Notr Dam otvara vrata krajem 2024. godine

Iako je francuska vlada nastojala da voljenu parisku bogomolju, katedralu Notr Dam otvori za javnost i posete pre letnjih Olimpijskih igara, koje će se u Parizu održati 2024, to se neće desiti. Kako je početkom ovog meseca najavljeno zvanično, a što prenosi Artnews, obimna obnova zdanja nakon razornog požara koji ga je zahvatio u proleće 2019. godine, biće završena krajem 2024. godine. Oni koji u vreme najvećeg sportskog događaja na svetu budu imali sreće da budu u prestonici Francuske moći će da obiđu u podzemnoj galeriji pored katedrale nedavno otvorenu izložbu pod nazivom "Notr Dam: u srcu gradilišta".

Sam proces rekonstrukcije, u koji je uloženo oko 865 mil USD, omela je pandemija virusa korona, ali su je usporili i arheološki nalazi otkriveni u temeljima crkve, kao i kontroverzni plan za redizajn unutrašnjosti.

Prema najnovijim vestima koje prenose agencije, arheolozi i konzervatori koji rade unutar crkve na obnovi zidova, otkrili su da su tokom izgradnje sredinom 12. veka kao pojačanja korišćeni gvozdeni elementi. Ovo neočekivano saznanje uticalo je na dosadašnje uvide u to kako je crkva podignuta i gde su se sve nalazili gvozdeni dodaci skriveni iza dekoracija, a što ne bi nikad ni bilo otkriveno da se požar nije desio. Maksim Leritije, arheolog u Nacionalnom centru za naučna istraživanja, rekao je da je gvožđe korišćeno i u drugim francuskim srednjovekovnim katedralama – u Šartru, Remsu, Buveu – ali su sve one sagrađene nakon podizanja Notr Dama, a što je indikacija da je izgradnja pariske katedrale zapravo trasirala put korišćenja gvozdenih elemenata u konstrukciji. Pre ovog nalaza, tokom 2022. saopšteno je i da su u temeljima pronađena dva sarkofaga u spletu vodovodnih cevi iz postnapoleonovog doba – u jednom su identifikovani ostaci Antoana de la Pora, crkvenog velikodostojnika koji je preminuo 1710, dok se za ostatke u drugom još ne zna kome pripadaju, ali se zna, kako piše Gardijan, da potiču iz 14. veka.

Kako mediji podsećaju, ceo projekat obnove poveren je arhitekti Filipu Vilnevu, a preovladala je ideja da se cela katedrala restauriše u identičnoj formi, koju je imala pre nego što ju je vatra značajno oštetila, uključujući i njen prepoznatljiv toranj koji se urušio. On će biti ponovo podignut po zamisli arhitekte Eužena Viole le Dika, a nakon što je Emanuel Makron, francuski predsednik, odlučio da se odustane od inače, pokazalo se, nepopularnih planova da se devetnaestovekovno rešenje zameni savremenom arhitektonskom intervencijom. Naum za unutrašnju dekoraciju je i pored negodovanja u javnosti odobren i to na osnovu odluke francuske Nacionalne komisije za baštinu i arhitekturu i, prema predlogu koji je usvojen unutar ove velelepne crkve, mogla bi da se nađu i umetnička dela iz 20. i 21. veka uporedo sa radovima starih majstora iz kolekcije koja se u Notr Damu čuva, dok će mobilijar biti razmešten tako da se dobije više prostora za posetioce.