Dragan Šašić, tehnički direktor AD "Mlekare Subotica" - Uskoro na policama evropskih marketa

(Dragan Šašić)

Nakon višegodišnjih priprema i značajnih investicija, "Mlekara Subotica", koja posluje u sastavu "Danube Foods grupe", dobila je pozitivnu ocenu od strane Evropske komisije, te je tako postala prva i jedina mlekara u mlekarskoj industriji Srbije, sa dozvolom za izvoz sopstvenih proizvoda na tržište Evropske unije", kaže za "Progressive" magazin Dragan Šašić, tehnički direktor AD "Mlekare Subotica". Pored već postojećih međunarodnih standarda koje ova mlekara ispunjava: ISO 9001, HACCP, BRC i Halal, za ovu odluku bilo je potrebno usaglašavanje kompletnog sistema otkupa, dovoza, prijema i prerade sirovog mleka sa regulativama Evropskog saveta i parlamenta.

Koliko je trajao proces usaglašavanja proizvodnje sa regulativama Evropskog saveta i Parlamenta i kolika su bila ulaganja "Mlekare Subotica" u tom smislu?

Od 2003. godine, odnosno, od momenta dokapitaliazacije od strane Salforda, pred menadžment "Mlekare" postavljena su dva cilja: da se fabrika osposobi da dnevno preradi 300.000 litara sirovog mleka i da se ispune uslovi kojima bi se kompanija našla na listi objekata za izvoz na tržišta EU. U cilju obezbeđenja visokih higijenskih uslova, tokom narednih nekoliko godina, u "Mlekaru", kao celovit poslovni subjekat, investirano je više od 30 mil EUR. Naravno da je najveći naglasak stavljen na proizvodnju, tako da su najviše i unapređeni tehničko-tehnološki procesi. Međutim, mnoga ulaganja su se odnosila na razvoj sirovinske baze i poboljšanje kvaliteta sirovog mleka, zatim, na obezbeđenje "hladnog lanca" kroz nabavku savremenih transportnih vozila, kako za dovoz sirovog mleka, tako i za razvoz gotovih proizvoda. Infrastruktura cele fabrike i interne komunikacije unapređeni su u cilju odvajanja različitih higijenskih zona. Na kraju, ali ne i najmanje važno, kroz velika ulaganja u energetska postrojenja, zadovoljeni su propisani kriterijumi u vezi sa zaštitom životne sredine. Dakle, kako su zacrtani planovi na vreme i uspešno realizovani, tako je tokom 2008. godine "Mlekara" aplicirala za stavljanje na listu objekata kojima se odobrava izvoz u EU.

Šta je bilo potrebno uraditi i kakve je sve kriterijume bilo potrebno ispuniti kako bi "Mlekara Subotica" mogla da dobije izvoznički broj?

Da bi sirovo mleko moglo da se prerađuje u proizvode namenjene za izvoz na tržište EU, prvo i pre svega, to mleko mora biti proizvedeno na farmama koje imaju rešenje o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova objekata za držanje i uzgoj goveda, izdato od strane Uprave za veterinu. Sem toga, to mleko mora da zadovoljava stroge higijensko-mikrobiološke standarde predviđene regulatornim aktima EU. Sirovo mleko sa registrovanih farmi se dovozi u mlekaru u posebno odvojenim vozilima, i takav dovoz sirovog mleka u našoj mlekari organizovan je od oktobra 2009. U skladu sa tim, i čitav dalji postupak prijema i prerade sirovog mleka organizuje se u saglasnosti sa EU regulativama koje propisuju uslove za proizvođače sirovog mleka, kvalitet sirovog mleka, transport, kontrolu, prijem, odvajanje, skladištenje, termičku obradu, izradu finalnog proizvoda kao i njegovo skladištenje i distribuciju. Svi parametri koji su bitni za kvalitet finalnih proizvoda moraju biti i jesu predmet redovnih kontrola, koje su u saglasnosti, pre svega, sa našom dobrom proizvođačkom praksom, dobrom higijenskom praksom, planovima kvaliteta i kontrolisanja, HACCP planovima i drugim internim standardima, ali prvenstveno i sa odgovarajućim regulativama EU. Jedan od bitnih faktora u procesu unapređenja higijene i sanitacije pogona i opreme je kvalitet vode koji se redovno ispituje i kontroliše i mora biti u saglasnosti sa direktivom EU koja se odnosi na monitoring vode za piće. Osim toga, mikrobiološka ispravnost opreme koja se koristi u neposrednom procesu proizvodnje, kao i gotovog proizvoda, vrši se u skladu sa Regulativom komisije koja definiše mikrobiološke kriterijume za prehrambene proizvode. Kada je u pitanju kvalitet i sastav materijala za pakovanje gotovih proizvoda, primenjuju se odgovoarajuća regulativa Evropskog parlamenta i saveta o materijalima i artiklima koji dolaze u kontakt sa hranom kao i direktiva o plastičnim materijalima i predmetima koji dolaze u neposredan dodir s hranom.

Koje sve kontrole su izvršene i ko je radio te kontrole?

Tokom 2008. godine, Mlekara je, kao industrijski objekat za preradu mleka i izradu proizvoda od mleka, u nekoliko navrata komisijski pregledana od strane inspektora Uprave za veterinu. Svrha tih pregleda bila je ocena ispunjenosti uslova propisanih u gore pomenutim normativnim aktima izdatim od strane Evropskog parlamenta i saveta, tako da je 21. maja 2008. izdato rešenje kojim se utvrđuje da "Mlekara" ispunjava propisane veterinarsko-sanitarne uslove za izvoz termički obrađenog mleka i proizvoda od mleka na tržišta zemalja Evropske unije. Nakon toga, u januaru 2009, usledio je komisijski pregled od strane Evropske komisije za bezbednost hrane. Cilj ovog kontrolnog pregleda bio je da se kroz ocenu stanja, kako u mlekari kao industrijskom objektu, tako i na područjima primarne proizvodnje sirovog mleka, veterinarske zaštite zdravlja stoke, ali i na polju rada kontrolnih i inspekcijskih službi, oceni kompetentnost državnih službi da industrijskim objektima izdaju rešenja kojima se dozvoljava izvoz na tržišta EU. Naravno, prvi rezultati, odnosno, izveštaji sa pregleda bili su sa dosta predloga i sugestija koje je bilo potrebno primeniti u cilju usaglašavanja zatečenog stanja sa regulativama EU. Tokom 2009, korigovane su sve neusaglašenosti, kako na polju sirovog mleka, tako i u procesima proizvodnje i kontrole, a sve je bilo prekontrolisano i ocenjeno od strane inspektora Uprave za veterinu. U februaru 2010. godine izvršen je drugi pregled od strane Evropske komisije za bezbednost hrane, nakon čega je usledio izveštaj koji je bio mnogo pozitvniji i sa manje neusaglašenosti nego prethodni. Konačno, krunu višegodišnjeg rada na poboljšanju kvaliteta i unapređenju sistema rada, predstavlja čin objavljivanja imena Mlekare na listi izvoznih objekata za tržišta EU.

Dobijanje izvozničkog broja je više puta najavljivano i dugo se čekalo, koje su bile glavne prepreke za njegovo dobijanje?

Po mom mišljenju, najveći problem predstavljala je nespremnost i nedovoljna obučenost svih subjekata koji su bili predmet kontrole, što je rezultiralo lošim i nepotpunim tumačenjem regulativa EU. Kroz kontrolne preglede iskristalisalo se nekoliko velikih nedostataka, koji su bili posledica neusklađenosti naših zakonskih akata sa regulativnim aktima EU. Prvenstveno mislim na zakone i pravilnike kojima se propisuju veterinarsko-sanitarni uslovi koje moraju da zadovolje objekti za držanje i uzgoj goveda, kao i na pravilnike o kvalitetu mleka. Problem je i sistemska kontrola kvaliteta sirovog mleka koja mora biti nezavisna i pod jurisdikcijom države. Međutim, Srbija još uvek nema nezavisnu nacionalnu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka. Sem toga, sistem ispitivanja i kontrole higijenske i zdravstvene bezbednosti mleka nije bio usaglašen sa evropskim regulativama. Dugo se čekalo jer je bilo potrebno vreme da se otklone sve evidentirane neusaglašenosti, ali i da se realizuju proceduralne aktivnosti u Evropskoj komisiji.

Da li su i sve farme sa kojih "Mlekara" dobija mleko morale da ispune određene uslove kako bi njihovo mleko moglo da se prerađuje u proizvode za izvoz u EU i koje? Da li u ovom trenutku ima dovoljno mleka koje će se koristiti za proizvode namenjene izvozu?

Iako imaju zakonsku obavezu, nemaju sve farme odgovarajuće rešenje o ispunjenosti vaterinarsko-sanitarnih uslova za držanje i uzgoj goveda. U ovom momentu, sa svog sirovinskog područja, "Mlekara" otkupljuje sirovo mleko sa 185 farmi, od čega svega njih 38 poseduje navedeno rešenje, što istovremeno čini oko 30 odsto ukupne količine sirovog mleka. Ta količina mleka, naravno, nije dovoljna za izvoz. Međutim, "Mlekara" sprema aktivnosti kojima će se farmeri, kroz bolju cenu sirovog mleka koje odgovara evropskim regulativama, stimulisati da osposobe svoje objekte i prilagode ih zakonskim okvirima.

Kakva su očekivanja "Mlekare" od dobijanja izvozničkog broja i planovi - kada se očekuje početak izvoza u EU, u koje zemlje će se izvoziti i koji proizvodi će prvi krenuti ka Evropskoj uniji?

Tokom više od pet decenija postojanja, "Mlekara Subotica" je ulagala maksimalne napore da osvoji i zadrži poziciju lidera u inovacijama, kako u smislu osvajanja novih proizvoda, inovativnih rešenja proizvodnih i tehnoloških procesa, tako i u pogledu poslovanja i prema najvažnijim svetskim standardima kvaliteta. Takođe, bili smo prva mlekara iz Srbije koja je izvezla svoje proizvode u SAD. U ovom momentu smo orjentisani na preduzimanje svih neophodnih aktivnosti da se prvi pojavimo i na tržištima zemalja EU. Iako je to, u ovoj situaciji, veoma težak zadatak, očekivanja su da će se tokom prvih nekoliko meseci 2011. godine na evropskim policama naći feta sir "Grekos", namazi Kremsi i Krem maslac, ali i neki proizvodi iz grupe fermentisanih proizvoda. Naravno, ciljna tržišta su nam države iz bliskog okruženja poput Mađarske, Slovenije, ali i Austrije.

Da li nestašica mleka na srpskom tržištu na bilo koji način remeti izvozne planove? Hoće li biti dovoljno mleka i mlečnih proizvoda iz "Mlekare Subotica" i za domaće i za EU tržište?

U ovom momentu, u Srbiji nema dovoljno sirovog mleka ni za potrebe domaćeg tržišta. Svedoci smo veoma teških prilika u poljoprivredi, što se prošle godine posebno odrazilo na stanje u mlečnom govedarstvu. U situaciji kada sirovog mleka nema u dovoljnim količinama, veoma je teško proizvođače stimulisati da unapređuju kvalitet, a bez kvalitetnog mleka nema ni proizvoda koji mogu biti konkurentni na zahtevnim tržištima.

Međutim, kako očekujemo da će se situacija 2011. godine poboljšati, da će sirovog mleka biti u dovoljnim količinama, ali i da će se kroz sistem stimulativnih mera koje "Mlekara" planira da sprovede povećati broj registrovanih farmi, očekujemo i povećanje količina kvalitetnog sirovog mleka koje odgovara EU regulativama.

Kakvi su rezultati poslovanja u 2010. godini, da li ste njima zadovoljni?

Kada se rezimira protekla godina, objektivno se može reći da je bila veoma teška i na neki način specifična. Jake turbulencije su bile prisutne u nekoliko segmenata poslovanja. Sva negativna ekonomska i socijalna dešavanja posledica su mnogo nerešenih problema koji su se u našem društvu akumulirali tokom poslednjih nekoliko godina, odnosno decenija. Gde smo to imali probleme? Prvenstveno na području otkupa sirovog mleka, koje predstavlja osnovnu sirovinu za našu proizvodnju, gde je u 2010. godini realizovan pad za više od 10%, u odnosu na 2009. godinu. Međutim, pored mnogih negativnih tendencija koje su nas okruživale, sa ponosom mogu reći da smo poslovnu 2010. godinu završili uspešno, prvenstveno zahvaljujući velikom trudu i naporima u sferi smanjenja svih troškova kroz reorganizaciju i restrukturiranje čitave kompanije.

Šta očekujete od 2011. godine?

Pre svega, u toku je finalizacija priprema za izvoz u zemlje EU, tako da u 2011 očekujemo da se proizvodi Mlekare Subotica nađu na policama marketa u EU. Fokusirani smo na povećanje tržišnog učešća u regionu, kroz jasno definisanu marketinšku strategiju i agresivniji pristup prodajnim aktivnostima. Daljim unapređenjem kvaliteta proizvoda, razvojem novih proizvoda, unapređenjem tehnoloških linija kroz investiciona ulaganja s jedne strane, te potpunim upravljanjem i redukcijom troškova, s druge strane, očekujemo da će 2011. biti bolja od 2010. godine.

Marija F. Šmit

(Napomena: Tekst u celosti preuzet iz www.crier.rs)