Svetska banka: Umanjeni izgledi za ekonomski rast u zemljama u razvoju Evrope i Centralne Azije - Inflacija veća za siromašne

Ekonomska aktivnost u regionu Evrope i Centralne Azije ove godine verovatno će ostati niža pod uticajem posledica napada Rusije na Ukrajinu, uporno visoke inflacije i restriktivnijih uslova finansiranja, navodi se u najnovijem izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za ovaj region. Očekuje se da ekonomski rast regiona u 2023. prosečno bude 1,4%, a da 2024. i 2025. iznosi 2,7%, uz popuštanje inflacije, oporavak domaće tražnje i poboljšanje spoljašnjeg okruženja.

Usled naglog porasta potrošačkih cena, i to naročito hrane i energenata, srednja godišnja stopa inflacije dostigla je krajem 2022. na tržištima u nastajanju i zemljama u razvoju Evrope i Centralne Azije 15,9%, što je najviši nivo u proteklih 20 godina kao i najviša stopu zabeležena među svim regionima u razvoju.

Inflacija je u zemljama Evrope i Centralne Azije u proseku iznosila manje od 4% pre nego što je počela da raste 2021. godine.

- Rast u 2023. može biti slabiji ako dođe do dalje eskalacije rata izazvanog napadom Rusije na Ukrajinu, nastavka rasta cena hrane i energenata ili ubrzanog povećanja kamatnih stopa širom sveta ili u regionu, kao i ako se iznenadno promeni pravac priliva kapitala u ovaj region. Na rast se mogu odraziti i nedavna dešavanja u bankarskom sektoru pojedinih razvijenih ekonomija - ukazala je Svetska banka.

Prema projekcijama, ekonomija Ukrajine će ove godine ostvariti rast od 0,5% nakon pada od 29,2% iz 2022. godine, kada je Rusija izvršila invaziju na ovu zemlju.

Procene Svetske banke govore da su troškovi obnove i oporavka Ukrajine sada dostigli 411 mlrd USD, što je više nego dvostruko veći iznos od ukupne vrednosti ekonomije Ukrajine iz 2021, pre izbijanja rata.

U Turskoj su 6. februara 2023. zabeležena dva razorna zemljotresa koja su, prema procenama Svetske banke, izazvala neposrednu štetu od oko 34,2 mlrd USD, odnosno 4% BDP-a ove zemlje iz 2021.

Stvarni troškovi neophodni da se zadovolje sve potrebe za oporavkom i obnovom mogli bi biti dvostruko veći od iznosa same neposredne štete. Кada se u predviđanja uključi i uticaj nedavnih zemljotresa, za 2023. se projektuje stopa rasta od 3,2%, koja će se u periodu od 2024. do 2025 povećati na prosečnih 4,2% kao rezultat državne podrške domaćinstvima i ulaganja vezanih za obnovu.

- Inflacija umanjuje realnu vrednost prihoda pojedinaca – a visoka inflacija ima daleko veći uticaj na najsiromašnije nego na najbogatije segmente stanovništva - kazao je glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije Ivajlo Izvorski (Ivailo Izvorski).

On je predložio da se u cilju bolje zaštite osetljive grupe i podsticanja rasta, pri izradi javnih politika u obzir uzimaju različiti efekte inflacije na populacije sa različitim prihodima i koristite precizniji pokazatelji za merenje stvarnih troškova koje zbog visokih cena trpe najsiromašniji.

Utvrđeno je da je inflacija za najsiromašnijih 10% građana bila za dva procentna poena viša nego za najbogatijih 10%. Ta razlika je premašila pet procentnih poena u pojedinim zemljama regiona kao što su Moldavija, Crna Gora i Severna Makedonija.

Ako se pri definisanju javnih politika ne budu uzele u obzir razlike u stopama inflacije sa kojima se suočavaju domaćinstva, podrška osetljivim grupama lako može biti neadekvatna, a takve mere se mogu pokazati kako neefikasnim, tako i nedovoljno delotvornim, navodi se u izveštaju Svetske banke.