Duško Vujošević, košarkaški trener - Jedan na jedan

Da li mu je teško pao otkaz u CSKA i da li se vraća u Partizan? Da li su ga bojkotovali reprezentativci na EP u Švedskoj? Boji li se smaka sveta posle katastrofe u Japanu? Zbog čega ne dolazi na Partizanove utakmice? Zašto je napustio nacionalni tim Crne Gore?

Na vaša pitanja odgovarao je…

(Foto: mozzart sport)

DUŠKO VUJOŠEVIĆ

Nije svejedno kad pokrećemo novu rubriku, pogotovo kad redakcija ne drži sve konce u rukama već zavisi od ideja njenih čitalaca. Iz tog razloga nismo puno vagali prilikom donošenja odluke ko će prvi gostovati u "Jedan na jedan", budući da smo predosetili da će pojava Duška Vujoševića izazvati pljusak vaših reakcija.

To se i dogodilo. Jedino žalimo zbog činjenice da nije bilo šanse da sva vaša pitanja kojima ste nas zasuli pronađu put do ovih stranica, jer bi nam za to bila potrebna rubrika veličine stenograma sa skupštinskog zasedanja.

Dule, majstore, da li se vraćaš u Partizan?

Ljubiša Trifković, Fejsbuk

Martin Mare Baković, Fejsbuk

Mihajlo Momčilović, Fejsbuk

– Ja sam partizanovac, sad imam privilegiju da uživam zbog dobre igre kluba i rezultata koje postiže. Nema više velike presije i odgovornosti koju oseća svaki trener, a pogotovo je to izraženo kada vodite Partizan. Vlade Jovanović je bio moj prvi saradnik, veoma lojalan i kvalitetan, on je i moj prijatelj, pa ja sigurno nisam neko ko iz prikrajka čeka njegov neuspeh. Teoretski nije izvodljivo da se vratim jer sam još uvek pod ugovorom sa CSKA. To ne dolazi u obzir.

Da li su tačne priče da su vas 2003. bojkotovali mnogi reprezentativci za Evropsko prvenstvo u Švedskoj?

Goran Filipović, mejl

– Švedska, ispostavilo se, nije bila toliko loša u smislu rezultata, posebno kada se prisetimo takmičenja koja su usledila. Ja se tog perioda sećam s gorčinom jer je od strane nekih mojih kolega napravljena loša klima. Dva su elementa tu ključna. Prvo, kod nas su navijači Zvezde i Partizana iracionalni u svom navijanju, mada mi se dešava da mi na ulici priđe čovek i kaže mi da me poštuje, iako je zvezdaš. Ja sam obeležen kao neko ko je u određenom periodu bio simbol Partizana, pa sam samim tim primio na sebe mržnju druge strane. Nažalost, i kod novinara postoji podeljenost i opredeljenost, mada ima novinara koji, iako navijaju za jedan klub, neće da ga favorizuju i pišu nešto što nije u funkciji istine. Ipak, jedan broj novinara kao osnovno polazište u mišljenju o nekome postavlja to da li je iz Zvezde ili Partizana. Dakle, sa jedne strane u javnosti imao sam podršku partizanovaca, ali i otpor centara moći koji su iza Crvene zvezde. Druga stvar oko Švedske je to što je stvorena loša atmosfera još prilikom mog izbora za selektora. Izbor je napravljen spornim i lobiranim, a u stvari se radilo o pokušaju i lobiranju jednog dela mojih kolega da se postavi čovek po njihovom kriterijumu i interesima. Zato sam od starta imao lošu situaciju, nisam ni ustoličen na mesto selektora s pravom ceremonijom. Zbog svega toga neki igrači su mi lakše otkazali. Takođe, tip ugovora koji sam imao bio je za mene nepovoljan. Ja sam iz inata na njega pristao, ali u ugovoru je stajalo da se i pored očekivane smene generacija on može raskinuti ukoliko se ne osvoji medalja. Da sumiram, ceo moj angažman u reprezentaciji bio je izmanipulisan i opstruisan. Igrači su tu najmanje krivi, ja sam i danas zahvalan onima koji su se odazvali. Oni koji nisu, rekli su "ne" tadašnjoj državi Srbiji i Crnoj Gori, a ne meni, ali ponašanje mojih kolega o kojima sam pričao nikada neću zaboraviti.

Koja je vaša tajna u pravljenju odličnih centara?

Goran Filipović, mejl

– Ja nisam glup da mislim da sve što dotaknem postaje zlato, ali dok sam vodio Partizan, centri su imali priliku da dobro igraju pre svega zato što su bili dobro selekcionirani, prepoznati kao talentovani. S njima se dobro radilo, što je zasluga celog stručnog štaba. Moj sistem igre je takav da jako verujem u unutrašnju igru. Meni su centri u najmanju ruku ravnopravni kao ostali igrači, a kod velike većine drugih ekipa sistem se svodi na pik-en-rol, gde centri prave blokade i igraju iz rola i popa. Mi smo dosta bazirali napad na unutrašnjoj igri, gde centar prima loptu, odakle smo otvarali razne opcije. Nama je često igra počinjala kada centar dobije loptu.

Pošto ste veliki ljubitelj književnosti, šta mislite o Čarlsu Bukovskom?

Goran Filipović, mejl

– On je jedan od onih pisaca koje sam voleo, posebno neke njegove priče u "Bludnom sinu" i "Post ofisu". Interesantni su mu i intervjui i dnevnici. Bio je čovek s neke margine, ne po kvalitetu, već po načinu života. Bukovski je bio odličan psiholog i poznavalac raznih životnih situacija. Interesantan je, njegovo pisanje ne opterećuje.

Kao poznati ljubitelj književnosti, možete li mi reći s kojim književnim delom biste uporedili sadašnje stanje u Košarkaškom savezu Srbije?

Nenad Milkić Svarog iz Banje Koviljače, mejl

– Čini mi se da se stanje u Savezu stabilizuje. Skoro je sigurno da na čelo KSS dolazi Dragan Đilas, koji je dobro rešenje jer je, iako Zvezdaš, neutralan. Sposoban je da napravi posao i obezbedi finansijsku konstrukciju za uspešno funkcionisanje Saveza, to je čovek koji ima reč, čvrstinu, njime ne može da se manipuliše i on voli košarku. Bez obzira na to što su kod nas političari opravdano omrznuti, ne može se bez učešća politike jer je sistem takav. Sećam se, recimo, koliko je Stane Dolanc bio uključen u rukovođenje Saveza stare Jugoslavije dok su se pravili najveći rezultati. Ne može nekom da bude negativan predznak što je Đilas političar. Njegovim dolaskom dogodiće se logična stvar, a to je da Ivković ostane selektor, jer je on ovu generaciju selekcionirao, izgradio kod igrača odnos međusobnog poštovanja i pravi odnos prema reprezentaciji. Igrači najviše žele da on ostane. Napravljeni su nerealno dobri rezultati, posebno u Poljskoj, pa ne bi bilo dobro da se po njima prave dalja očekivanja. Evropsko prvenstvo u Litvaniji je veoma važno kao sistem kvalifikacija za Olimpijske igre. Zato je prirodno da čovek koji je uspešno vodio reprezentaciju ka cilju i ostane na tom mestu.

Pošto ste nebrojeno puta dokazali da od neverovatnog pravite moguće, koja je najneverovatnija situacija u kojoj ste se sami našli?

Jelena Veljković iz Beograda, mejl

– Ima takvih situacija i u pozitivnom i u negativnom smislu. Sećam se da je pred prošlu sezonu bio veliki strah kod mene koliko će Partizan biti ravnopravan učesnik Evrolige, a ta sezona se završila plasmanom na fajnal for. Kasno smo sastavili ekipu s Mekejlebom, koji je stigao iz poslednjeplasiranog turskog tima, pa s Robertsom iz Zvezde, koja nije bila na fajnal foru. Zato je bilo veoma neočekivano to što je napravljeno. Ma čudesna sezona, pa trojka Kecmana u Zagrebu… Jedna od najneverovatnijih situacija je da posle takvih uspeha s Partizanom i reprezentacijom Crne Gore idem u CSKA, pa posle dva meseca dolazim u situaciju u kojoj se sada nalazim.

Kako komentarišete najavu formiranja Mediteranske lige? Da li je učešće srpskih klubova, u ovom slučaju Partizana, realno, i kako bi to uticalo na budućnost Jadranske lige? Puno pozdrava gospodinu Vujoševiću i redakciji.

Vlada Danilović iz Kragujevca, mejl

– Mislim da ta liga nije realna, bez obzira na to što Grčka ima samo dva ekstra kluba, pa se na njih svodi raspodela trofeja i interesovanja. Eventualni pad jednog od njih u smislu ulaganja i kvaliteta izazvao bi opuštanje kod drugog, ali ne verujem da je njihov interes da stave ostale klubove u efemernu poziciju. Srbija mora da zadrži kvalitetno domaće prvenstvo, bez obzira na druge lige. Jadranska liga ima određenih mana, ali ispostavila se kao dobra. Partizan je neko ko je njoj prišao s najvećih otporom, posle Budućnosti, Crvene zvezde i drugih klubova. Ono što je dobro u Jadranskoj ligi je to što ima dosta kvalitetnih ekipa, što daje priliku mladima jer, ako hoćeš da budeš šampion, moraš da trčiš sa šampionima. Svaka utakmica na vrućem terenu, s protivnikom koji ima kvalitet, sigurno razvija igrače. Jadranska liga je kvalitetnija od svake nacionalne lige pojedinačno, ali još uvek ima mana – vlasnička i upravljačka struktura nisu dobre prema srpskoj košarci jer ne odslikavaju značaj srpskih klubova u takmičenju.

Sistem rada u NBA dosta se razlikuje od evropskog. Posle nekoliko poseta NBA timovima, procenite kolika je zapravo razlika i šta se od NBA sistema može odmah primeniti u cilju unapređenja igre u Evropi?

Ivan Ivković iz Beograda, mejl

– Razlike su neuporedive. Prvo, standardi za hale u kojima se trenira, te teretane, sale za sastanke, priprema i funkcionisanje tima… Medicinski deo posebno. Šta da vam kažem kada je uobičajena stvar, na primer, da je prostor gde se radi terapija povezan direktno monitorom s gradskom bolnicom, u slučaju teže povrede. Ma uslovi su fantastični, tako nešto ne postoji u Evropi. Da ne pričam o putovanjima i privatnim avionima. Recimo, mogao bi odmah da se prekopira sistem delegiranja i javnog ocenjivanja sudija, kao i kako arbitri dolaze do toga da sude najvažnije utakmice. Na osnovu loših ocena sledi eliminacija, u suprotnom prilika da se sude najbolji mečevi. Sigurno da tamo suđenje manje utiče na ishode utakmica nego u Evropi. Zatim, u NBA su najveće atlete na svetu... Mnogo toga nije za poređenje, a ono što me najviše impresionira jeste stepen profesionalizma s kojim svi tamo obavljaju posao. Tokom pripremnog kampa prepodnevni trening je bez kontakta, a u San Antoniju sam video treninge dozirane za svakog igrača, Splitera, Đinobilija ili bilo koga drugog, u zavisnosti od toga koliko igra. Tamo svako striktno radi svoj posao – generalni menadžer, njegov zamenik, trener, skaut za Evropu, pomoćni trener... I svako ga obavlja na najbolji mogući način. Nije lako nadati se da se nešto slično može napraviti u Evropi, ali ima tamo i negativnih stvari. Navešću primer sindikata igrača koji su neverovatno jaki, pa s poslodavcima imaju ugovor koji ne dozvoljava dva treninga dnevno s bandažama. Dakle, igrači jesu zaštićeni, jer u košarci nema većeg autoriteta od, recimo, Džordana, ali analitičnost i stručnost s kojima ostali obavljaju posao u klubu su neverovatne.

Dule, da li bismo mogli da te vidimo na tribini s najvernijim navijačima? To je možda jedina stvar koju nisi uradio za ovaj klub. Da zajedno bodrimo naš tim do pobede!

P.S. Da li si svestan da mnogim ljudima predstavljaš inspiraciju? Daješ nam motiv da se borimo i protiv naizgled nesavladivih problema. Daješ nam nadu da će se, uprkos teškom vremenu u kom živimo, naš rad isplatiti i da će sve doći na svoje mesto.

Aleksandar Mangula Milinković, Fejsbuk

– Prvo, zahvaljujem na lepim rečima. Malo je dobrih gledalaca koji dobro vide, a još je manje navijača kao što su Partizanovi. Oni su najbolji u Evropi kada pričamo o košarci. Oni su bili tu i u momentima kada je išlo loše, to su bili časovi ljubavi. Kako u životu postoji uzajamni reciprocitet ljubavi, poštovanja, pa i mržnje, mislim da to što navijači Partizana izazivaju kod tima jeste da tim reaguje kao i oni. Prave se simbioza i sinergija, to je najveća dragocenost Partizana. Ja sam, radeći posao kao trener, bio i navijač, a mislim da nije toliko važno da li je neko u "kopu", ovde ili onde. Neki paradni gestovi poput odlaska na tribinu ličili bi na kupovinu pozicije, a ne na iskrenu pripadnost.

(Foto: mozzart sport)

Da li vam je teško pao otkaz iz CSKA i koliko je to uticalo na vas?

Vukajlo Čalić, Fejsbuk

– Veoma teško. Što ima više uspeha, čovek teže podnosi neuspeh. To je paradoksalno, ali je tako. Još se nisam oporavio od toga što se desilo, iskreno vam to kažem. Još uvek to osećam tako, iako nije racionalno i rezonski, jer sam imao osećaj da imam obavezu da pravim nove uspehe. Godinama nisam gledao da se materijalno obezbedim, mislio sam da to dolazi na kraju, a nekima dođe i na početku. Moja karijera imala je jednu vrstu doslednosti koja je bila u funkciji iracionalnosti.

Kada pogledate šta prirodne katastrofe mogu da naprave čoveku, pogotovo poslednji zemljotres i cunami u Japanu, da li se bojite smaka sveta?

Nataša Radekić iz Kraljeva, mejl

– Kada se dogode takve tragedije, čovek shvata koliko sve nije daleko, čak i kada se dogodi u Japanu. Shvataš da to može svakome da se desi. Meni konkretno daje svest da se stvari relativizuju. Nije tada uopšte važno da li si dobio utakmice, da li je stigla plata, šta je ko rekao u novinama… Naravno, bojim se kada se nešto tako dogodi, ali ne anksiozno.

Kad biste bili selektor Srbije, da li biste pozvali Petra Božića u reprezentaciju?

Nikola Lacković, Fejsbuk

– Smatram da svaka ekipa, posebno reprezentacija, mora da ima ne samo igrački kvalitet već i kvalitet ličnosti među njenim članovima. Dragoceni su svi oni koji povećavaju karakter tima, koeficijent inteligencije, koji su sposobni da razmišljaju kao tim. Neki drugi Petar Božić već postoji u reprezentaciji, to je čovek koji je zainteresovan uvek za dobar trening, a dobar trening pravi rezultat. Jako je bitno da imate takve ljude u timu.

Na kog književnog junaka najviše ličite delima?

Katarina Srzić iz Niša, mejl

– Jako volim literaturu, ali između nje i života ipak postoji razlika. Veliki pisci su sve prvo otkrili, pre psihologa, tako da u knjigama mogu da se prepoznaju određene situacije i kako čovek da se u njima postavi ili da razmišlja. Ponavljam, literatura ipak nije život.

Gospodine Vujoševiću, da li ste bili izloženi pritisku zbog nedostatka pravih rezultata sa CSKA, pa ste zbog toga podneli ostavku na mesto selektora Crne Gore, to jest da li ste to uradili na zahtev vaših bivših poslodavaca iz Moskve?

Danijel Srndić, Fejsbuk

– Biti trener u vrhunskoj ekipi i voditi reprezentaciju istovremeno je neverovatno teško. Ja sam tri godine radio s Crnom Gorom, izgubio odmor i osetio pad u kvalitetu života. Prošlo leto imao sam situaciju da je Partizan imao mnogo zvaničnih utakmica, da sam iza toga imao sedam dana odmora i išao u Rusiju da završavam pregovore, pa su počele pripreme Crne Gore. Mislim da je 29. avgusta bila poslednja utakmica sa Izraelom, a ja sam već 1. septembra otišao za Moskvu. Odmor nisam imao, bio sam spržen, bez mnogo informacija o važnom poslu u CSKA. Te kvalifikacije za Evropsko prvenstvo završio sam sa odlukom da više ne vodim Crnu Goru jer, kada radite dva takva posla, to je kao kada sveća gori na oba kraja. Sa igračima i čelnicima KS Crne Gore imam izuzetan odnos, pa nisam hteo da u takvom trenutku ostavkom kvarim slavlje zbog plasmana na EP. Pustio sam da prođe jedan period i kako bih video da li je odluka da odem bila trenutna impresija ili čvrsta odluka. Situacija u CSKA nije uticala na moju odluku da odem iz reprezentacije Crne Gore, jer u trenutku kada je moja ostavka objavljena, već je mogao da se nasluti epilog u CSKA.

Gospodine Vujoševiću, koje ste knjige poneli sa sobom kada ste odlazili u CSKA iz Moskve?

Stefan Kojić Koja iz Zaječara, mejl

– Prva mi na pamet pada Tolstojeva "Detinjstvo, dečaštvo, mladost", a poneo sam knjiga za godinu dana. Među njima su bili "Moskva Petuški" od Venedikta Jerofejeva, "Sećanja iz mog života" od Đorđa de Kirika, rečnici… Ja jesam veliki rusofil, ali takođe znam da je narod dobar svuda, a ovo gorko iskustvo u CSKA me nije puno promenilo u tom pogledu.

Zašto ne dolazite na utakmice Partizana otkad ste napustili CSKA, a viđeni ste na nekim drugim utakmicama u Beogradu?

Jovan Mišković, Fejsbuk

– Smatram da je utakmica prilika za predstavljanje i isticanje igrača i trenera. Nisam voleo dok sam bio trener kada neko dolazi sa dva minuta zakašnjenja i pojavljuje se da bi bio viđen. Imajući taj specifičan odnos s Partizanom i njegovom publikom, nisam želeo da prisustvom remetim nešto u tom smislu. Sa druge strane, košarka je moj život, ne mogu ja da uopšte ne idem na utakmice... Mada, na Zvezdine stvarno ne mogu, jer ko zna šta bi se tu desilo. Sigurno ću neki dan doći na utakmicu Partizana, moj interes prema košarci nije promenjen.

Šta mislite, dokle će Partizan dominirati u Srbiji i da li smatrate da bi SD Istoričari trebalo ugasiti?

Nenad PFC Janković, Fejsbuk

– Nadam se da će Partizan uvek biti prvak. Taj rivalitet je sigurno u nekim situacijama prelazio nivo korektnosti, sa obe strane. Ipak, bez konkurencije nema života. Rivalstvo Partizana i Zvezde mora prirodno da se održi, ne veštački, a za to su odgovorni ljudi iz Zvezde.

Budući da je uz vas Partizan pokazao da ima snage da se izbori s najboljim timovima Evrope, možete li konačno da priznate da ste baš vi najzaslužniji za sve te uspehe?

Darko – Poluks Mitrović, Fejsbuk

– Trener je deo tima, pa deo odgovornosti kada stvari ne idu pada na njegova pleća. Takođe i deo zasluga kada je sve u redu. Imam dobar deo zasluga što su stvari u Partizanu išle dobro kada su išle dobro, ali daleko od toga da su to isključivo moje zasluge. Tu su bili igrači, ljudi koji vode klub, navijači, uspostavio se sistem gde se može bez bilo koga. Najveći deo moje zasluge je to što je formiran sistem u kojem se može bez bilo koga.

izvor :