Kolika nas inflacija očekuje u 2023. i kako oporaviti EPS?

Uprkos brojnim izazovima – inflaciji, energetskoj krizi, posledicama sukoba u Ukrajini – fiskalna politika i fiskalni rezultati u 2022. godini u Srbiji su bili dobri, kaže za emisiju "U središtu pažnje" Radio Beograda 1 predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

- Privredni rast će biti 2,5%, koliko prognozira i MMF. Pozdravljam odluku što smo potpisali aranžman sa tom finansijskom institucijom, jer će nam to obezbediti dovoljnu likvidnost - dodaje Vlahović.

Sličnog mišljenja je i zamenik direktora sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić, koji ističe da je ovo rekordna godina po prilivu stranih investicija koje su stigle u zemlju, što ilustruju i podaci – za prvih 10 meseci ove godine imali smo gotovo 4 mlrd EUR priliva. Stopa nezaposlenosti je pala ispod 9%.

Budžet za 2023. godinu, koji će presudno odrediti ekonomsku politiku u narednoj godini, zasnovan je na tri stuba: povećanju penzija, plata i minimalne zarade, nastavku izdvajanja za investicije i ulaganjima u energetski sektor.

Fiskalni savet smatra da budžet za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike koja su još uvek u senci ogromnih troškova za pokrivanje gubitaka državnog energetskog sektora.

- Javni prihodi i javni rashodi (bez energetike) u najvećoj meri su uravnoteženi, zadržava se visok nivo izdvajanja za javne investicije i nastavlja se sa postepenim rasterećenjem doprinosa i poreza na rad. Važna pozitivna novost u budžetu za 2023. je i to što se ukidaju neselektivne isplate novca stanovništvu - ističe Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Aleksandar Vlahović napominje da će gubitak EPS-a u ovoj godini biti na nivou od oko 900 mil EUR. Smatra da će ti gubici u idućoj godini biti znatno manji zbog viših cena električne energije.

Prema njegovim rečima, EPS mora da investira u površinske kopove, da investira u otkrivku da bi se otvorili novi površinski kopovi, kako bi se dopremao kvalitetniji ugalj i kako bismo izbegli uvoz uglja iz inostranstva. Jako je važno, dodaje, da se u sledećoj godini ozbiljno pristupi restrukturiranju preduzeća iz energetskog sektora, pre svega profesionalizacijom menadžmenta.

Sličnog mišljenja je i Bojan Stanić koji podseća na moguću promenu same kompanije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, gde bi država bila većinski akcionar, što daje prostor za ulazak privatnog kapitala i mogućnost da se do novog kapitala dođe na otvorenom tržištu.

U Fiskalnom savetu smatraju da će od 2024. godine EPS verovatno postati profitabilno preduzeće, ali će čak i tad ostati trajni rizik za javne finansije ukoliko odmah ne otpočnu temeljne reforme.

- Finansijsko krvarenje EPS-a trebalo bi da se zaustavi s otvaranjem novog rudnika uglja što se najavljuje za 2024. godinu, eventualno kraj 2023. Kada se to desi, EPS će obnoviti svoju posustalu proizvodnju i neće više morati da uvozi ogromne količine skupe električne energije i uglja. Bez temeljnih reformi koje bi morale napokon da počnu da se sprovode u narednoj godini EPS će i dalje biti hronični bolesnik javnih finansija Srbije - ističe Pavle Petrović.

Podsetio je i da je sa MMF-om dogovoreno povećanje cene struje od 8% u januaru i isto toliko u maju. U januaru će gas poskupeti za 11%, u maju 10%, ali se najavljuje i u novembru poskupljenje od 10%, što će se proceniti "u hodu". Zato je važna pomoć države energetski ugroženim kupcima.

Inflacija je trenutno 15,1%, a u proseku za celu 2022. godinu iznosila je 12%.

Kako Petrović napominje da je moguće da u decembru i januaru dostigne i 16% i da krene da pada nakon marta.

Inflacija je udar na životni standard građana, a naročito utiče na siromašniji deo stanovništva za koji možda dostiže i 25%, jer se četvrtina njihovog dohotka istopi zbog inflacije.

Očekuje se da će se povećanjem plata i penzija očuvati životni standard građana, ističu sagovornici. Naglašavaju i da su za veći privredni rast u 2023. neophodne reforme poslovnog okruženja, vladavina prava i kočenje korupcije.