Frilenseri traže hitan sastanak sa Ministarstvom finansija zbog akumuliranih dugova

Radnici na internetu (frilenseri) uputili su poziv za hitan sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreskom upravom na kome će zatražiti da se porez i doprinos na njihov dohodak ne obračunava od 2017. godine, već od 2021.

To bi značilo ukidanje poreskih rešenja koja je Poreska uprava ovih dana počela da uručuje za 2017. godinu, a narednih meseci će, verovatno nastaviti uručenja i za naredne četiri godine, zaključno sa 2022. godinom.

Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar rekao je za Betu da je prelazni model oporezivanja koji je usvojen 2021. godine do usvajanja konačnog rešenja za status frilensera koji važi od 1. janura 2023. godine, povoljniji od onog koji je Poreska uprava htela da primeni pre njihovih protesta krajem 2020. godine i početkom 2021, ali da je sada ekonomska situacija teža i da bi frilenserima bilo neizvodljivo da istovremeno plaćaju zaostali dug i tekuće obaveze po novom modelu.

- Kada smo sa Ministarstvom finansija pregovarali o prelaznom modelu oporezivanja od 2015. do 2023. godine tako što bi se dug otplaćivao u ratama na deset godina nismo imali u vidu ovakvu tešku ekonomsku situaciju i visoku inflaciju. Sad bi taj dug morali da plaćamo zajedno sa tekućim obavezama, što je neizvodljivo - rekao je Pogačar.

Po prelaznom modelu frilenseri bi trebalo da plate oko 13,5% poreza i doprinosa na sumu koja je iznad neoporezivih 530 EUR mesečno i to za period od 2017. do 2022. godine. To bi značilo da bi radnik koji je zarađivao 1.000 EUR mesečno morao da plati porez 130 EUR.

Po novom modelu oporezivanja frilenseri će moći da biraju jednu od varijanti, a ukupno poresko opterećenje će biti oko 25%.

Poziv za hitan sastanak iniciran je činjenicom da je Poreska uprava za decembar ove godine pripremila 8.000 privremenih poreskih rešenja za fizička lica koja su ostvarivala prihod iz inostranstva u 2017. godini.

Rok za žalbe je samo 15 dana, a naplata potraživanja počinje od februara. Rešenja za preostalih četiri godine bi usledila narednih meseci, a to znači da bi frilenseri dobili rate za prethodnih pet godina uz istovremeno plaćanje tekućih obaveza u 2023. godini.

- Mnogi od naših kolega su u međuvremenu izgubili posao ili rade smanjenim obimom usled krize. Uz to, novi Zakon o porezu na dohodak građana koji tek treba da stupi na snagu 1. janura 2023. godine podrazumeva izdvajanja do skoro 30% za većinu frilens zajednice. Kada se na to doda naplata unazad, ukupno poresko opterećenje iznosi i do 50% budućih prihoda - rekao je Pogačar.

Problem je, da podsetimo, nastao zbog toga što Srbija nije na vreme donela zakon o oporezivanju frilensera, već je 2020. godine htela da ih oporezuje prema Zakonu na dohodak građana po kome bi oni morali da za poreze i doprinose izdvoje do 80% prihoda.

Tada su frilenseri započeli proteste i dogovoreno je prelazno rešenje sa 768.000 neoporezivih prihoda i oko 13,5% poreza na preostali iznos iznad neoporezive sume. Kako rešenja nisu uručena na vreme sada se ona izdaju retroaktivno pa je zajedno sa tekućim porezima po novom modelu od 2023. godine porez opet nepodnošljivo visok.

Dok su trajali pregovori, porez za dve godine, za 2015. i 2016. za frilensere je zastario jer je rok za naplatu pet godina, čime je dve godine oprošteno pa je Poreska uprava sada, 10 dana do kraja godine požurila sa naplatom za 2017. godinu da ne bi i i taj dug zastareo.

Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu rekla je da su radnici na internetu sada u šoku iako znaju da su pristali da se oporezuju po prelaznom modelu za period od 2015. do 2022. godine i da to plate u ratama u narednih dest godina, jer su se dugovi iz više godina sustigli.

- Mi smo se nadali da dugovi iz prethodnih godina neće biti traženi iako su po zakonu. Mi smo se nadali da će da nam oproste, a oni neće. U ovoj ekonomskoj situaciji kada je pitanje koliko će radnika na internetu ostati bez posla nemoguće je platiti akumulirani dug iz više godina - rekla je Petrovićeva.