Obuća za decu Evrope - Porodični biznis na vranjski način u fabrici "Minex"

U dobra stara vremena vranjski obućari su atraktivnim, aktuelnim i veoma kvalitetnim cipelama osvajali Evropu i svet. Fabrika obuće "Koštana" iz Vranja je, zlatnih osamdesetih, dnevnom proizvodnjom od oko 30.000 pari obuće bila lider u regionu. I kako to biva u tranziciji, "Koštana" je iščezla sa privredne karte Srbije, oko 2.000 radnika ostalo je bez posla, a tržište bez kvalitetnih cipela.

Zahvaljujući mladim i preduzimljivim ljudima, a posebno onima koji su zaljubljeni u proizvodnju cipela, kao što je Zoran Stoilković, vranjsko obućarstvo doživljava pravu renesansu. Počele su da niču male privatne fabrike obuće, a više od hiljadu nekadašnjih radnika "Koštane" došlo je do posla. Uz iskustvo i majstorstvo koje poseduju stari majstori, zahvaljujući preduzimljivosti vlasnika preduzeća, ponovo vraćaju stari sjaj ovoj delatnosti.

Kao nekadašnji "Koštanin" stručnjak, Zoran Stoilković nije sedeo skrštenih ruku. Okupio je iskusne radnike i otpočeo proizvodnju u porodičnoj fabrici. Specijalizovao se za proizvodnju gornjih delova muške, ženske i dečje cipele. Naravno, i za proizvodnju unikatne obuće. Konstantnim ulaganjem u proizvodne kapacitete i inovacijom proizvodnog programa, porodična fabrika "Minex" je postala simbol kvaliteta i pouzdan partner velikom broju inostranih kupaca.

Prisećajući se "Minex" početaka Stoilković kaže da je sa proizvodnjom počeo u zakupljenim prostorijama sa dvadesetak iskusnih radnika.

– U početku nismo imali dovoljno novca da napravimo sopstveni brend, pa smo krenuli da radimo lon poslove za evropsko tržište, odnosno za renomiranog kupca iz Italije. Bio je to dečji program za firmu "Kiko". To nam je bila izvanredna promocija, preporuka i odskočna daska tako da smo odmah dobili posao i od firme "Karmens", a zatim i od "Sent Luisa". Kako smo sve više dolazili do posla tako smo i povećavali broj zaposlenih i primali u stalni radni odnos nove radnike. Danas upošljavamo blizu sto stalno zaposlenih radnika što nam omogućava da dnevno proizvedemo od 400 do 600 pari gornjih delova obuće, kaže za Ekonometar direktor Stoilković.

On se, međutim, nije zadovoljio postignutim. Svoj talenat za modernu kreaciju je iskoristio i kvalitetom uspeo da se nametne još moćnijim inostranim obućarskim kompanijama.

Tako je italijanska kompanija "Nero Đardini" u Stoilkoviću prepoznala ozbiljnog partnera koji je u stanju da sprovede svaki njihov projekat. Fabrici "Minex" je poslednjih pet godina poverila više veoma komplikovanih i složenih poslova. Radi se o programu izrade specifičnih gornjih delova za žensku obuću.

Obućarski radnici ovog preduzeća svaku finesu na obući urade sa takvom preciznošću da do sada nisu imali ni jednu reklamaciju. Od septembra prošle godine u "Minex" se na isti način realizuju lon poslovi iz takozvanog bebi programa italijanske firme "Naturini".

– Moram priznati da poslovanje sa dve ovako velike kompanije predstavlja vrhunac u našem poslu. Zbog obima posla odlučili smo da proširimo proizvodne kapacitete. Tako ćemo vrlo brzo u nerazvijenoj opštini Vladičin Han otvoriti proizvodni pogon. Inače, u ovoj
opštini ima više od 6.000 nezaposlenih i zapošljavanjem, u prvi mah, 50 novih radnika, za njih to znači mnogo – kaže Stoilković.

On ističe da su naišli na veliko razumevanje lokalne samouprave koja je u veoma kratkom roku izdala sve moguće dozvole i saglasnosti.

– Od SIEPE smo dobili određena novčana sredstva koja su nam omogućila da proizvodni pogon opremimo bolje za rad. Ako sve bude teklo po planu, sa proizvodnjom ćemo uskoro krenuti - kaže Stoilković i dodaje da se na nedavno održanom Sajmu zapošljavanja u Vladičinom Hanu javilo dvesta kandidata koji su spremni da zasnuju radni odnos sa kompanijom "Minex".

Nažalost, neće svi moći da se zaposle jer će "Minex" proizvodnju početi sa pedesetak radnika koji će biti angažovani na realizaciji bebi "Naturinijevog" programa. Tu se moraju poštovati visoki standardi kvaliteta koje zahteva naš kupac jer radi za "Gucci", "Pradu" i "Armani". Ovo se pogotovo odnosi na rukovanje materijalom za izradu delova dečje obuće, koji je potpuno prirodan i koji u sebi ne sadrži "regenerat" jer to izričito zabranjuje evropski zakon. "Naturinijeva" dečja obuća je izuzetno skupa i trenutno se može kupiti samo u Beogradu.

Nedostaje muška obuća

Analizom domaćeg tržišta ustanovili smo da u zemlji nedostaje muška klasična obuća. Uradili smo dvadeset modela sa kojima ćemo u 2011. godini pokušati da osvojimo domaće tržište. Planiramo da proizvedemo oko dve hiljade pari ove obuće, koja će biti izrađena od vrhunskog materijala iz Italije. Ukoliko bude potražnje za ovim cipelama, proizvodnju ćemo povećati. Mi u "Minex" smatramo da u Srbiji ne postoji roba koja se ne može prodati, ali je problem što je teško naplatiti. Sa inostranim kupcima nemamo problema jer oni sve redovno izmiruju, veli Stoilković.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)