Rasipanje "guta" profit - Kako doći do sredstava za povećanje energetske efikasnosti?

(Foto: NicoElNino/shutterstock.com)

Srbija je veliki rasipnik energije. Iako ne trošimo puno primarne energije po glavi stanovnika, ostaje problem energetske efikasnosti, pogotovu u sektoru privrede. Dotrajale instalacije, neodgovarajući transformatori, stari kotlovi samo su neka od mesta gde kompanije nepotrebno gube energiju, a time i novac.

Istraživanja pokazuju da, kada je reč o industriji, 70% električne energije se koristi za pokretanje motora. Regulisani elektromotorni pogoni zato moraju biti važna i efikasna rešenja za njenu uštedu.

Nedovoljna ulaganja u sisteme kojima bi postali energetski efikasniji, vlasnici preduzeća uglavnom pravdaju visokim početnim investicijama, krizom, nedostatkom novca i time da uvek ima nešto preče da se uradi. Ako pitate da li je važnije uvesti novi proizvod, ulagati u novu liniju, pogon - jeste, ali opet uz racionalno korištenje energije. Investicija u sisteme kojima bi se smanjila potrošnja je možda nekada dugoročna, ali donosi siguran povraćaj sredstava.

Uvek treba poći od segmenta na kome se uz najmanja ulaganja može ostvariti najveća ušteda. Jedna proizvodna kompanija, na primer, najveću uštedu može da ostvari kod pumpi, ventilatora i kompresora.

- Pokretanjem motora pomoću frekventnih regulatora postižu se ogromne uštede električne energije u poređenju sa konvencionalnim rešenjima. Tako se kod ventilatora može uštedeti čak i do 50% električne energije sa povraćajem utrošenih sredstava u periodu do jedne godine, a kod pumpi do 30% uštede električne energije sa povraćajem u roku od 2 godine - kaže za "eKapiju" Divna Tesla iz privrednog društva za energetsku efikasnost i industrijsku kontrolu "Esicon"(www.esicon.rs).

- Mi smo uvek raspoloženi da klijentima besplatno predložimo šta je za njih najoptimalnija investicija s obzirom na njihov poslovni proces. Ponekad to može da bude samo jednostavna izmena redosleda operacija, koja ne košta mnogo, a nekada su potrebne minimalne intervencije u smislu automatizacije koje mogu čak da se isplate i za manje od godinu dana. Potencijal je veliki obzirom da dosta dugo firme nisu ništa radile u ovom pravcu i mogućnosti za uštedu su velike – objašnjava Tesla.

Do novca putem kredita

Kako bi stimulisali preduzeća da razmišljaju u ovom pravcu, našoj zemlji je na raspolaganju nekoliko kreditnih linija namenjenih za finansiranje projekata energetske efikasnosti. Najveći kreditori su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačka razvojna banka (Kfw), koje svoj novac plasiraju putem nekoliko poslovnih banaka - Intesa, Čačanska banka, ProCredit banka i Volskbanka. Suština uzimanja ovakvih kredita je što su kamate na njih znatno niže od komercijalnih.

Jedan od pionira u kreditiranju preduzeća u Srbiji kroz liniju energetske efikasnosti je Volksbanka. Do sada su realizovali oko 70 kredita u ukupnom iznosu blizu 3 mil EUR. Najveći deo sredstava je plasiran u prošloj godini. Vode se idejom da plasiraju što više sredstava preko više manjih projekata, kako bi njihov doprinos povećanju energetske efkasnosti bio što vidljiviji i efikasniji.

- Pokrili smo sve segmente poslovanja, tako da pored većih investicija koje se odnose na finansiranje kompanija, imamo razvijene i kreditne proizvode namenjene za mikro segment, a pod određenim uslovima i za stanovništvo. Najveći deo realizovanih projekata do sada se odnosi na investicije u zgradarstvu, bilo da se radi o rekonstrukciji stambenog ili poslovnog prostora, što nam govori da se najviše energije upravo i troši u zgradama – kaže za "eKapiju" Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda u Volksbanci.

Na pitanje zašto bi se jedno preduzeće odlučilo za ovakav vid finanisranja on kaže:

- Kreditne linije namenjene za finansiranje ovakvih projekata, kao i kreditna linija KfW banke koju mi koristimo su mnogo povoljnije za poslovne banke, pa smo i mi kao banka stimulisani da klijentima ponudimo kredite za EE pod značajno povoljnijim uslovima od komercijalnih, prvenstveno pod nižim kamatnim stopama. Primera radi, raspon kamata za potrošački kredit u evrima na tržištu je između 12 i 20%, dok je za EE potrošački kredit kamata 8.95%. Na taj način, klijent ostvaruje dvostruku korist, koristi kreditnu liniju pod posebnim uslovima, a istovremeno povećava energetsku efikasnost što se odražava i kroz smanjenje troškova za energiju.

Kako do sredstava

Da bi preduzeće uopšte moglo da konkuriše za neki od ovih kredita, neophodno je prvo da ima nekoga ko će im uraditi procenu trenutnog stanja u kompaniji, predložiti sve potrebne izmene i tako projektovati stepen moguće uštede. Ukoliko u kompaniji nemaju stručnu osobu za to - tzv. energetskog menadžera (osoba koja će po novom Zakonu o racionalnoj upotrbi energije za neke kompanije biti obavezna), kompanija plaća za usluge nekoj od konsultanstksih kuća koje se bave izradom projekata iz te oblasti. Sa tim projektom odlazi se u banku.

- Osim kreditne sposobnosti, bilo pojedinca ili kompanije, svaki projekat mora ispuniti kriterijume propisane od strane KfW-a. Naime, efekat investicije ili mera koja se preduzima u cilju povećanja energetske efikasnosti mora ostvariti minimum 20% uštede energije i 20% smanjenja emisije CO2 kao posledice potrošnje energije. Kriterijum smanjenja emisije CO2 ne važi ukoliko se radi o investiji za obnovljive izvore energije- kaže Lučić.

Njima je uspelo – primeri dobre prakse

Kako sagovornik "eKapije" kaže, do sada najkompleksniji projekat koji je realizovan uz pomoć kredita Volksbanke je u fabrici "Toza Markovic" iz Kikinde, gde je urađena skoro kompletna revitalizacija proizvodnog pogona u mašinskom i elektro delu, kao i niz mera u vezi sa rekonstrukcijom same fabrike. Energetske i uštede u emisiji CO2 koje su pri tom postignute su nemerljive, a investicija će se isplatiti za oko 5 godina.

Jedan od većih projekata u uštedi energetske energije, realizovaće kompanija iz konditorskog sektora. Prema rečima prof. dr Goran Jankesa iz Mreže za energetsku efikasnost u industriji Srbije, koji nije želeo da otkrije njeno ime, ta kompanija će rekonstrukcijom kotlarnice godišnje uštedeti čak 75.000 EUR.

Naime, prema prezentaciji projekta u koji je "eKapija" imala uvid, biće decentralizovan i odvojen toplovodni od parnog sistema i rekonstruisaće se postojeća parna kotlarnica u kompaniji. U to će ovaj konditor investirati oko 300.000 EUR. Period otplate ove kapitalne investicije, uz godišnju uštedu od 75.000 EUR, iznosi 4 godine. Treba imati u vidu da su postojeći parni kotlovi dotrajali i da bi njihova zamena bila vrlo brzo neminovna radi sigurnosti snabdevanja energijom.

Planovi države

Pomoćnik u Ministarstvu energetike Srbije Miloš Banjac rekao je za "eKapiju" da će Vlada Srbije do juna usvojiti predlog zakona o energetskoj efikasnosti, koji bi mogao da dovede do uštede od 10 do 15% potrošnje energije u Srbiji. Zakonom je predviđeno formiranje Fonda za energetsku efikasnost koji će se puniti, između ostalog i iz dodatnog oporezivanja neefikasne potrošnje energije.

Ono što je najvažnije je da će sve kompanije koje troše više od 2.500 tona ekvivalentne energije na godišnjem nivou biti obavezne da imaju energetske menadžere koji će Ministarstvu podnositi izveštaj o trošenju energije. Banjac procenjuje da će biti oko 120 takvih kompanija.

J.Đ.