Promena zakona o lizingu - Naše kompanije nisu rizik za finansijsku stabilnost

Pokušaj da promene zakona o finansijskom lizingu budu još bolje, između ostalog, podrazumeva da pisanje zakona treba da bude još otvorenije, odnosno da to bude proces u kome može učestvovati ko god poželi a posebno mora učestvovati industrija koja se reguliše.

Uključenost u proces treba da bude takva da se radna grupa sastoji od zainteresovanih, pored članova državnih institucija. Model uključivanja drugih samo kroz javne rasprave je mnogo slabiji pristup jer su tada moguće samo manje promene zbog toga što je zakonodavac već formirao mišljenje i stav. Javna rasprava je jednostrana komunikacija, predlagač sasluša i zatim u tišni kabineta razmišlja i prihvata ili odbija predloge.

Rasprava u proširenoj radnoj grupi bi proizvela predloge i rešenja koja su testirana sa nekoliko strana.

Dopune zakona donose veoma važne pozitivne promene. Eliminiše se minimalni rok na koji se može sklopiti ugovor o lizingu i još važnije omogućuje se da i nekretnine budu predmet lizinga.

Pored očito pozitivnih promena postoje i one koje će uticati na povećavanje troškova industrije koja je u vrlo složenoj situaciji. Takve promene treba ili eliminisati ili odložiti. Nadalje, postoje dileme iz prakse lizing poslovanja koje zakonodavac nije pokušao promenama zakona da razjasni.

Visok nivo kapitala

Dopune zakona predviđaju povećanje kapitala kompanija koje imaju licencu za obavljanje poslova finansijskog lizinga. Vrlo je teško razumjeti razlog jer lizing kuće nisu finansijske institucije koje dobijaju novac od građana i privrednih subjekata u zemlji i zbog toga moraju imati visoke nivoe kapitala koji služi kao garancija, zaštita novca koji im je poveren. Za banke, fondove i osiguravajuće kuće visoki nivoi kapitala imaju mnogo smisla. S druge strane, lizing industrija predstavlja svega 6 odsto aktive banaka, što znači da ne predstavljamo sistemski rizik za finansijski sistem. Pored toga novac pozajmljujemo od majki banaka ili drugih evropskih banaka i stečajem neke lizing kuće domaće tržište ne može biti ugroženo.

Dodatni i obavezni organi upravljanja i funkcija interne revizije, takođe, mogu samo da povećaju troškove. Formira se komplikovana i skupa strukturu za firme koje mogu da imaju po desetak zaposlenih čime se gube osnovne prednosti lizinga a to su brzina i fleksibilnost.

Propušta se prilika da se razjasni i reguliše razlika između operativnog i finansijskog lizinga. Razlozi zbog kojih bi trebalo regulisati operativni lizing su sledeći:

1. Operativni lizing čini 30odsto ukupnih plasmana lizing kuća koje posluju u Srbiji. On je finansijski proizvod (van-bilansno finansiranje) i prisutan je svuda u svetu kao još jedan način nabavke i korišćenja osnovnih sredstava. Zvog svoje van-bilansne prirode veoma je tražen od strane kompanija. Fizička lica se često opredjeljuju za operativni lizing zbog nepostojanja zakonskog ograničenja nivoa zaduženosti mada postoje interna pravila lizing kuća kada je nivo zaduženosti u pitanju.

2. Regulisanjem operativnog lizinga stvara se sigurniji i jasniji poslovni ambijent. Po osnovu operativnog lizinga postoje značajne obaveze kompanija i fizičkih lica. Trenutna situacija dovodi do nejasnoća i nesigurnosti kod tretmana ovog proizvoda i kod klijenata i kod lizing kuća. Nejasna je primena međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS 17) i pravilno prikazivanje u finansijskim izveštajima kod obe strane, nesiguran je privredni ambijent jer Poreska uprava nejasnoće koristi za prevremene prihode budžeta iako je riječ o vremenskom trenutku kada će PDV-e biti plaćen jer je ukupna obaveza nesporna.

3. Proširivanjem nadležnosti Narodne banke Srbije na ovaj tip lizinga došlo bi do uključenja još jednog dela finansijskih tokova u nadzor i kontrolu NBS-a što bi vodilo još većoj sigurnosti finansijskog sistema. NBS već dugo smatra da je nastanak operativnog lizinga posledica čvrstih ograničenja koja važe za finansijski lizing (pre svega za fizička lica). Regulisanjem operativnog lizinga moglo bi da dođe do izjednačavanja pravila za oba tipa lizinga.

4. Operativni lizing se trenutno nudi kroz formu zakupa koja nije odgovarajuća. Operativni lizing je mnogo bliži finansijskom lizingu nego klasičnom zakupu. Razdvajanje operativnog i finansijskog lizinga prema računovodstvenim standardima se vrši na osnovu 8 kriterijuma što najbolje pokazuje koliko su ovi proizvodi slični.

5. Važnost boljeg regulisanja operativnog lizinga u svetu je već prepoznata tako da su međunarodna računovodstvena tela pripremila predlog promjena MRS 17 koje idu u pravcu prikazivanja ukupnog operativnog lizinga u finansijskim izveštajima klijenata (ukidanje van-bilansnosti). To je najbolji dokaz da je operativni lizing finansijski proizvod. Verovatno će nadležne institucije u Srbiji biti zainteresovane da ga regulišu i nadgledaju nakon promena računovodstvenih standarda.

Nedovoljna zaštita privatne svojine

Propušta se prilika da se verovatno osnovna prepreka za dalji razvoj lizinga otkloni ili barem ublaži. Nedovoljna zaštita privatne svojine je opšti problem ali se dopunama zakona moglo uticati da lizing kuće izvodom iz lizing registra dokazuju vlasništvo pred sudovima što bi postupak vraćanja predmeta lizinga pojednostavilo i ubrzalo. Moglo se precizno definisati da nakon vraćanja i prodaje predmeta lizinga, razlika (i negativna i pozitivna) između prodajne cene i ostatka lizing glavnice pada na teret primaoca lizinga. Ugovor o finansijskom lizingu je veoma sličan bankarskom kreditu sa zalogom i tako treba da bude i regulisan. Lizing industrija "prodaje" novac a predmet služi kao obezbeđenje zajma.

Za pripremu promena zakona o finansijskom lizingu nije postojala široka radna grupa, u kojoj bi svoje mesto pored državne administracija imali i nezavisni stručnjaci i industrija koja se reguliše kao i korisnici dobara i usluga industrije koja se reguliše. Možda ovaj tekst može doprineti formiranju jedne takvu "radnu grupu" koja će svojim komentarima osnažiti iznete primedbe ili ih ubedljivom argumentacijom u potpunosti osporiti. Nije još kasno, dopune zakona nisu još uvek usvojene u Skupštini Srbije.

(Autor teksta Vladimir Pajović, direktor "S-leasing". Tekst je objavljen u "Magazinu Bankar")