(Ne)usklađenost obrazovnog sistema i tržišta ozbiljna pretnja za rast bilo koje ekonomije

Neusklađenost obrazovnog sistema i tržišta rada predstavlja ozbiljnu pretnju za rast i razvoj bilo koje ekonomije, a naročito malih kakva je Crna Gora. U neskladu ponude i tražnje na tržištu rada rađa se dugoročna nezaposlenost, a uzroke treba tražiti na strani obrazovnog sistema ali i privrede.

Ovo je ocenjeno na panelu "(Ne)usklađenost obrazovnog sistema i tržišta rada", Konferencije o ekonomiji Montenegro 2022 koju organizuje Pirvredna komora Crne Gore (PKCG), a tokom kojeg su govorili ugledni predstavnici akademske zajednice, privrednici i predstavnici razvojnih agencija.

Moderatorka panela, doc. dr Sandra Tinaj, generalna menadžerka Univerziteta Donja Gorica, ističe da se za brojne probleme ekonomije i društva rešenje traži upravo u obrazovanju. Prema njenim rečima, nesumnjivo je da obrazovanje mora da odgovori zahtevima tržišta rada ali i šire od toga, jer poslodavci, kako se čulo i na konferenciji, najviše traže rešenja za kratki rok do pet godina, a obrazovanje mora da bude fokusirano na prenošenje znanja za mnogo duže vreme.

Boban Melović sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore istakao je da je neusklađenost između obrazovanja i tržišta rada ozbiljna prijetnja za rast i razvoj svake ekonomije, a pogotovo onih malih kao što je Crna Gora.

- Ova neusklađenost dovodi i do one između ponude i tražnje, i tako se stvara nedovoljna iskorišćenost ljudskog potencijala. Upravo je taj nesklad u pozitivnoj korelaciji sa dugoročnom nezaposlenosti - kazao je on.

Prema njegovim rečima, uzroke ovakvog stanja možemo tražiti i na strani obrazovnog sistema, ali i privrede. On je kazao da u Crnoj Gori trenutno imamo dominantno uslužnu ekonomiju, što je dovelo do potrebe da se razvijaju nova znanja.

- Bolje definisani ishodi učenja i njihova usklađenost sa novim izazovima na tržištu rada, nedovoljno razvijen koncept praktične nastave i dualnog obrazovanja, te kontinuirano praćenje i vrednovanje postignutih rezultata, oblasti su koje značajno treba unaprediti - istakao je Melović, dodajući da navedeno posebno naglašava ulogu i značaj realizacije projekata, koji se odnose na sva pomenuta sporna područja.

On je takođe predstavio projekat koji se odnosi na jačanje kapaciteta u dualnom obrazovanju, a realizuje se u saradnji sa Privrednom komorom Crne Gore.

- Ovaj projekat predstavlja model razvoja nastave na visokoobrazovnim institucijama, koji pored teorijskog, pruža i mogućnost učenja uz rad, odnosno praksu. Na taj način učenici jačaju svoje kompetencije i bolje se pripremaju za buduće tržište rada - rekao je Melović.

Prema njegovim rečima, neophodno je stvoriti adekvatne uslove za razvoj dualnog obrazovanja i poboljšanje kompetencija diplomiranih studenata u Crnoj Gori prema potrebama poslodavca, kako bi se povećale mogućnosti za njihovo zapošljavanje, motivacija da studiraju stičući istovremeno praktične kompetencije, kao i da bi se omogućio pristup visokom obrazovanju učenicima iz porodica sa niskim dohotkom.

- Na ovaj način oni će steći kompetencije koje su više u skladu sa potrebama savremenih kompanija, zbog čega se očekuje da će u većini slučajeva kompanije ponuditi posao studentima nakon stažiranja - kazao je on.

Ovo će takođe povećati interes kompanija da ponude praksu i stipendije studentima koji su prošli kroz proces dualnog visokog obrazovanja, a studenti će biti u prilici da sami pokriju svoje troškove tokom studija.

On je uputio poziv svim privrednicima i visokobrazovnim institucija u Crnoj Gori da učestvuju u ovom projektu i dalje rade na njegovoj implementaciji.

- Svi mi koji smo angažovani u obrazovanju svesni smo privilegije i odgovornosti koji taj posao nosi, i u ovom vremenu se od nas očekuje da više nego ikad obrazujemo svoje učenike i studente u skladu sa potrebama društva i tržišta rada - zaključio je on.

Direktor hotelske grupacije Casa del Mare Nikola Milić kazao je da se u hotelskoj industriji u poslednje vreme dosta ulaže u kadrove, kako kroz interne programe edukacije, tako i dovođenjem eksternih trenera. Osvrnuo se na početke svog biznisa, kada su se supruga i on više oslanjali na lični osjećaj pri upravljanju procesima i formiranju tima, da bi se danas, 13 godina kasnije, više okrenuli formalizaciji obuka, u cilju ličnog i razvoja svojih zaposlenih.

- Dosta procesa koje smo vodili po osećaju sada formalizujemo u čemu nam pomažu evropski projekti. Imamo program razvoja talenata, treninge fukcionalnih veština prema definisanim standardima i procedurama. Formirali smo sektor za ljudske resurse koji u komunikaciji sa zaposlenima doprinosi njihovom usavršavanju prema njihovim iskazanim preferencijama - rekao je Milić.

Prema njegovim rečima, veliki problem u hotelskoj industriji predstavlja manjak kadrova obrazovanih u srednjim stručnim školama. Smatra da decu treba motivisati da ih upisuju, predstavljajući im uspešne primere iz sveta.

- Privreda mora da učestvuje u stalnom usavršavanju zaposlenih kako bi poslovni uspjeh bio sve bolji i veći. Mi u Casa uvijek imamo studente na praktičnoj nastavi kao i učenike srednjih stručnih škola, i dosta učenika sa prakse je ostalo kod nas kao stalni članovi tima - rekao je Milić, dodajući da je potrebna strategija razvoja kadrova u turizmu.

Profesor dr Dejan Šoškić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, smatra da je teško je proceniti koja će se radna mesta tražiti u budućnosti, te da obrazovni sistem treba sada da ponudi kvalitetna i primenljiva znanja, "jer je nemoguće kreirati konkurentnu privredu sa ljudima koji nemaju konkurentna znanja". Obrazovni sistem ima veliku odgovornost za to gde će se naći zemlja u međunarodnoj podjeli rada u budućnosti.

- U postojećem kontekstu moramo obezbediti da na svakom nivou obrazovanja težimo da znanja budu kvalitetna, konkurentna i primenjiva - rekao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, obrazovni sistem mora da počiva na jasnom društvenom opredeljenju da želimo da kreiramo društvo znanja, kao što su finsko i drugih tehnoloških lidera.

- Mora postojati jasno opredeljenje da je znanje glavna razvojna poluga privrede. Obrazovni proces je u tome od krucijalne važnosti - navodi Šoškić.

Ističe da region treba da percipira budućnost na osnovu toga gdje je obrazovni sistem u društvenoj vrednosti.

- To su pravci koji zemlje kao što su naše mogu dovesti do toga da BDP kreiraju u sektorima gdje se stvara najveća moguća vrednost. Društvo bazirano na znanju je ključ opštedruštvenog razvoja. To direktno utiče na kvalitet stranih direktnih investicija koje ali i na kreiranje domaćih investitora - naveo je Šoškić.

Zaključio je rečima da vjruje da je ulaganje u znanje najbolja investicija kako za pojedinca, tako i za poslodavca, te društvo u celini, uz ocenu da je posao učitelja najodgovornija profesija u društvu.