiksnu i mobilnu telefoniju, kao i na telekomunikacionu infrastrukturu – zaključuje Stamenković.

M.D.