Isak Adižes, osnivač i profesionalni direktor "Adižes instituta" - Kriza će biti još gora

(Isak Adižes)

Vidim da je situacija loša po tome što su kafane u Srbiji prazne. Kriza je velika i nije najopasnije to što je kriza, nego što su ljudi izgubili poverenje i upali u apatiju. Narod je digao ruke, nema više nade, nema alternativu. Opozicija je ista kao vlast, što znači da nema nikoga ko može ponuditi rešenje. To me najviše brine, čim ljudi gube nadu onda nema energije da se išta menja – ocenjuje trenutnu situaciju u Srbiji dr Isak Adižes, osnivač i programski direktor Adižes instituta, tvorac metodologije upravljanja preduzećima, u razgovoru za Magazin Biznis.

– Vidite kakve su revolucije u Africi – Libija, Egipat, Tunis, čak i u Hrvatskoj 10.000 ljudi maršira, viče, protestuje. A u Srbiji – niko ništa! To znači da su ljudi digli ruke, a to je zabrinjavajuće. Nije problem kriza, nego posledice krize koja se stalno nastavlja, produžava se iz jedne u drugu...

I kako vidite poziciju Srbije u celom tom procesu, u globalnoj krizi?

– Mislim da će kriza u globalnim razmerama biti još gora, pošto smatram da njeni koreni nisu rešeni. Ubačeno je mnogo para na tržište, pomaže se organizacijama koje propadaju, ali time što pokrivate problem parama ne znači da je bolest izlečena. To je kao da imaš rak, a uzimaš neki aspirin, pa sve izgleda u redu. Koren problema je u tome što je kapitalizam bankrotirao, kao što je prethodno socijalizam bankrotirao, zbog velikih promena – tehnoloških, globalizacije... Onaj model kapitalizma više ne funkcioniše, sada se traži novi, ali niko još uvek ne zna da kaže kakav bi on trebalo da bude, još uvek nema rešenja. Nema novog Kejnza da pronađe novo rešenje, kao posle velike depresije.

Gde Vi vidite izlaz iz krize?

– Moje je mišljenje, a znam da će to zaprepastiti i srpski narod, da je rešenje u – samoupravljanju! Ozbiljno to mislim! Naravno, ne ono i onakvo, vulgarno samoupravljanje kakvo je bilo, ali treba zatvoriti ciklus. Kapitalizam nije zatvoren ciklus – gore su oni koji imaju para, dole su radnici, i to je vertikala. Ja sam mnogo pisao o tome zašto je samoupravljanje propalo: zato što nije, u onom sistesistemu, priznalo da je važan kapital. I to je greška. Mora se priznati kapital. I kao drugo, ne možete imati demokratiju na nivou preduzeća, a diktaturu na nivou države, to ne ide. Ali, kada bi demokratija bila na oba nivoa, uz priznanje kapitala – to je rešenje.

Ali, samoupravljanje je kod nas propalo…

– Samoupravljanje je bilo integracija, vulgarno politički primenjena. Komunistička partija je vodila preduzeća i to je bila greška. Ali ako uzmete samoupravljanje kao teoriju, i popravite je da bude bazirana na logici, a ne na političkim vrednostima, ona može funkcionisati i tu je budućnost. Ipak, da bi se to sprovelo, trebalo bi promeniti sistem vrednosti kapitalizma – reći kapitalistima da bi radnici trebalo da imaju svoj glas, a to je već revolucija...

Koji su glavni problemi kapitalista, odnosno samog upravljanja u svetskim kompanijama?

– Kapitalizam je baziran na tržišnom sistemu, što znači da postoji konkurencija među preduzećima. Sada je taj sistem uveden unutar samih preduzeća, i događa se sukob radnika i menadžmenta,i sve se raspada. Trebalo bi naći sistem gde ima kolaboracije, i da se radi zajednički. Moje je mišljenje da je samoupravljanje bilo propuštena prilika Jugoslavije, na žalost. Ovo novo samoupravljanje neće se roditi na ovim prostorima jer je bivša Jugoslavija sa tim sistemom prošla kroz vrlo bolno iskušenje. Rodiće se u Americi, i to se već dešava. Imamo primere Junajted Erlajnsa ili fabrika automobila. Još uvek to nije ono pravo, jer je tu ipak reč o konfrontaciji, ali polako se javlja.

Da li su aktuelni nemiri i revolucije u Africi uzrokovani globalnom ekonomskom krizom, ili su možda njen nastavak?

– Sav taj narod koji se tamo buni i protestuje zna šta neće, ali ne zna šta hoće. Oni neće diktaturu, ali ne znaju šta je to demokratija, pošto je nikada nisu ni imali. Na primer, demokratija je bazirana između ostalog i na slobodi medija, a oni su u Egiptu pretukli novinarku, dakle ne dozvoljavaju slobodu izražavanja. Oni prosto nemaju to iskustvo od malih nogu. Mislim da će se tamo desiti nešto kao u Iranu, gde su izveli revoluciju, zbacili prethodnog vladara i, šta se desilo – došla je druga diktatura. Doći će neko drugi i taj drugi će se ponovo obogatiti.

A kako će se to odraziti na krizu na globalnom nivou? Da li to znači da ćemo stalno imati krize?

– Što se tiče efekata na globalnom nivou, svi znamo da će nafta biti skuplja, berza će pasti, i biće nove krize. Javiće se nova ekonomska kriza pošto koreni ove sadašnje nisu rešeni, i to samo ubrzava ceo proces. Jedan engleski vrhunski ekonomista je nedavno rekao da će iduća kriza biti još gora. Ja to govorim već nekoliko meseci i siguran sam da nam predstoje nove globalne krize – upozorava Isak Adižes u razgovoru za "Magazin Biznis".

Nove knjige u Srbiji

Dr Isak Adižes najavio je, u razgovoru za Magazin Biznis, i skori izlazak tri nove knjige u Srbiji, čije su teme – kako primenjivati Adižes u privatnom životu, u politici, i u menadžmentu preduzeća. U pripremi je i još jedno biografsko izdanje Isaka Adižesa.

Žrtve tranzicije

Na pitanje kakva je situacija u Rusiji, gde dr Isak Adižes takođe dosta radi, on kaže da su problemi slični, samo na većem nivou.

– I kod njih su političari i ekonomija povezani. To je zapravo veza u svim državama u tranziciji. I Amerika je takva bila u 19. veku. Znamo šta se događalo u Čikagu. Ta bolest mora proći, jedino je pitanje ko će preživeti na kraju.

Skica za portret

Dr Isak Adižes je osnivač i profesionalni direktor Adižes instituta, Santa Barbara, SAD.
Tvorac je metodologije koja nosi njegovo ime i renomirani konsultant kompanija i vlada širom sveta (Švedska, Brazil, Meksiko, Grčka, Izrael). Poznat je po svom jedinstvenom pristupu upravljanju organizacionim promenama zasnovanom na procesu kojim se izgrađuje uzajamno poštovanje i poverenje.

Njegove knjige Upravljanje životnim ciklusima preduzeća, Upravljanje promenama, Težnja ka top formi i Stilovi dobrog i lošeg upravljanja prevedene su na 22 jezika. Svojim predavanjima na četiri jezika u 40 zemalja skrenuo je pažnju naučne i stručne javnosti na svim kontinentima. Rođen je 22. oktobra 1937. u Skoplju u trgovačkoj porodici sefardskih Jevreja. Tokom Drugog svetskog rata sa porodicom je prognan u Albaniju. Rat su preživeli zahvaljujući albanskoj porodici koja ih je sakrivala od fašista. Krajem 1944. se sele u Beograd gde Isak Adižes upisuje osnovnu školu. Snažni pečat u njegovom vaspitanju i obrazovanju ostavio je beogradski učitelj Vukadinović koji je razvio osećaj međusobnog poverenja i poštovanja, što je mnogo godina kasnije Isak Adižes ugradio u svoj naučni princip u knjizi Upravljanje životnim ciklusima preduzeća.

Školovanje nastavlja u Izraelu, gde se porodica preseljava krajem 1948. U Jerusalimu je 1963. završio Ekonomski fakultet, magistrirao na Kolumbija univerzitetu u Americi i odbranio doktorat 1968. godine. Aktivno govori engleski, srpski, španski i hibru. Makedonski, bugarski i italijanski razume ali ne govori. Odnos prema srpskom jeziku izgradio je i zahvaljujući majci koja mu je prenela ljubav prema srpskim pesmama i muzici.
Tokom šezdesetih godina radio je istraživanja, izučavajući zašto jugoslovenski fenomen samoupravnog socijalizma, kao ideja participativnog menadžmenta, ne daje onakve ekonomske rezultate kakvi se očekuju. Brojni su primeri i anegdote koje je sakupio iz prakse samoupravnog perioda.

Osnovao je 1975. MDOR Institut za razvoj menadžmenta i organizaciona istraživanja, koji je 1979. preimenovao u Adižes institut u Los Anđelesu, koji je tokom 2000. preselio u Santa Barbaru, u Kaliforniji, gde i danas živi.

Isak Adižes je održao predavanja u preko četrdeset zemalja sveta, od Grenlanda do Australije i Južnoafričke Republike. Svoje filijale osnivao je po mnogim zemljama sveta od kojih su danas najaktivnije u zemljama Skandinavije, Kanadi, Brazilu, Izraelu, Kini i na prostorima zapadnog Balkana koju pokriva Adižes za jugoistočnu Evropu, osnovan 1994. u Novom Sadu. Isak Adižes vežba jogu, voli folklorne igre, operu, burek i ćevape.