Kina najavila ovogodišnji privredni rast od "oko 5%"

Vlada Kine je planove oživljavanja privrede pomoću podsticanja potrošnje najavila na godišnjem zasedanje parlamenta, Svekineskog narodnog kongresa.

Premijer i najviši ekonomski zvaničnik, Li Kećijang, postavio je ovogodišnji cilj rasta na "oko 5%" godinu posle okončanja rigoroznih mera protiv epidemije korona virusa koje su milione ljudi zatvorile po kućama i izazvale demonstracije. Prošlogodišnji rast u drugoj najvećoj privredi sveta pao je na 3% što je njen drugi najslabiji rezultat za pola veka.

Ako bude postignut, zvanični ovogodišnji cilj privrednog rasta bio bi poboljšanje u odnosu na prošlu godinu, ali znatno manji od 8,1% iz 2021.

- Trebalo bi da damo prednost oporavku i povećanju potrošnje - rekao je Li danas u govoru o vladinim planovima na svečanom delu zasedanja u Pekingu.

Kompletan sastanak 2.977 članova Svekineskog narodnog kongresa je najvažniji skup u Kini, ali ograničen na odobravanje odluka koje donese vladajuća Komunistička partija.

Li je zagovornik slobodnog preduzetništva, ali njegov rukovodeći tim suočiće se s izazovima koji se kreću od slabe globalne potražnje za uvoznom, te i kineskom robom i dugotrajnim američkim tarifnim ograničenjima na tehnologiju uz strahovanje za bezbednost upotrebe kineskih proizvoda jer se sumnja da služe špijunaži.

Uz najavljeni rast od 7,2% vojnog budžeta, Li je pozvao da se poveća potrošnja građana povećavanjem prihoda domaćinstava, ali nije dao detalje u svom neobično kratkom, 53-minutnom govoru, dok je bar dvostruko više govrio prethodnih godina.

Premijer je pozvao na "izgradnju snage i samopouzdanje naše zemlje kroz nauku i tehnologiju" s međunardono konkurentnim električnim automobilima, "čistom energijom", u telekomunikacijama i drugim poljima nadmmetanja sa SAD i drugima.

Od preuzimanja vlasti 2012. godine, predsednik Kine Si Đinping je jačao več dominantnu ulogu vladajuće Komuističke partije od koje traži da se vrati svojoj "prvobitnoj misiji" privrednog, društvenog i kulturnog vođe i sprovede "podmlađivanje velike kineske nacije". Si je suzbijao neslaganje, pojačao cenzuru i kontrolu informacija i zaoštrio vast na Hong Kongom, kao i kontrolu nad e-trgovinom i drugim tehnološkim kompanijama koje pritiska anti-monopolskim propisima brišući im milijarde dolara s berze.

Sve to je podstaklo upozorenja da će privredni rast oslabiti.

Premijer Li je podvukao važnost državne industrije iako je obećao je da će podržati preduzetnike koji stvaraju poslove i bogatstvo. Rekao je da će Vlada "poboljšati osnovnu konkurentnost" državnih kompanija koje dominiraju od bankarstva i energetike do telekomunikacija.

Kineski ekonomski rast slabi od sredine 2021. godine, kada je uspostavljena čvršća kontrola nad dugom jer je Peking strahovao od opasno visokog zaduživanja, a usledio je pad ogromne industrije nekretnina koja podržava milione radnih mesta. Manje firme su bile prisiljene na bankrot, a neke propale na tržištu obveznica, izazivajući uzbunu na svetskom finansijskom tržištu.

Radna snaga Kine se smanjuje već čitavu deceniju što ograničava planove za povećanje bogatstva Kine i njenog globalnog uticaja.

Potrošnja građana se postepeno oporavlja, ali Međunarodni monetarni fond očekuje ekonomski rast ove godine niži od 4,4% što je znatno ispod službenog cilja.

Fabrička aktivnost porasla je u februaru na najvišu za devet godina, a porasli su i drugi domaći indikatori kao što su broj putnika podzemne železnice i obim rada ekspresne pošte.

Zvaničnik Centralne banke rekao je u petak da se oporavlja poslovanje s nekretninama i kreditiranje izgradnje i kupovine stanova i kuća.

Ali kineski lideri pokušavaju da izbegnu da se ponovo poveća zaduživanje i žele da neguju samoodrživ rast na osnovu domaće potrošnje, umesto izvoza i investicija.

Prošlogodišnji pad privrede Kine je imao posledice po čitav svet, smanjena je i u Kini prodaja automobila i robe široke potrošnje i potražnju za naftom, hranom i uvozom uopšte. Oporavku nije pomoglo ni ukidanje anti-kovid mera, te je pad prodaje robe i u januaru bio dvocifren.

Preduzetnici i strane kompanije su uznemireni čvršćom političkom kontrolom. Strane poslovne grupe saopštile su da su prošle godine prebacile planove investicija dalje od Kine, jer su ograničenja putovanja sprečila poslovne posete.

Premijer Li je pokušao da uveri strane investitore obećanjem da će šire otvoriti tržište Kine i ponavljanjem službeng obećanja jednakog tretmana stranih i domaćih preduzeća, ali vladajuća Komunistička partija nije nagovestila da će odustati od političke kontrole nad industrijom.