NALED i Digitalna zajednica traže produženje zaštite za paušalce i niži porez za radnike na internetu

Kako bi se izbegao scenario potencijalnog zatvaranja preduzetničkih radnji ili bega u sivu zonu, NALED i Digitalna zajednica uputili su predlog Ministarstvu finansija da se izmenom Uredbe o paušalnom oporezivanju produži ograničenje povećanja mesečnih obaveza do 10%. Inicijativa je dopunjena i dodatnim predlogom – da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta.

Od 1. januara sledeće godine, mnogim preduzetnicima paušalcima u Srbiji visina poreza mogla bi višestruko da se poveća. Tog dana prestaće da važi odredba u Uredbi o paušalnom oporezivanju koja propisuje da poreska obaveza ne može da se uveća više od 10% u odnosu na prethodnu godinu. Ova promena došla bi u veoma nezgodnom trenutku, u vreme aktuelne krize i visoke inflacije, navedeno je na sajtu NALED-a.

- Cilj inicijative je nastavak stvaranja podsticajnog ekosistema za registraciju novih preduzetnika i opstanak postojećih kojih u Srbiji ima više od 100.000. Za održanje poslovanja u nestabilnim vremenima ključno je da se omogući predvidljivost poreskih obaveza i stimuliše nastavak poslovanja u legalnim tokovima – kaže Ivan Miletić, predsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u.

Prema njegovim rečima, predlog za izmenu obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta obuhvata pre svega predavače stranih jezika na platformama i tzv. virtualne asistente odnosno lica koja pružaju administrativne usluge preko interneta (šifre delatnosti 8559 i 8211). Prema procenama, ovim poslovima bavi se čak 39.000 osoba od kojih registrovanu preduzetničku radnju ima manje od 1%.

Ključna izmena pri njihovom oporezivanju podrazumevala bi da ove dve delatnosti budu tretirane kao "lokacijski nesenzitivne" odnosno da na visinu poreza ne utiče u kojem gradu ili opštini je preduzetnik registrovan. Takva promena bila bi važna jer predavači stranih jezika i virtualni asistenti mesečno zarade između 70.000 i 80.000 dinara, a dve trećine njih živi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

- Jedan predavač stranih jezika u Beogradu bi po sadašnjoj formuli, na prihod od 80.000 dinara morao da plati čak 52.000 dinara poreza i jasno je da izbegavaju da se registruju zbog visokih nameta u velikim gradovima. S obzirom na to da je reč o radu preko interneta, mesto registracije ne treba da predstavlja bitan faktor u određivanju visine poreza. Ukoliko bi bio prihvaćen naš predlog, pri obračunu poreza u ovim delatnostima bi se uzimala prosečna plata na republičkom nivou koja je niža u odnosu na prosečnu platu u najvećim gradovima što bi značilo i niži porez i podsticaj za registraciju – navodi Miletić.

Druga izmena podrazumevala bi promenu koeficijenta s kojim se množi poreska osnovica za ove delatnosti. Šifre 8559 i 8211 su među prvih 80 po visini koeficijenta od ukupno 407 delatnosti propisanih Uredbom o paušalnom oporezivanju. Smanjenje koeficijenta takođe bi uticalo na snižavanje poreske obaveze i stimulisalo njihovo prijavljivanje.

Miletić na kraju dodaje da bi ovakva promena mogla da motiviše i do dve trećine radnika na internetu iz ove dve delatnosti da iz jedne neizvesne pozicije pređu u legalne tokove i steknu veća prava iz socijalnog osiguranja. Sistem bi se, kako navodi, ovim izmenama učinio pravičnijim i objektivno zasnovanim.

- Osim benefita za paušalce, promena bi bila značajna i za državu. Prema našim procenama, broj potencijalno novoregistrovanih preduzetnika bi mogao da uveća prihode državnog budžeta za čak 5,4 mil EUR i taj novac mogao bi da se iskoristi za unapređenje javnih usluga – zaključio je Miletić.