Nemanja Vidić, fudbaler Đurđevdan se slavi i u Mančesteru

(Foto: mozzart sport)

Kada smo bili u gostima kod Nemanje Vidića u Mančesteru, u vreme dok je strahovitim tempom krčio sebi put do pozicije najboljeg odbrambenog fudbalera na svetu, mogli smo iz prve ruke da uočimo kakav je to superstar u očima Engleza. Dve godine kasnije razgovaramo ponovo s njim, ovog puta ne na temu kako je Englezima s njim, već kako je njemu s njima

Kapiten Mančester junajteda, najbolji štoper na svetu, igrač bez koga se ne da zamisliti reprezentacije Srbije… To su sigurno prve asocijacije na pomen imena Nemanje Vidića, velikana u verovatno najjačoj ligi na svetu, u nama dalekoj Engleskoj.

Takav uspeh na stranom tlu zahteva mnogo odricanja, promena i prilagođavanja. Nemanja je sve to morao da prođe, a u ekskluzivnom razgovoru za MOZZART Sport otkriva kako je u tome uspeo.

Bez obzira na popularnost koju uživa na Ostrvu, teško je razgovor ne početi pitanjem da li mu i šta nedostaje u Mančesteru.

- Kao i svaki čovek koji je udaljen od zemlje u kojoj je rođen, sigurno je da bih na prvom mestu naveo porodicu, a potom i prijatelje. Sezona je duga, nemam često prilike da ih viđam. Naravno, ono što je nezaobilazno kada je nostalgija u pitanju je naša hrana. Domaća kuhinja je nešto čega se često uželim u Engleskoj - priča Nemanja.

Odricanje je u svetu profesionalnog fudbala neminovnost. Vidić je, međutim, potpuno svestan šta je sve dobio dolaskom u Englesku i u Premijer ligu.

- Način života u Engleskoj uticao je i na mene. Sazrevanje, koje inače ide s godinama, specifičnoje ubrzano zbog načina na koji sam živeo. Svaki prelazak u novu sredinu me je menjao. Od prelaska iz Užica za Beograd, potom kratkotrajnog odlaska u Suboticu, opet Beograda, Moskve i sada Mančestera. Imao sam priliku da biram najbolje iz načina života u tim gradovima, a tako je i sada. U Mančesteru sam zasnovao porodicu i s lakoćom prihvatio porodični stil života u Engleskoj.

Uspeo je, kaže, da spoji najbolje od dva sveta. Onog iz koga je došao i onog u kojem je sada. Zato se, između ostalog, u domu Vidića u Britaniji slavi slava.

- Slavimo slavu i u Mančesteru, nije nam teško. Moja slava je Đurđevdan. Zbog udaljenosti porodice i prijatelja, obeležavamo je porodično. Kao, uostalom, i sve ostale verske praznike, poput Božića i Uskrsa. Takođe, bez obzira na različite kulture, i ovde mogu da postim, pa poštujem i taj deo naše vere - otkriva nam Nemanja nešto što svakako nismo znali.

Porodičan život, to jest koncentrisanost na sinove Luku i Stefana i suprugu Anu, omogućava mu da slobodno vreme mahom provodi u ambijentu porodičnog doma. Nemanja pri tom koristi svaku priliku da se informiše na internetu i pogleda neku televizijsku emisiju ili sportski prenos. Naravno, neretko je i njegova igra tema komentara. U tim slučajevima ne menja kanal, čak i ako je u pitanju retka kritika.

- Ako primetim da je tema moj klub ili moja igra, volim da pogledam emisiju i saznam mišljenje ljudi koji učestvuju u njoj. Kritike mi nisu strane. Takođe, ako sam dao intervju nekoj televiziji, često ga pogledam da bih video da li je sve okej. Pratim engleske medije otkako sam došao na Ostrvo, u najvećoj meri televiziju, ali uglavnom gledam sportske emisije.

Kako mu sinovi odrastaju, i oni sve više i češće prate komentare medija na račun njihovog oca. Naravno, zasad najviše uživaju da ga gledaju dok igra.

- Stariji sin Luka već sve dobro prati, gleda moje mečeve. Često je baš on moj najveći kritičar, pa me, kada dođem kući, odmah pita zašto nisam dao gol, a-ha-ha... Takođe, i mlađi sin prati moje mečeve i pokazuje interesovanje za ono čime se bavim, ali zbog godina to čini u manjoj meri.

Nemanja koristi slobodno vreme i da bi bio s knjigom, bez obzira na to da li je kod kuće ili na brojnim putovanjima.

- Volim da čitam, obično po preporuci. Često to nisu samo romani. Poslednja knjiga koju sam pročitao je "Moć podsvesti" od Džozefa Marfija. Veoma mi je prijala.

Na kraju, biti kapiten Junajteda sa sobom neizostavno donosi planetarnu popularnost. Drugim rečima, teško da postoji kutak na planeti gde ljudi ne znaju ko je Nemanja Vidić. Često tako nešto može da promeni igrača, a u nekim slučajevima i zasmeta...

- Neću reći ništa novo ako kažem da popularnost ima dobrih i loših strana. Lagao bih ako bih rekao da nisam osetio beneficije popularnosti, zastupljenost mog kluba u medijima mi je to omogućila. Ali da budem iskren, što sam stariji, treba mi sve više privatnosti. Sada želim što više da se koncentrišem na teren i moju igru, a pri tom da imam svo neophodno vreme za porodicu. Međutim, svestan sam uloge koju imam. Uvek sam imao odličan odnos s navijačima i to je nešto što u svakom slučaju zaslužuje poštovanje - zaključio je Nemanja Vidić razgovor za MOZZART Sport.

(Foto: mozzart sport)

DŽAJA ZA POŠTOVANJE

Idoli nisu nešto što je Vidića interesovalo u karijeri. Međutim, postoje ljudi koji uživaju njegovo poštovanje. U svetu sporta, pored brojnih veličina poput ser Aleksa Fergusona i velikih saigrača, jedno ime ipak se izdvaja.

- Uvek sam veoma poštovao Dragana Džajića. Reč je o legendi srpskog fudbala i Crvene zvezde. Postigao je mnogo što kao aktivan igrač, što kao funkcioner. Zbog svega toga, ali i poznavajući ga lično, mogu sa sigurnošću da kažem da imam veliko poštovanje prema njemu.

Piše: Miljan Milošević

izvor :