Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Razljutili smo EU prelevmanima na uvoz mleka - I šta ćemo sad?
Izvor: eKapija
Sreda, 15.03.2023.
12:27
Sreda, 15.03.2023.
12:27
Komentari
(Foto: Pixabay / Pezibear)
Kako je preneo N1, EK je u pismu premijerki Srbije Ani Brnabić "izrazila zabrinutost zbog raznih trgovinskih ograničenja koje je Srbija uvela proteklih meseci, uključujući nedavno uvedene prelevmane, uvozne takse, na mleko i mlečne proizvode".
U pismu se dodaje i da Srbija nije konsultovala EU pre uvođenja prelevmana, te da time prekršen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Podsetimo, ovo nije prvi put da Evropska komisija ovako reaguje na srpske takse na uvoz mleka – isto se desilo i 2016. godine, kada su krajem te godine na njen zahtev ukinuti prelevmani na uvoz mleka i kiselo-mlečnih proizvoda koji su bile na snazi godinu i po dana. Na pitanje koje su moguće posledice ove nove opomene Evropske komisije, agroekonomista Milan Prostran za eKapiju kaže da one nisu za zanemarivanje.
- Očigledno je da EU ne prihvata uvođenje mera kojima se ograničava promet roba uvođenjem carinskih ili drugih mera kojima se to ograničava, i sada nas podsećaju na SSP. Potpisali smo na svoju nesreću 2008. godine SSP i požurili da maksimalno liberalizujemo tržište jer nam je obećano da ćemo 2016. postati punopravan član EU. I sad plaćamo cenu te naivnosti, a oni su u poziciji da nam priprete prstom i kažu no-no, ne smete to da radite, potpisali ste sporazum pa sad igrajte u tom kolu u koje ste se uhvatili – kaže Prostran.
On smatra da se "kada je reč o eventualnim posledicama zbog uvođenja prelevmana, ne može govoriti o nekim konkretnim penalima, već da bi EU mogla da se posluži tzv. "perfidnim sistemima vancarinske zaštite".
- Mogu oni da nam na ove naše mere uzvrate dvostruko rigoroznijim merama, mogu čak i da nam uvedu zabranu izvoza naših proizvoda, i to odmah. Ali EU se mudrije ponaša od nas. Oni vam neće staviti carinu kada hoćete nešto da izvezete, ali mogu da uvedu, i to su već i radili, te perfidne sisteme vancarinske zašite, pa da, na primer "izmisle" da u našoj malini ima sadržaja pseticida, u pšenici žiška i slično. To smo i njima mogli da uradimo, da im kažemo, recimo "u vašem mleku ima manje sadržaja proteina". I oni su providni, ali to oni nama rade, pa smo mogli i mi njima – smatra Prostran.
Dodaje da smo mi sad pogrešno išli odmah na takse na uvoz, što nije primereno otvorenom tržištu.
- To se primenjivalo i kada sam ja bio u vladi u velikoj Jugoslaviji, ali tada je bio drugi društveno-politički sistem i tada se moglo ići na garantovane cene i razne prelevmane, a sad je slobodno tržište i ono takve mehanizme poput dogovorne ekonomije ne prepoznaje.
Prostran podseća da nam je EU glavni spoljnotrgovinski partner i da 60% izvoza naše hrane realizujemo na tržištima zemalja EU, te da bi eventualne kontramere za nas bile veliki udarac.
Zato savetuje da se sada "sedne" sa predstavnicima EU i da im se predloži da skratimo rok važenja prelevmana za nekoliko meseci, tako da na primer važe do kraja aprila umesto do juna.
- To bi trebalo da bude dovoljno vremena da se vide eventualni efekti te mere, mada prelevmani ni do juna ne bi rešili probleme u srpskom mlečnom govedarstvu. Mlekare i dalje uvoze mleko, a zbog taksi može samo mleko još dodatno da poskupi za krajnjeg kupca. Vi ne možete za tri meseca da rešite problem mlekarske industrije koja je u problemima 30 godina, prelevmanima. Ni prelevmanima ni drugim spoljnotrgovinskim ograničenjima, tu su rešenje jedino mere razvojne politike – upozorava naš sagovornik.
Pametno rešenje u ovoj situaciji, ocenjuje Prostran, bilo bi da povećamo subvencije:
- Rešenje je da se dodatno povećaju premija za mleko i subvencija po grlu goveda, kao i da još bolje profunkcionišu robne rezerve. Na to EU neće imati nikada primedbe i mi sada domaću proizvodnju u stočarstvu možemo samo braniti subvencijama. Nama treba sistemski zakon o subvencionisanju troškova proizvodnje, a to znači i u biljnoj i u stočarskoj proizvodnji, da praktično regresiramo cenu koštanja mleka kroz regresiranje stočne hrane, nafte i ostalih inputa. Jer nas su ugušili troškovi proizvodnje, a naše subvencije su mnogo manje nego u EU i oni su konkurentniji, njihov šestogodišnji agrarni budžet iznosi 386 mlrd EUR, to je 33,3% izdvajanja.
Porstran smatra da možemo da se "vadimo" i na globalnu ekonomsku krizu.
- Možemo da im se pravdamo globalnom krizom sa hranom, jer ni oni ne znaju kud će sa rastom cena hrane. A upravo poljoprivreda najviše produkuje inflaciju kod nas. Dakle, da im predočimo globalnu krizu, visoke cene inputa poput cena đubriva itd. Nijedna zemlja na svetu nema model da se brzo snađe u ovoj krizi – zaključuje Prostran.
B. P.
Firme:
Vlada Republike Srbije
Tagovi:
Evropska komisija
prelevmani na uvoz mleka i mlečnih proizvoda
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU
takse na uvoz mleka
subvencije po grlu
premije za mleko
subvencije u stočarstvu
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.