Privredna komora Srbije pravi ličnu kartu livnica

Potrebno je hitno da se uradi lična karta svih livnica u Srbiji kako bi se tačno znale njihove proizvodne mogućnosti. To je odlučeno na sednici Grupacije livnica u Privrednoj komori Srbije. Na sednici je rečeno da je u Grupaciju uključeno oko 40 livnica, ali se pretpostavlja da je njihov broj danas u Srbiji oko 200. Lična karta je potrebna zbog toga što se ova industrija godinama smanjuje i gasi, a sve do devedesetih godina prošlog veka ona je sa godišnjom proizvodnjom od 850.000 tona bila evropski lider.

Stvaranjem lične karte svih livnica stvoriće se njihova jedinstvena baza podatka u Privrednoj komori Srbije. Na sednici je rečeno da sve livnice koje su opstale u ovo vreme, a žele i dalje da rade moraju nadležnom ministarstvu u Vladi Srbije od 6. oktobra ove pa do marta 2012. godine da podnesu zahtev za dobijanje integrisane dozvole, jer, bez nje neće moći dalje da rade.

Sekretar Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS Ljubiša Obradović je naglasio da ova industrija ima perspektivu jer postoji zainteresovanost stranih kompanija za upošljavanje kapaciteta srpske metaloprerađivačke industrije, pre svega, livnica. Do sada su takva interesovanja pokazale Nemačka, Francuska, Belgija, Italija i Japan.

- O interesovanju svetskih kompanija govori i činjencia da će od 1. do 3. marta Srbiju posetiti delegacija velikih japanskih kompanija koja želi da se informiše, pre svega, o mašinskoj industriji i o mogućnostima ulaganja u Srbiju, kroz korišćenje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom - rekao je Obradović.

On je rekao da metaloprerađivačka delatnost obuhvata veoma širok asortiman proizvoda nižeg stepena složenosti. Broj privrednih društava registrovanih za ovu delatnost je oko 2.000 sa 38.000 zaposlenih. Iskorišćenost kapaciteta u ovoj delatnosti je nedovoljna i iznosi između 30 i 40%, što znači da ima prostora za strane partnere.

Milan Vučković iz Privredne komore Nemačke je podvukao da je robna razmena između ove zemlje i Srbije u 2008. godini bila oko 2,5 milijardi evra, ali da je posle toga došla kriza pa i do njenog pada. On je istakao da kod partnera u Nemačkoj postoji interesovanje za livnice u Srbiji. Slično je dodao i predstavnik ekonomskog odelenja Francuske ambasade u Beogradu Branislav Marković, koji je naglasio da ovoj zemlji treba sivi liv koji bi se kupovao u Srbiji.