Ukrajinska pšenica oborila cene na svim tržištima

Jeftine žitarice iz Ukrajine već nekoliko meseci preplavljuju tržište i obaraju cene evropskih proizvođača. Poruka da se ovo hitno zaustavi stiže iz Poljske gde su poljoprivrednici u nekoliko gradova traktorima blokirali ulice, skladišta i firme koje se bave otkupom, zatraživši od države da što pre reaguje. Poljska je trebalo da bude samo tranzitna zemlja za ukrajinski izvoz, ali sve se otrglo kontroli. Ratari tvrde da su veliki otkupljivači napunili svoja skladišta jeftinim ukrajinskim kukuruzom. Istovremeno, oni ne mogu da prodaju svoj čija je cena pala na neverovatnih 139 do 170 EUR po toni. To je i do 85 EUR manje nego pre dva meseca.

Nezadovoljni poljoprivrednici naglasili su tokom protesta da ih je ovakva situacija dovela do ivice bankrota jer su se zaduživali i po visokim cenama kupovali repromaterijal da bi mogli da obave prolećnu setvu. Tvrde i da su prevareni jer im je tokom žetve Ministarstvo poljoprivrede savetovalo da ne prodaju žito jer će cena rasti, ali je ona pala i za 40%.

Udruženje Agrounija i sindikat poljoprivrednika Solidarnost masovnije proteste zakazali su za 11. i 17. januar. Zatražili su od vlade da se odmah obrati Evropskoj komisiji za hitno uvođenje stope carine od 50 odsto na žitarice i uljarice koji se uvoze iz Ukrajine. Na koji način preplavljivanje tržišta ukrajinskom robom utiče na proizvođače u Srbiji i kakve bi mogle da budu posledice. Cene pšenice i kukuruza već nekoliko nedelja konstantno padaju, a pritom je u poslednje vreme zabeleženo i zatišje na domaćoj berzi zbog pada tražnje.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže za Politiku da Srbija nikada nije bila uvoznik ukrajinske pšenice, a još manje kukuruza jer smo imali dovoljno svoje robe i stabilne bilanse.

– Mi smo uvozno nezavisni čak i u ovoj lošoj godini. Ipak, to je berzanska roba, to je sistem spojenih sudova i cene se prelivaju na sva tržišta. Ne može se, recimo, dogoditi situacija da je cena u Americi 350 dolara po toni, a u Srbiji 250 – objašnjava Galetin. Prema njegovim rečima, ova godina je apsolutno jedna neregularna godina sa stanovišta tržišne logike.

U jednom trenutku imali smo i do 20 miliona zarobljene robe u Ukrajini zbog blokade crnomorske luke. To su količine koje su nedostajale u prometu na svetskom tržištu.

– Sada su pušteni kukuruz i pšenica koji su dugo stajali i koji su vrlo problematičnog kvaliteta. Ukrajinci su cenu maksimalno spustili, kao na sezonskim rasprodajama, samo da se roba proda – naglašava Galetin. Dodaje da je to toliko poremetilo tržište da smo se sada našli u jednoj potpuno neuobičajenoj situaciji.

– Sva ta roba bila je skuplja u vreme žetve nego što je sad, što je suprotno svim dosadašnjim principima. Ovo je veliki problem za sve proizvođače, pa i one iz Srbije jer su i oni primenjivali agrotehniku u vreme izuzetno visokih cena inputa, pre svega đubriva. I ovde se postavlja otvoreno pitanje o ekonomskoj isplativosti i zatvaranju kalkulacija, što Poljaci sada najviše osećaju – navodi Galetin. Napominje da je pad tražnje, koji je primetan, posledica očekivane recesije. On ipak očekuje da će ovaj talas velike ponude žitarica s niskim cenama proći jer su prehrambeno zavisne države oberučke prihvatile te kontingente i deo njih će naći svog kupca.

– Procene su da će, već u drugoj polovini januara, cene prestati da padaju i da će se do tada istrošiti deo zaliha. Cene bi tada mogle da se vrate na neki realniji nivo – kaže Žarko Galetin.

AGROUNIJA

sindikat poljoprivrednika Solidarnost

Žarko Galetin

pšenica

cena pšenice

žito iz Ukrajine

pad cena pšenice

protesti ratara