I zaposlenost i inflacija rekordno visoke - "Klackalica" domaće ekonomije u borbi sa krizom

U najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan navodi se da je rast srpske ekonomije je u drugoj polovini 2022. godine usporio i iznosio prosečnih 2,3%. Značajan rast cena hrane i energenata je podigao ukupnu inflaciju na 11,9% u 2022, što je najviši nivo u proteklih 15 godina.

Iako je skoro udvostručen, deficit tekućeg računa je u potpunost bio pokriven neto stranim direktnim investicijama (SDI). Spoljni dug je smanjen u poređenju sa 2021.

Dobri rezultati u naplati javnih prihoda i kontrolisana javna potrošnja sveli su fiskalni deficit na 3,1% BDP-a, što je dovelo do smanjenja javnog duga.

Rizici su i dalje prvenstveno negativni, ali su sada nešto manje izraženi, pošto se čini da su vrh talasa energetske krize i inflacionog šoka iza nas.

- Ekonomska aktivnost doživela je značajno usporenje u drugoj polovini 2022. Nakon što je u prvoj polovini 2022. dostigla solidnih 4%, stopa privrednog rasta smanjila se na procenjenih 0,7% u drugoj polovini godine. Iako je tokom čitave godine glavni pokretač rasta bila privatna potrošnja, vođena povećanjem zaposlenosti i kreditiranjem stanovništva, doprinos privatne potrošnje rastu postepeno se smanjivao kako se kraj godine bližio, a uticaj inflacije na realne raspoložive prihode jačao - navodi se u izveštaju.

Na strani proizvodnje, rast su prvenstveno pokretali sektori usluga, i to naročito trgovina, IKT, turizam i profesionalne usluge, dok je u sektorima poljoprivrede i građevinarstva došlo do kontrakcije.

- Obim poljoprivredne proizvodnje smanjio se drugu godinu za redom usled ozbiljne suše i značajno viših cena inputa. Vrednost građevinskih radova opala je za realnih 11%, a smanjenje broja izdatih građevinskih dozvola zabeleženo u decembru (za 12,2%) i januaru (za 7,9%) navode na zaključak o dugotrajnijem slabljenju građevinske aktivnosti - piše.

Jačanje tržišta rada dovelo je do rekordno visokih nivoa zaposlenosti i aktivnosti, piše u izveštaju Svetske banke. Izveštaj se poziva i na podatke iz Ankete o radnoj snazi (ARS), koji ukazuju da je tokom čitave 2022. zabeleženo poboljšanje na tržištu rada, budući da je stopa zaposlenosti dostigla rekordno visokih 50,3% dok je učešće aktivnog stanovništva poraslo na 55,5% između ostalog i zbog povećane participacije žena u radnoj snazi (na nivou od 47,9 odsto).

Shodno tome, stopa nezaposlenosti smanjena je sa 11 odsto u 2021. na 9,4% u 2022.

U 2022, stopa rasta cena iznosila je prosečnih 11,9%, a u decembru je dostigla 15,1%.

- Ovako visoka inflacija se u značajnoj meri može objasniti povećanjem cena hrane i energije, koje je činilo 65% povećanja inflacije u celini. Samo cene hrane činile su polovinu godišnje inflacije, budući da su tokom godine porasle za 19,4%. U februaru 2023. inflacija je skočila na novi rekordni nivo od 16,1 odsto, ali se nakon I tromesečja očekuje njen pad - navodi se i dodaje da su očekivanja da će se inflacija vratiti u okvire ciljanog raspona tek 2024.