Do Beograda preko Ndžamene – Poslovna klima u Srbiji "zaledila" investitore

(Ndžamena, prestonica Čada)

Kada biste prilikom odabira najbolje poslovne klime za razvoj biznisa konsultovali istraživanje Svetske banke, za Srbiju biste se opredelili tek ako preko Bocvane, Čada, Vijetnama, Makedonije, Albanije i Crne Gore stignete do 89. mesta. Nezavidna pozicija u najnovijoj studiji "Doing business" najmanji je mogući napredak naše zemlje u odnosu na prošlu godinu, jer smo za 365 dana "skočili" za jedno mesto.

U isto vreme, privrede sa kojima se nadmećemo za privlačenje stranih direktnih investicija se kotiraju mnogo bolje – Crna Gora je na 66. mestu, Rumunija na 56, Bugarska 51, Slovenija 42, Slovačka 41, a Makedonija na 36. U regionu Jugositočne Evrope se bolje rangiraju i Hrvatska (84), Albanija (82), dok su slabije pozicionirane jedino Grčka (109) i Bosna i Hercegovina (110).

Ključni efekti loše pozicije naše zemlje su skromne strane direktne investicije, ali i sveprisutna korupcija. Sa ovakvim rezultatima, naša zemlja može ubirati još prihoda na ime privatizacija, ali ne i grinfild investicija.

Indeks "doing business" određuje se na osnovu devet parametara: započinjanje poslovanja, sticanje građevinskih dozvola, registrovanje vlasništva, dobijanje kredita, zaštita investitora, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, sprovođenje ugovora i gašenje poslovanja.

Lu Brefor iz misije Svetske banke u Beogradu, napominje da ovaj indeks ima veliki značaj za privlačenje investitora. Brefor, pak, kaže da pozicija Srbije može da zavara, jer je u nekim oblastima rangirana veoma visoko, a u nekim drugim nisko.

Najbolju poziciju koju naša zemlja zauzima je oblast dobijanja kredita, gde smo 15. u svetu. Sa druge strane, ostvarujemo izuzetno slabe rezultate u domenu sticanja građevinskih dozvola (176. u svetu), plaćanja poreza (138), registrovanja vlasništva (100), sprovođenja ugovora (94).

(Sedište Svetske banke, Vašington, SAD)

- Najveći problemi su u domenu sticanja građevinskih dozvola, registrovanja vlasništva i sprovođenja ugovora. Otežan pristup zemljištu i dozvolama za gradnju sputavaju investitore. Međutim, čak i nepovoljna ocena za građevinske dozvole ne odvraća najveće investicije, ali koleba praktično sve male i srednje investitore – kaže Brefor u razgovoru za "eKapiju".

Brefor dodaje i da su problemi vlasničkih prava i sprovođenja ugovora takođe veoma značajni, ali da investitori zbog tih nedostataka trpe manje posledice.

Primer iz prakse koji svedoči da je za velike investitore Srbija ipak povoljno poslovno okruženje je višemilionsko ulaganje američke kompanije "Ball Packaging" nedaleko od Beograda.

- Veoma dobro smo uradili domaći zadatak pre nego što smo odlučili da investiramo u Srbiji. Znali smo gde dolazimo i kako svoje poslovanje da prilagodimo datim okolnostima, tako da smo zadovoljni radom administracije u Srbiji. Uvek je bilo spremnosti da se problem reši, ali nedostatak je bio u stručnosti i iskustvu pa su neke stvari trajale duže nego što bi trebalo - kazao je za "eKapiju" David Banjai, direktor fabrike "Ball packaging Europe".

Slučaj 1 : Građevinske dozvole

Ocena podindeksa "sticanje građevinskih dozvola", po kojoj pripadamo najniže rangiranim zemljama, dobija se na osnovu broja neophodnih procedura, vremena potrebnog da se dobije dozvola, kao i cene ovog postupka.

Primera radi, da bi jedno preduzeće srednje veličine dobilo dozvolu za izgradnju dvospratnog skladišta od oko 1.300 m2, ono mora proći 20 procedura, na čije rešavanje se čeka i 279 dana, dok su troškovi 1.821,4% BDP-a po glavi stanovnika, što je oko 7 miliona dinara. Sa druge strane, u Mađarskoj se na istu dozvolu čeka 189 dana, a troškovi su svega 10% BDP po glavi stanovnika.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin smatra da strane direktne investicije u velikoj meri zavise od vlasničkih prava i dobijanja građevinskih dozvola. Svaki investitor koji čeka dozvolu od 3 do 12 meseci, pa i duže, odustaće od ulaganja, kaže Bugarin za "eKapiju".

(Miloš Bugarin)

- Zašto bi neko "zarobio" novac i tako ga držao, svestan da od tog novca nema nikakve koristi, a da pri tom ne može da bude siguran kada će dobiti građevinsku dozvolu. Neophodna je hitna izmena Zakona o prostornom planiranju i izgradnji kako bi se sadašnje "kočnice" u ovom propisu otklonile. Rešenje koje sada postoji samo odbija investitore. Za dozvolu bi trebalo da se čeka najduže 90 dana – napominje Bugarin.

Ministar zaštitne životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić krajem prošle godine najavio je da će javna preduzeća i administracija ubuduće imati rok u kome moraju da daju saglasnost, odnosno donesu odluku o podnetim zahtevima za lokacijske i građevinske dozvole

- Ključno zastajkivanje pri izdavanju dozvola nastaje kada treba dobiti saglasnost komunalnih preduzeća za priključke na vodu, kanalizaciju, struju, telefon, grejanje. Tu se utroši 50-60 dana. Sledeći problem je što u urbanističkim službama obrada dokumenata traje predugo. A dozvola se čeka oko 90 dana- rekao je Dulić .

Novim Zakonom o planiranju i izgradnji, kazao je Dulić, biće propisano da dozvola mora biti izdata za 30 dana, od dana kada je predata kompletna dokumentacija. "Svako kršenje tog roka smatraće se kao ćutanje administracije, što znači da je odgovor pozitivan", najavio je Dulić.

Slučaj 2: Vlasnička prava

Osiguravanje jasnih vlasničkih prava je neophodan uslov privlačenja stranih investicija. Dok je svetski prosek u vremenu potrebnom da se registruje vlasništvo u poslednjih šest godina opao za 40%, a troškovi za 10%, u Srbiji se situacija nije bitno menjala. Kao rezultat, Srbija je stota u svetu, dok su skoro sve susedne privrede ispred naše zemlje.

Prema rečima Bugarina, slabo rešeno pitanje vlasničkih prava nepovoljno utiče na poslovnu klimu.

- Naši zakoni poznaju samo državnu i privatnu imovinu, iako u realnosti imamo i društvenu svojinu. Dok se ne reši pitanje vlasništva i ne donesu zakoni o restituciji i konverziji imovine, investitori neće želeti da u većoj meri ulažu u Srbiju. Investitori žele jasnu situaciju kada su vlasnička prava u pitanju – dodao je Bugarin.

Milan Parivodić, konsultant za strane direktne investicije tvrdi da je Srbija "propustila više od 10 mlrd EUR stranih investicija od 2000. godine zbog neregulisanih svojinskih odnosa, nereformisanosti administracije i slabosti pravnog sistema".

- Na snazi je desetak zakona koji uređuju status nekretnina, a svi zajedno su nepotpuni, anahroni i međusobno neusklađeni, te zbunjuju ulagače – rekao je Parivodić nedavno za dnevni list "Blic".

Slučaj 3 : Sudstvo

Efikasno sudstvo je preduslov uspešnog poslovanja. Srbija je u ovoj oblasti 94. u svetu, dok su, Mađarska i Rumunija na 22. i 54. mestu. Recimo, u slučaju da dobavljač nije u stanju da naplati potraživanja, na sudski epilog će čekati 635 dana, tj. oko dve godine! Za istu sudsku proceduru, u susednoj Mađarskoj problem će biti rešen za 395 dana, ili oko 10 meseci ranije. Neefikasno sudstvo ne samo što rasipa energiju i vreme preduzetnika, već I podstiče korupciju.

Miloš Bugarin upozorava da donošenja odluka u vezi sa sudskim predmetima u ovoj oblasti i neadekvatne sudske odluke samo pospešuju korupciju

- Korupcija je u velikoj meri prisutna u lokalnoj samoupravi, poslove često vode nestručni ljudi, a postoje "veze i vezice" koje omogućavaju da neko dobije dozvolu odmah, a neko tek za nekoliko godina – upozorava Miloš Bugarin.

- Svi oni kojima nije do realne privrede, već samo traže način da finansijskim transakcijama "operu pare", imaju pogodno tlo tamo gde je korupcija prisutna. Ozbiljni strani investitori ne žele da ulažu tamo gde postoji korupcija i mi moramo da je iskorenimo kako bismo postali atraktivni za njihova ulaganja i nove poslove – zaključio je Bugarin.

M.D.