Pokrenut projekat posvećen zdravlju zemljišta vredan više od 5 mil EUR

Projekat InBestSoil bavi se davanjem ekonomske vrednosti zdravlju zemljišta, s obzirom na njegove različite funkcije. Uključuje 19 institucija iz 10 zemalja, a među njima je i Agronomski fakultet Univerziteta u Zagrebu.

- Zemljište je ključna veza između globalnih ekoloških problema kao što su klimatske promene, upravljanje vodama i gubitak bioraznovrsnosti. Istovremeno, ono je bitan neobnovljivi resurs za poljoprivredu, koji predstavlja osnovu za proizvodnju hrane i drugih potrebnih resursa za cirkularnu ekonomiju - izjavio je Dijego Soto Gomez, koordinator projekta InBestSoil i istraživač na španskom Univerziteta u Vigu.

Projekat "InBestSoil - Monetarna procena usluga ekosistema zemljišta i pokretanje inicijativa za ulaganje u zdravlje zemlje: uspostavljanje smernica za uključivanje zdravlja tla u kreiranje poslovanja i politike" počeo je ovog januara pod vođstvom pomenutog univerziteta, a predstavljen je nedavno u Zagrebu. Njegova vrednost veća je od 5 mil EUR i uključuje 19 institucija iz 10 zemalja.

- Cilj nam je naglasiti temeljnu važnost zemljišta za našu dobrobit i život te se uhvatiti u koštac s glavnim izazovima našeg vremena - poručio je Soto Gomez govoreći o projektu koji će se baviti davanjem ekonomske vrednosti zdravlju zemlje, s obzirom na njegove različite funkcije: od proizvodnje vlakana i hrane do njegove uloge u očuvanju kulturne baštine.

U tu su svrhu širom Evrope odabrana eksperimentalna područja na kojima se koriste efikasne tehnike poboljšanja zdravlja zemljišta (lighthouses). To uključuje različite regije, kao što su pašnjaci u Španiji gde se stočarstvo koristi za regeneraciju zemljišta iscrpljenog konvencionalnom poljoprivredom, ili pak životnu sredinu Vilniusa te Zagreba, gde poljoprivreda može poboljšati infiltraciju, ulazak vode u zemljište i smanjiti učestalost poplava.

Druge eksperimentalne regije uključuju, na primer, diversifikaciju poljoprivredne proizvodnje u Holandiji gde se želi povećati plodnost zemljišta uključivanjem lupina u njihove plodorede, dva napuštena rudnika ili pak borealnu šuma (tajga) u kojoj se ostaci iz drvne industrije koriste za poboljšanje karakteristika tla.

U istraživačkim eksperimentima će se analizirati poboljšanja i mogućnost korišćenja tehnika na drugim mestima, kao i razvoj smernica koje će kompanijama omogućiti ulaganje novca u ta rešenja.

Projektni tim je multinacionalan sa različitim stručnim znanjima u poljoprivredi, istraživanju i komunikaciji. Koordinator je Univerzitet u Vigu, ostali koordinatori radnih grupa dolaze iz Španije, Švajcarske, Holandije, Italije, Rumnije, a među brojnim partnerima iz drugih evropskih zemalja je i Agronomski fakultet Univerziteta u Zagrebu.

InBestSoil je projekat Horizon Europe programa Missions, koje zajednički finansira Evropska komisija u partnerstvu sa britanskom i švajcarskom vladom, s budžetom od gotovo 6 mil EUR (4,6 mil EUR od strane EK), a sprovodiće se u sledeće četiri godine.