Domaću privredu, ali i građane tek čekaju izazovi - Cene bi još mogle rasti

Domaća privreda očekuje do kraja godine rast prometa i izvoza, stabilnu poslovnu klimu i zaposlenost, ali najveći izazovi sa kojima su kompanije suočene jesu veći troškovi nabavke energenata, sirovina i repromaterijala, kao i rast cena gotovih proizvoda, pokazala je najnovija anketa Privredne komore Srbije "Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji".

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize PKS kaže da ova godina zbog inflatornih pritisaka koji i dalje rastu nije naklonjena ni stanovništvnu, ni privredi, ni državi.

- Za očekivati je dalji rast cena do kraja ove i tokom sledeće godine, jer inflacija nije još dostigla svoj vrh. Moguće je da će doći do usporavanja u prvom kvartalu sledeće godine, ali i dalje će inflacija postojati na relativno višem nivou. Ukoliko je prosečna inflacija za Srbiju na nivou cele 2022. bila 11% očekuje se da sledeće godine bude 8. Dakle, cene nastavljaju da rastu, samo po nižoj stopi rasta - rekao je Stanić za Euronews Srbija.

Istraživanje rađeno na uzorku većem od 1.800 kompanija je pokazalo da oko 80% anketiranih firmi očekuje da 2022. godinu završi sa istim ili većim prometom. U PKS su naveli da zabrinjava što rastu troškovi proizvodnje koji su u trećem kvartalu 2022. godine povećani kod 81% ispitanika, dok je 51% anketiranih privrednika povećalo cene gotovih proizvoda ili usluga.

- Zbog zvanične inflacije od 15% većina ispitanih kompanija beleži porast troškova inputa za proizvodnju. Samim tim, oni su jedan deo tih troškova prebacili na krajnjeg potrošača i to je uradilo oko 50% anketiranih, jer su povećali cene svojih proizvoda i usluga koje nude na tržištu - rekao je Stanić za Euronews Srbija.

On je ukazao da će, pored većih troškova proizvodnje za privredu, biti izazov i sama realizacija proizvoda i usluga zbog pada kupovne moći stanovništva koje je posebno očekivano u narednoj godini.

- Od toga zavisi koliko će ljudi biti sposobni da kupuju proizvode, a kompanije materijale i sve ostalo. Iz tog razloga, teret inflacije treba podeliti između stanovništva, privrede i države - smatra Stanić.

Stabilne izvozne aktivnosti očekuje 84% anketiranih izvoznika, najviše u poljoprivredi, prehrambenoj industriji i uslužnim delatnostima, dok 93% ispitanika ne planira smanjenje broja radnika u četvrtom kvartalu. Ispitanici ističu da su niže cene resursa ključni faktor efikasnijeg poslovanja i iskorišćenosti kapaciteta. Pretnju po ostvarivanje projektovanog privrednog rasta BDP između 2 i 3% u tekućoj godini predstavljaju i poremećaji na strani ponude i tražnje kada je reč o osnovnim sirovinama i repromaterijalima koje naše kompanije koriste kao inpute u procesu proizvodnje.

- Struja u Srbiji je i dalje svakako niža nego u Evropi, ali je niži i kapacitet proivrede i standard stanovništva. Međutim, mi smo imali postepena povećanja cene električne energije i samim tim je dat prostor, na neki način da se privreda prilagodi. To jeste dodatni trošak za privrednike, ali ipak taj teret cene nije u potpunosti prepušten tržištu nego je ograničen samo na jednom razumno višem nivou. U tom smislu privreda može da se tome prilagodi. Međutim, postavlja se pitanje razvoja situacije u sledećoj godini - napominje Stanić.

Ističe da je važno što je oko 75% anketiranih privrednika reklo da nema problema sa likvidnosti, odnosno sa pokrivanjem svojih finansijskih obaveza u kratkom roku, do godinu dana. Dodaje da će, u zavisnosti od toga kako se bude razvijala ova geopolotička situacija, koja primarno utiče i na kretanje cene energenata, zavisiti i mogućnost prilagođavanja naše privrede.

Kompanije koje su učestvovale u anketi PKS, prema finansijskim izveštajima za 2020. godinu, ostvarile su ukupan poslovni prihod od 22,7 mlrd EUR, a u septembru 2022. zapošljavale 287.000 radnika. U trećem tromesečju ove godine realizovale su ukupno 8,6 mlrd EUR izvoza, 84% više nego u istom kvartalu 2021. godine i 6 mlrd EUR uvoza, što je 29% više nego u istom periodu prošle godine, prenosi Euronews Srbija.