Po antibiotik samo kod lekara, neracionalna upotreba dovodi do slabljenja dejstva

Odskoro u apotekama u Srbiji rade i savetnici za antibiotike. I pored toga što bez recepta ne možete da dobijete antibiotik, i upozorenja stručnjaka da antibiotik nije lek za sve, i dalje smo među zemljama u kojima se ovaj lek najčešće uzima.

U nekim državama antibiotik se dobija samo u slučajevima najtežih infekcija. - Tako se sprečava kompromitovanost efikasnosti dejstva antibiotske terapije, a čuva se i društvo u celini, u smislu da se sprečava mogućnost bakterijske rezistencije, što je gorući i rastući problem, ne samo u našoj zemlji, već i u celom svetu - dr Radan Stojanović, farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta.

Dodaje da je 20. vek bio - vek antibiotika. Godine 1928, Fleming je pronašao penicilin, 1942. godine je proizveden prvi penicilin i počela jedna nova farmakološka era.

- Stara Jugoslavija može da se pohvali da je pedesete godine prvi penicilin iz naše fabrike - iz Galenike, dat pacijentu - istakao je dr Stojanović.

Kaže da se zbog neadekvatne, neracionalne upotrebe antibiotika, suočavamo sa rezistencijom na tu vrstu lekova, odnosno, na oslabljenost njihovog dejstva.

Smatra da je deo krivice i među lekarima koji daju antibiotike "suviše olako". Drugi deo krivice je naravno u pacijentima koji pokušavaju da antibiotik dobiju "na sve moguće načine".

Govoreći o rezistenciji na antibiotike, prof. Stojanović kaže da se ona stiče neracionalnom i neadekvatnom primenom.

- Antibiotici nisu sedativi za uznemirene pacijente niti uznemirene roditelje pacijenata. Antibiotici imaju svoje jasno mesto u terapiji. To je profilaksa (davanje antibiotika pred operaciju kako bi se sprečila moguća zaraza), određenih bakterijskih infekcija, a onda i terapija - objasnio je.

Prof. Stojanović kaže da postoji "trougao terapije antibioticima" u kome treba tražiti ključ terapije. Elementi tog trougla su, prema njegovim rečima - bakterija, pacijent i lek. Treba ispravno identifikovati bakteriju, a lek koristiti u skladu sa uzrastom pacijenta i ostalim individualnim faktorima osobe koja se leči.

- Mi u poslednjih 15 do 20 godina nismo sintetisali neke nove antibiotike koji bi doneli neki zamajac i kvalitativni pomak. Tako da se uzdamo u neke stare antibiotike, i sad imate koncept rezervnih antibiotika, što znači da treba čuvati antibiotike na koje je većina bakterija osetljiva, da bismo mogli da ih primenimo u onim situacijama kada treba spasiti ljudski život", rekao je profesor.

Naglašava da, pošto je "20. vek bio vek antibiotika" - treba izbeći da "21. vek bude vek bakterija", i ističe: "Kutija antibiotika za svaki slučaj vam ne treba".

Kada je reč o pravilnom korišćenju lekova, smatra da farmaceutski savetnici mogu biti od koristi pacijentima na licu mesta - u apotekama.

Savetnici mogu da pomognu savetima o tome kako se uzima lek, u smislu primene sa ili bez hrane, odnosno, pre ili posle obroka, o tome koje bi namirnice trebalo da se izbegavaju tokom terapije, kao i da im bliže pojasne moguća neželjena dejstva, naročito ona koja zahtevaju hitno javljanje lekaru.

Na kraju, prof. Stojanović je još jednom naglasio da se antibiotici isključivo primenjuju kada to odredi doktor, i da se nikako ne uzimaju na svoju ruku, iz neke "rezervne kutije, od komšije...

Medicinski fakultet Beograd

Radan Stojanović

antibiotik

kupovina antibiotika

potrošnja antibiotika

zloupotreba antibiotika