Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Tabaković: Znatniji pad inflacije u Srbiji očekuje se u drugoj polovini 2023. godine
Izvor: eKapija
Ponedeljak, 06.03.2023.
17:39
Ponedeljak, 06.03.2023.
17:39
Komentari
Ilustracija (Foto: Bloomua/shutterstock.com)
- Vraćanje inflacije u granice cilja očekujemo sredinom 2024. godine, što je takođe ranije od ocene iz novembarske projekcije - rekla je ona na Kopaonik biznis forumu.
Podsetila je da je u uslovima slabljenja globalnih troškovnih pritisaka, smanjenja uvozne inflacije, kao i akumuliranih efekata mera monetarne politike NBS, prvi put za poslednje dve godine projektovana inflacija u Srbiji na nižem nivou nego u prethodnoj projekciji.
Ipak, ocenila je da bi silazna putanja "'prehrambene inflacije', koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu".
- Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti - rekla je Tabakovićeva.
Dodala je da NBS procenjuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za ovu godinu u rasponu od 2% do 3%.
- To je ista ocena kao u novembru prošle godine, ali procenjujemo da su rizici projekcije sada manje izraženi i da je njeno ostvarenje sada izvesnije - rekla je guvernerka.
Od 2024. godine, kako je dodala, NBS očekuje ubrzanje rasta BDP-a Srbije na raspon od 3% do 4%, a zatim i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri godišnje.
Tabakovićeva je navela da će tome doprineti i realizacija planiranih investicionih projekata u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture.
- Optimizam dolazi i od toga što posle dužeg vremena imamo i scenario koji je povoljniji od osnovnog, uz nižu inflaciju i viši privredni rast nego u osnovnom scenariju - kazala je guvernerka.
Prema njenim rečima, najveća pozitivna odstupanja u odnosu na novembarsku projekciju vide se kod platnobilansnih kretanja, gde je deficit tekućeg računa za 1,3 mlrd EZR niži od prethodno projektovanog.
- Razlog tome jeste brži od očekivanog realni rast izvoza robe i usluga i manji od očekivanog uvoz energenata krajem godine - kazala je ona.
Dodala je i da je na tekući deficit u 2022. godini najviše uticao uvoz energenata od 6,8 mlrd EUR, što je za 3,9 mlrd EUR više nego u 2021. godini.
- Od toga, uvoz nafte, naftnih derivata i gasa bio je za 2,5 mlrd EUR viši, gde je dominantan efekat poticao od više cene ovih energenata. Prema našim procenama, taj efekat je iznosio oko 84%, dok se na rast uvezenih količina ovih energenata odnosilo oko 16% prirasta uvoza - kazala je Tabakovićeva.
Navela je da NBS u srednjem roku očekuje postepeno smanjenje deficita tekućeg računa na oko 5% BDP-a, najviše po osnovu poboljšanja spoljnotrgovinskog deficita, koje očekujemo po osnovu rasta izvozne ponude i oporavka eksterne tražnje.
- I konsolidovani fiskalni deficit od 3,1% BDP-a u 2022. godini bolji je rezultat od očekivanja iznetih u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu - rekla je ona.
Istakla je da će važan stub otpornosti srpske ekonomije ostati i planirano svođenje fiskalnog deficita u narednom trogodišnjem periodu na nivo ispod 1,5% BDP-a, uz smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, koje će ostati značajno ispod 60%.
- Podjednako važnim smatramo i zadržavanje visokog nivoa kapitalnih rashoda, što će imati značajne srednjoročne efekte na našu privredu - rekla je guvernerka.
Ona je kazala da na globalna kretanja ne može da se utiče, ali na njih može da se odgovari, podsećajući na blagovremenu nabavku gasa za Srbiju po povoljnijim uslovima.
Prema njenim rečima, iako i dalje ostaju brojni rizici u svetu u pogledu globalne inflacije i privrednog rasta, ako se uporede nove projekcije s projekcijama iz poslednjeg tromesečja prošle godine, "ima razloga za optimizam".
- Najveća pozitivna odstupanja vidimo kod platnobilansnih kretanja, zbog bržeg realnog rasta izvoza robe i usluga i manjeg uvoza energenata krajem godine od prethodno očekivanog. Takođe, tekući deficit je, čak i u ovako otežanoj situaciji, osmu godinu zaredom, u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija - kazala je ona.
Na globalnom nivou u NBS očekuju da će kombinacija dalje normalizacije funkcionisanja proizvodnih lanaca, smirivanja geopolitičkih tenzija i restriktivnih monetarnih politika dovesti do daljeg postepenog smirivanja globalnih inflatornih pritisaka.
- Naravno, ostaju i globalni rizici kao što je kretanje cena energenata, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina iz prethodnog perioda, kao i od faktora s tržišta rada koji još uvek utiču na rast bazne inflacije u mnogim zemljama - kazala je Tabakovićeva.
Firme:
Narodna banka Srbije Beograd
Info sa lokala:
Kopaonik
Tagovi:
NBS
Jorgovanka Tabaković
Kopaonik biznis forum
pad inflacije
inflacija u Srbiji
fiskalni deficit
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.