Ima novca, nema projekata - Prepreka velikim infrastrukturnim ulaganjima u Srbiji

Prepreka velikim infrastrukturnim ulaganjima u Srbiji i povećanju broja investicija u lokalnim samoupravama nije nedostatak novca, već nepostojanje dovoljno dobrog sistema za upravljanje projektima, zaključak je učesnika jučerašnje konferencije "Gradimo zajedno" održane u Beogradu.

Lu Brefor, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji, kazao je da finansijska sredstva za dobre projekte postoje, ali da se često dešava da ona ne budu odobrena zbog planova na kojima je potrebno još rada.

Istog mišljenja je i šef Regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za zapadni Balkan Andreas Beikos, koji je kazao da je dobra priprema projekta nužan uslov za dobijanje sredstava iz Evrope.

Beikos je podsetio da je EIB u Srbiju od 2001. godine plasirao 3,1 mlrd EUR zajmova, od čega je u prošloj godini odobreno 885 mil EUR.

- Polovina te sume bila je usmerena na ulaganja u transport, trećina je data bankama za odobravanje kredita malim i srednjim preduzećima, a ostatak je bio namenjen ulaganjima u zdravstveni i obrazovni sistem i energetski sektor - kazao je on.

Sa druge strane, Beikos naglašava da je samo u 2010. godini plasirano 75,1 mlrd EUR, od čega 6 mlrd EUR u zemlje van EU. Srbija bi, prema tome, mogla povući i značajnija sredstva, uz kvalitetniju administraciju i bolje isplanirane projekte.

Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot, kazao je da postoji mogućnost da Srbija ne iskoristi ni polovinu novca iz pretpristupnih fondova Evropske unije, budući da nema spremne projekte koji su vredni više miliona evra.

- Malo se ulaže napora u izradu tih projekata. Njih treba dobro pripremiti, doći do građevinskih dozvola, a onda će se i finansijska sredstva lakše pronaći - naglasio je on.

Ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanović kazala je da unapređenje sistema za upravljanje projektima zahteva paralelan rad na usavršavanju stručnog kadra, nadzora i izmenama relavantnih zakona, zatim jačanju insitucionalnih kapaciteta, kao i uspostavljanju partnerskih odnosa između privatnog i javnog sektora.

Kalanović je podsetila da je za 2011. godinu iz budžeta NIP-a za projekte lokalne samouprave predviđeno 7,14 milijardi dinara.

Goran Ješić, predsednik opštine Inđija, istakao je da je ta opština, u cilju privlačenja stranih investitora, smanjila izdatke za tekuću javnu potrošnju i povećala ulaganja u infrastrukturu.

- Od države smo isključivo tražili novac za projekte održivog tipa, povećavanje kapaciteta gasne ili vodovodne mreže, na primer, a ne za pešačke zone, bazene i slično. U Inđiji zemljište nije jeftino i ne poklanjamo ga investitorima. Da li će neka kompanija uložiti u Srbiju ne zavisi od toga koliko košta zemljište, već kakav je pravni sistem, da li je stabilna politička situacija, koliki je stepen korupcije - istakao je Ješić i naglasio da je u republički budžet samo od poreza na dodatu vrednost kompanija koje posluju u Inđiji uplaćeno 80 do 90 mil EUR. Osim toga, prema rečima Ješića, od oko 2,5 mlrd EUR grinfild investicija, 500 mil EUR jer realizovano na teritoriji opštine Inđija.

Neophodna izmena zakona

Ministarka za Nacionalni investicioni plan je, kao jedan od načina za unapređenje sistema za upravljanje projektima, predložila izmenu četiri relevantna zakona: o budžetu, planiranju i izgradnji, javnim putevima i javnim nabavkama.

- Umesto kalendarske realizacije zbog koje se gubi i do 40% vremena, treba uvesti višegodišnje finasiranje projekata, jer veliki projekti ne mogu biti završeni za jednu godinu, zbog čega se ponavlja dosta procedura na svakih 12 meseci - rekla je ministarka.

Potrebno je doneti i sva podzakonska akta u Zakonu o planiranju i izgradnji kako bi sprečili prepreke koje se javljaju u eksproprijaciji, izdavanju dozvola i u denacionalizaciji.

- Pokrenula sam inicijativu da se izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji izvedu u pravcu da se omogući istovremeno projektovanje i izgradnja radi ubrzanja realizacije projekta što je praksa u mnogim zemljama- kazala je ona.

Ministarka je naglasila da su potrebne i promene Zakona o javnim putevima koje će ona predložiti. U Zakonu o javnim putevima, kako je dodala, postoje terminiloške i suštinske neusklađenosti sa postojećim zakonskim pravnim sistemom.

Kalanović je dodala i da je predložila kompletnu reviziju tumačenja Zakona o javnim nabavkama i da se u delu koji se odnosi na usluge, definiše odnos vezan za kvalitet, cenu i rok.

Konferenciju Gradimo zajedno organizovala su "Business Info Group" i časopis "Vreme".