Vrh pilona Mosta na Adi biće postavljen 2024. godine - Savremeni simbol grada dobija i novo ime?

Postavljanje vrha pilona na Mostu na Adi, koje se čeka još otkako je pre deceniju ovaj prelaz nad Savom pušten u rad, trebalo bi da bude 2024. godine.

Rebalansom gradskog budžeta, predviđena su 24 miliona dinara za ovaj, kako se navodi, kapitalni izdatak.

Jedini pokušaj da se kupola od sedam metara montira na Mostu na Adi bio je u maju 2012. godine uz pomoć helikoptera Vojske Srbije, propao je zbog jakog vetra. Duvao je brzinom od devet kilometara na sat, što je omelo ljude u unutrašnjosti pilona da bezbedno prihvate završni element. Mada je akcija trebalo da bude ponovljena čim vremenski uslovi budu povoljni, to se do danas nije desilo. Pre nekoliko godina, ponovo se pokrenula priča o podizanju vrha pilona, ali tada su iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda rekli da "neće biti montiran jer nije obuhvaćen građevinskom dozvolom".

Pilon Mosta na Adi visok je 200 metara, a stoji na temelju od 113 šipova i na dubini od 30 metara. U njega je ugrađeno 1.300 tona armature i više od 16.000 kubika betona. Sklopljen je iz tri dela, a poslednji segment od devet i po metara ugrađen je u septembru 2011, čiji je prečnik na vrhu svega metar i po. Međutim, da bi ova građevina bila baš kao što su arhitekte planirale, potreban je još "krov", od sedam metara.

Nedostajući vrh je kupasta rešetka i napravljen od nerđajućeg čelika. Nema ulogu u konstrukciji, već je arhitektonski element. Čine ga osam cevi, koje su međusobno povezane prstenovima na svakom metru. Element ima servisne merdevine, koje bi koristili majstori tokom održavanja elektroopreme na vrhu.

Most na Adi svečano je otvoren za saobraćaj u novogodišnjoj noći. Već u prvim satima 2012. godine, automobili su prešli sa čukaričke na novobeogradsku stranu Save. Ova konstrukcija dugačka je ukupno 964 i široka 45 metara, ima šest saobraćajnih traka, dva koloseka sa šinama i dve staze za pešake i bicikliste. Ova građevina predviđena je kao deo unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) oko Beograda, koji spaja Rakovicu i Novi Beograd.

Most je izgrađen na osnovu rešenja koje je osvojilo prvu nagradu na međunarodnom arhitektonskom konkursu 2004. godine. Idejno rešenje dala je slovenačka firma Ponting, a projektanti mosta bili su konstruktor Viktor Markelj i arhitekta Peter Gabrijelčič. Stručni žiri kojim je predsedavao Nikola Hajdin, tadašnji predsednik SANU i projektant prestoničkog Novog železničkog mosta, jednoglasno je usvojio pobedničko rešenje. Gradnja je počela krajem 2008. i trajala je tri godine.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nedavno je najavio da bi Most na Adi mogao da dobije novo ime.

Kada se birao sadašnji naziv, građani su slali predloge i upravo je Most na Adi imao najviše glasova. U opciji su bili i Harfa, Pavlov most, Most Zorana Đinđića, Lepeza...

Grad Beograd

SANU Beograd

Ponting Inženirski biro d.o.o Maribor

Beograd  

Novi Beograd  

Čukarica  

Aleksandar Šapić

Nikola Hajdin

Viktor Markelj

Peter Gabrijelčič

Most na Adi

pilon

kupola pilona

montiranje vrha pilona

novo ime za Most na Adi

rebalans budžet Beograda