Coface: 500 najbolje rangiranih kompanija Centralne i Istočne Evrope

Međunarodna kompanija za osiguranje trgovinskih kredita predstavila svoj 14-ti po redu godišnji izveštaj o 500 najbolje rangiranih kompanija sa područja Centralne i Istočne Evrope.

Kako se navodi u saopštenju, "Coface-ova studija o 500 najbolje rangiranih kompanija iz CEE" rangira kompanije na osnovu njihovog prometa istovremeno pružajući osvrt i na ostale pokazatelje, kao što su broj zaposlenih, poslovni okvir kompanija, privredne sektore i tržišta kao i na procene kompanije Coface koje se tiču maksimalnog iznosu kredita. Privredni razvoj 500 najbolje rangiranih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope služi kao pokazatelj privrednih kretanja koja važe za čitav region.

- Rezultati rangiranja najvećih kompanija iz regiona u 2021. pokazuju da su kompanije brzo uspele da izvuku koristi iz opšteg trenda privrednog oporavka - objašnjava Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu i dodaje da je ukupni promet svih 500 kompanija uvećan za neverovatnih 26,9% i iznosi 842 mlrd EUR.

Kompanija PKN Orlen i dalje neprikosnoveno drži prvo mesto, jačajući svoju poziciju prometom koji je, nakon pada od 23% iz prethodne godine, porastao za neverovatnih 52%. Kompanija Czech Skoda Auto (druga pozicija), multinacionalna kompanija za proizvodnju nafte i gasa MOL Hungary (treća), zatim poljska državna kompanija PGNiG (četvrta), lanac prodavnica Jeronimo Polska (peta), poljska kompanija za proizvodnju energie PGE (sedma) kao i kompanija Volkswagen Slovakia (osma) su i tokom prethodnog rangiranja bile na samom vrhu. Većina ovih kompanija je zabeležila rast prometa. Proizvođači automobila kao što su Skoda Auto i Volkswagen Slovakia su usled prekida u lancu snabdevanja zabeležile rast ukupnog prihoda od samo 0,4% odnosno 2,3%.

Tri ključna privredna sektora (automobilski i transportni, sektor proizvodnje nafte i gasa i sektor nespecijalizovane trgovine), čiji predstavnici su ujedno i najveće kompanije u regionu, u ukupnim prihodima i dalje učestvuju sa 53%.

Iako se još uvek suočava sa izazovima koje pred nju stavlja pandemija virusa Kovid-19, privredna aktivnost je nakon pada iz 2020. zabeležila oporavak. Jedna od posledica tog oporavka je i činjenica da je 500 najboljih kompanija ostvarilo jako visoke ukupne prihode kao i veće iznose neto profita. Najupečatljiviji je primer tekstilnog sektora, u kom je tokom pandemijske 2020. godine došlo do pada potražnje kao i do promena u potrošačkom ponašanju ljudi. Tokom 2021. ovaj sektor je imao najveću stopu rasta prometa od 60,3%. Sasvim suprotno, najmanji rast prometa zabeležen je u građevinskom (+9,5%) i automobilskom i transportnom sektoru (+9,6%), čije stope rasta prometa su, međutim, i dalje bile sasvim dobre. Većini privrednih sektora je pošlo za rukom da ostvare više iznose neto profita, s tim što je najveći rast u tom smislu ostvario sektor proizvodnje metala(+437%). Nasuprot njemu, tekstilni i poljoprivredno-prehrambeni sektor su u tom pogledu imali negativna kretanja.

Proizvodnja drvne građe i nameštaja je na rang listi zastupljena sa samo pet kompanija, ali je uprkos tome zabeležila rast prometa od 27,9% dok su se iznosi neto profita više nego udvostručili. Sektor proizvodnje minerala, hemijskih proizvoda, nafte, proizvoda od plastike i lekova je ponovo najzastupljeniji sektor na listi 500 najbolje rangiranih kompanija u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

To je, kako se navodi u saopštenju, ujedno i sektor koji se može pohvaliti najvećim rastom neto profita (+331,5%). Tokom 2021. cene nafte su doživele drastičan skok od 52%, što je bila posledica oporavka privrednih delatnosti kao i privrede država iz ovog regiona. To je omogućilo stvaranje profita na račun rafinerijskih marži, naročito ako se uzme u obzir pojačana potražnja koja je usledila nakon ukidanja mera zaključavanja i obnove svetske trgovine. Iako je automobilski i transportni sektor i dalje ispred drugih, taj privredni sektor se u poređenju sa drugim sektorima relativno slabo razvijao. Ta privredna delatnost i dalje preovladava u četiri zemlje: Češka, Mađarska, Rumunija i Slovačka.

Treće mesto na postolju zauzima sektor nespecijalizovane trgovine. Imajući u vidu da su stope nezaposlenosti tokom pandemije samo neznatno porasle i da je tržište rada omogućilo sasvim zadovoljavajući rast zarada, razvoju privrede je pogodovala uvećana privatna potrošnja. Promet najvećih kompanija u okviru ove privredne delatnosti je porastao za 19,3% dok im se neto profit uvećao za 22,8%.

Kako je navedeno u izveštaju, privreda Centralne i Istočne Evrope se mnogo brže oporavila od privrede većine njenih glavnih trgovinskih partnera. Dok je u 2020. privreda Centralne i Istočne Evrope bila u blagoj recesiji, tokom koje je prosečna vrednost rasta BDP-a iznosila -3,7% u odnosu na vrednost od -5,5% koja je zabeležena u Zapadnoj Evropi, privredni oporavak Centralne i Istočne Evrope je u 2021. bio još impresivniji, dostigavši vrednost od 5,7% u poređenju sa 4,7%, koliko je ona iznosila u Zapadnoj Evropi, navedeno je u saopštenju iz Coface.

Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za prostor Centralne i Istočne Evrope, objašnjava razlike u privrednim strukturama ova dva regiona: "Privreda Centralne i Istočne Evrope je manje zasnovana na uslužnim delatnostima, uključujući restoraterstvo i ugostiteljstvo, koji su tokom pandemije pretrpeli veliku štetu izazvanu merama zaključavanja, ograničenja u pogledu putovanja kao i niskim stepenom poverenja kod potrošača, što je u velikoj meri pogodilo privredu mnogih zemalja Zapadne Evrope".