Druga faza obnove "Vršačke kule" - Za radove neophodno 30 miliona dinara

U opštini Vršac juče je predstvaljena druga faza rekonstrukcije Vršačke kule. Radovi na prvoj od tri faze rekonstrukcije simbola grada počeli su u maju 2010. i uspešno su privedeni kraju. Projekat je izradio Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, a za izvođača radova izabrano je preduzeće "NBV" iz Boleča.

Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, izjavio je da je završeno sve što je bilo predviđeno za 2010. godinu, a to je obnova Donžon kule i veznog dela.

- Faza koja je predviđena da se radi u 2011. godini obuhvatila bi obnovu kružne kule, zidova do prave visine, a treća faza je natkrivanje središnjeg dela sa lameriranom drvenom konstrukcijom i pokrivanje staklom. To je konzervatorska metodologija koja je primenjena u sličnim fortifikacijama u Slovačkoj, Italiji, Rumuniji - objasnio je Vapa.

Čedomir Živković, predsednik opštine Vršac, naglasio je da je u pitanju izuzetan projekat koji su zajednički finansirali Pokrajina, Fondacija "Hemofarm" i opština Vršac.

- Prvu fazu, čija je vrednost oko 22 miliona dinara, efikasno smo priveli kraju. Očekujem da će druga faza rekonstrukcije Kule biti podržana u Fondu za kapitalna ulaganja APV, a svakako će i opština dati deo sredstava. Odmah ćemo raditi i projekat za treću fazu, kako bi celo utvrđenje bilo završeno - rekao je Živković i dodao da se razgovaralo o tome da se iz opštinskih i republičkih sredstava urade pristupni putevi utvrđenju, pešačke staze i parking za autobuse.

Prema projektu rekonstrukcije, u kružnoj kuli će se formirati kuhinja sa svim pratećim sadržajima, u središnjem delu nalaziće se restoran otvorenog tipa i sala koja će se koristiti za različite promocije, izložbe i druge kulturne sadržaje, dok će se u donžon kuli nalaziti stalna postavka svega što je nađeno na tom prostoru. Za drugu fazu radova biće neophodno 30 miliona dinara, a kompletna rekonstrukcija će stajati 100 miliona dinara.

- Prošle godine je ovo bio najvažniji projekat u Vojvodini u smislu očuvanja materijalne kulturne baštine. To ukazuje na njegov značaj i pažnju koju poklanjamo ovoj ideji, a ona je deo šire koncepcije koja počiva na nameri da se ono što je oko nas iskoristi, ufunkcionalizuje. Objekti kulture se čuvaju najbolje kada žive i kada su oko njih ljudi. Najmanje se čuvaju kada su napušteni - rekao je Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu, koji je istakao da je rekonstrukcija u funkciji i stavljanja u savremeni kontekst, ali i daljeg čuvanja ovog vrednog spomenika kulture.