Dijana Marković, finansijski direktor i zastupnik u Gamico faktoringu - Poverenje je ključ trajanja

O tajni trajanja i najvažnijim poslovnim izazovima, kao i o tome kako komentariše globalnu neizvesnost i zašto međunarodni trendovi na tržištu faktoringa nisu relevantni za srpske prilike, razgovarali smo sa Dijanom Marković, finansijskim direktorom i zastupnikom u Gamico faktoringu.

Ukazala je i na perspektive razvoja tržišta faktoringa, na promene koje bi unapredile poslovno okruženje, ali i zbog čega je poverenje važno u poslovnom svetu.

Na kraju saznajte koju literaturu preporučuje za čitanje, u kontekstu razumevanja globalnih dešavanja.

- Ako bih trebala jednom rečju da sažmem celokupnu istoriju poslovanja onda je odgovor trajanje. Više od decenije trajanja Gamico faktoring je sinonim za sigurnog i pouzdanog partnera.

Ponosni smo na rezultate koje smo postigli, lidersku tržišnu pozicioniranost među faktoring društvima, poverenje koje nam naši klijenti poklanjaju. Poverenje je za nas ključ trajanja, znamo da se ono gaji i neguje. Ponosni smo na naš kolektiv, zaposlene, saradnike, svaku kariku u lancu vrednosti koji godinama gradimo, jer naš uspeh je njihov uspeh.

Gradacijski bih izdvojila tri najvažnija izazova. Prvo, izazove u vezi sa činjenicom da veći privredni sistemi koriste svoju pregovaračku poziciju kako bi uslovili ili ograničili svoje dobavljače u nameri da svoja potraživanja naplate kroz faktoring.

Drugo, izazove u vezi sa odvijanjem daljeg dijaloga sa institucijama na temu relevantne zakonske regulative čije bi izmene doprinele boljim perspektivama faktoringa u Srbiji.

Treće, najvažnije, izazove u vezi sa povećanjem rizika u poslovanju usled opšte neizvesnosti izazvane pandemijom Covid 19 i ratom u Ukrajini. Najvažniji rizici u vezi su sa potencijalnom nemogućnosti naplate postojećih plasmana i posledično veću restriktivnost u proceni klijenata i rizičnosti plasmana.

Kada je reč o prva dva izazova ne vidim drugo rešenje sem u čvršćem institucionalnog udruživanja svih faktoring društava, slično udruživanju drugih branši, primer advokata, banaka. Inicijative za jačanje institucionalnih udruženja za sada ima, treba ih podržati, jer su pretpostavka ravnopravnijeg dijaloga i ostvarivanja zajedničkih interesa svih faktoring društava.

- Moj odgovor je u restriktivnijoj proceni rejtinga klijenata, što argumentujem sledećim razlozima. Prvo, faktoring društva iako još uvek nedovoljno institucionalno regulisana, jesu deo finansijskog sektora i kao takve treba ih percipirati u kontekstu izloženosti istim rizicima, procikličnosti u ponašanju kao i bilo koju drugu finansijsku instituciju.

Drugo, relevantno je imati u vidu iskustvo sa poslednjom finansijskom krizom u kontekstu važnih indikatora procene kreditnog rejtinga.

Treće, tradicionalni kvantitativni pokazatelji su refleksija ostvarenja, ali ne i kvaliteta donetih poslovnih odluka, tj. procene precenjenosti/potcenjenosti finansijskih rizika, koji posledično zbog svoje akumulacije mogu biti okidači velikih finansijskih kriza.

Četvrto, ključni pokazatelji uspeha, procene kreditnog rejtinga moraju proći test vremena, tj. moraju biti iskustveno potvrđeni kao relevantni pokazatelji za predviđanje statusa difolta.

- Praćenje međunarodnih trendova jeste praksa na koju se kao tržište u razvoju treba ugledati, ali sam mišljenja da srpski institucionalni ambijent nije još uvek spreman za drugačije proporcije učešća regresnog i bezregresnog faktoringa. U kontekstu srpskih prilika, kao korak tranzicionog postepenog povećanja bezregresnog faktoringa u odnosu na regresni vidim veći otkup u oblasti osiguranih potraživanja.

Veće učešće otkupa osiguranih potraživanja u portfoliju ne potcenjuje i ne akumulira finansijske rizike, a ostavlja prostor za dalju ekspanziju na tržištu faktoringa uprkos nesledovanju domaćih i međunarodnih tržišnih trendova.

Oslanjajući se na zaključke internih finansijskih analiza i percipirano veći rizik nenaplativosti potraživanja kod malih, srednjih preduzeća, kao faktoring društvo prepoznali smo potrebu strateške saradnje sa osiguravajućim kompanijama. Kako postojećim tako i potencijalnim klijentima ponudili smo novu faktoring uslugu otkupa osiguranih potraživanja.

Iskoristila bih priliku da se stavim lično i kolektivno ispred Gamico faktoringa na raspolaganje svim kolegama koji razmatraju proširenje ili otpočinjanje saradnje sa novim klijentima, kako za razmatranje faktoring upita, tako i za razmenu relevantnog poslovnog iskustva kroz finansijske konsultacije što je naša poslovna praksa sa svim klijentima sa kojima sarađujemo.

- U širem smislu, odgovor može izgledati digresivno i konceptualno. Po mom osećaju stvarnosti, Srbiji nedostaje i kurs i diskurs i vizija i samopercepcija daljeg razvoja (kako političkog, kulturnog, tako i privrednog). Empirija nas uči da su sve razvijene države imale viziju i konkretizaciju istih kroz razvojne strategije, identifikovanje prioritetnih sektora, strateških resursa ne iz protekcionističkih, već ambijentalnih razloga.

U užem smislu, na nivou privrednog sektora odgovor je diversifikovan: izdvojila bih promene relevantne zakonske regulative koje bi povećale pravnu sigurnost usluge faktoringa, intenzivniju institucionalnu promociju faktoringa kroz aktivnosti Privredne komore Srbije, razvoj digitalnih kanala komunikacije sa klijentima naročito prilagođene malim i srednjim preduzećima na polju čije edukacije uvek ima prostora za rad.

- Uvek preporučujem klasike, neprevaziđenog Dostojevskog i "Braću Karamazove". U kontekstu razumevanja tekućih, globalnih, društveno-političkih previranja preporučujem "Sukob civilizacija", knjigu profesora Semjuel Hantingtona, koji je po mom mišljenju geopolitički i kulturno najbolje odredio dinamiku međucivilizacijiskih odnosa.

Takođe, u kontekstu lokalizovane percepcije iste teme preporučujem sada već kultnu knjigu "Duh samoporicanja", profesora Mila Lompara, jednog od najvećih savremenih intelektulalaca. Kada je reč o preporuci za čitanje domaćih ekonomista moja pažnja je usmerena na rad Nebojše Katića, jednog od retkih intelektualca, a ne tehničara znanja, koji su nažalost, zarad ličnih, materijalnih interesa degradirali i diskreditovali ugled i poverenje u ekonomsku profesiju.