Japanski Panasonic nastavlja da ulaže u Kinu

Renomirani japanski proizvođač elektronskih i električnih uređaja objavio je plan o daljem ulaganju u proizvodnju u Kini, uprkos političkoj zategnutosti i neizvesnosti koja opterećuje odnose dve zemlje.

Čuveni japanski proizvođač elektronike Panasonic uložiće oko 375 mil USD u naredne tri godine u proširenje svojih proizvodnih kapaciteta u Kini.

Najveći deo tog novca, piše japanski ekonomski dnevnik Nikkei, otići će na izgradnju nove fabrike u Džeđijangu, koja bi trebalo da proizvodi kućne aparate, poput mikrotalasnih pećnica, i počne sa radom iduće godine.

Velika investicije su i one u proširenje dva postrojenja u Gvangdžou, u kojima se prave klima uređaji i aparati za održavanje lepog izgleda.

Kompanija sa sedištem u japanskom gradu Osaki namerava i da uloži u razvoj novih proizvoda koji bi zadovoljili potrebe kineskih potrošača jer, nakon okončanja strogih epidemioloških mera u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, očekuje oporavak kineske ekonomije i rast potražnje.

Kuriozitet je da Panasonic, koji je davne 1987. podigao prvu fabriku u posleratnoj Kini u potpuno stranom vlasništvu, zbog žestoke konkurencije na kineskom tržištu pokućnih uređaja i visokih očekivanja potrošača u odnosu na japanske proizvode namerava da u komunističkoj državi pravi inovativne, neobične modele od čije se proizvodnje odustalo u samom Japanu.

Jedan primer za to je veš mašina koja svojom radom oponaša ručno pranje rublja.

Međutim, ono što privlači pažnju javnosti u vezi ovih investicija više od njihovog obima i ingenioznosti je činjenica da se japanski gigant odlučio da proširi svoje poslovanje u Kini uprkos stalnim objavama u medijima o mogućem predstojećem oružanom sukobom oko Tajvana, u koji bi i sam Japan mogao da bude uvučen, a koji bi mogao da potpuno pokida poslovne veze između Pekinga i Tokija.

Pogotovo što je očigledno da su japanska preduzeća iz pojedinih industrija kao što su sektor proizvodnje poluprovodnika ili informativnih tehnologije i veštačka inteligencija, pa i vlada u Tokiju, skloni da se povinuju pritisku Vašingtona da smanje svoju zavisnost od kineskog tržišta i Pekingu uskrate pristup najnaprednijim tehnologijama, pogotovu onim koje bi mogle naći primenu u vojsci.

I dok električni lonci za kuvanje pirinča i aparati za depilaciju koje Panasonic proizvodi u Kini sigurno ne spadaju u tehnologiju geostrateške vrednosti, nedavno istraživanje pomenutog japanskog lista pokazuje da čak 53% ispitanih preduzeća iz dalekoistočne ostrvske carevine namerava da umanji oslanjanje na nabavke sirovina i delova iz Kine uglavnom zbog političke neizvesnosti u vezi sa Tajvanom.

I mada mnoge japanske kompanije žele da se usklade sa zahtevima vlade da umanje zavisnost u poslovanju od najveće komunističke zemlje sveta, puno njih će imati ozbiljnih problema da to učine.

Pomenuto istraživanje lista Nikkei, naime je ukazalo i na to da se čak 38 procenata ispitanih japanskih kompanija koje se snabdevaju iz Kine na nju oslanjaju za više od 80 posto materijala i delova koje koriste.

Makroekonomski gledano, u ovom trenutku četvrtina ukupnog japanskog uvoza odlazi na sirovine i robu iz Kine (čiji dobar deo proizvode japanske fabrike u toj zemlji).

Ipak, kada je u pitanju, ne nabavka sirovina i robe, već proizvodnja i prodaja u samoj Kini, 30 posto japanskih preduzeća koja posluju u toj mnogoljudnoj zemlji i koja su se odazvala na pomenuto istraživanje namerava da prošire svoje kapacitete u njoj, dok još 34 procenta najavljuje održavanje statusa kvo.