Za projekte obnovljivih izvora energije u 11 lokalnih samouprava ulaže se 40,5 mil EUR - U Nišu toplana na solarnu energiju

Sa predstavnicima 11 gradova i opština u Srbiji danas je u zgradi gradske uprave u Kragujevcu potpisan Memorandum o razumevanju za realizaciju prve faze projekta korišćenja obnovljivih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji za šta je opredeljeno 40,5 miliona evra. Sa predstavnicima lokalnih samouprava memorandum su potpisali potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli i ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid, u ime švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomska pitanja (SECO).

Mihajlović je novinarima u Kragujevcu rekla da potpisani memorandumi znače, ne samo podizanje energetske efikasnosti, uključivanje obnovljivih izvora energije u proizvodnju toplotne energije, nego pre svega čistiju životnu sredinu.

Prema njenim rečima, vrednost projekata je 40,5 mil EUR, od čega su 30 miliona kreditna sredstva EBRD-a, Vlada Švajcarske donira 8,5 miliona, a donacija Evropske unije je tri miliona evra.

- Podaci kažu da mi danas proizvodimo 37 gigavatčasova toplotne energije iz obnovljivih izvora. Kada se ovaj projekat bude završio, a pričamo o 40,5 mil EUR koliko se ulaže u 11 jedinica lokalne samouprave, onda će proizvodnja energije iz obnovljivih izvora biti 3,5 puta viša, negde oko 197 gigavatčasova - rekla je Mihajlović.

Dodala je da će to takođe značiti preko 20.000 tona manje emisije ugljen-dioksida. Mihajlović je rekla da će svi projekti biti završeni u naredne četiri godine.

Ona je navela da će u Novom Pazaru u oktobru biti gotova toplana koja će koristiti biomasu, dok je u Priboju i Malom Zvorniku već otvorena takva toplana.

Prema rečima Mihajlović, u Nišu će se koristiti solarna energija za proizodnju toplotne energije.

Kragujevac će imati dva projekta, jedan za korišćenje energije iz DATA centra, a drugi je u vezi sa dodatnim kotlom na biomasu.

Mateo Kolanđeli je rekao da je pilot projekat započeo pre godinu dana i da se njime daje primer kako da se unapredi zelena energetska tranzicija i kvalitet vazduha, ali i da se u isto vreme obezbedi energetska sigurnost.

Urs Šmid je rekao da se Švajcarska i Srbija suočavaju sa izazovom da dekarbonizuju svoje privrede da bi ispunili obaveze iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, ali i da bi unapredili životnu sredinu, zaštitili zdravlje građana i smanjili troškove i zavisnost od uvoza.

- Za obe naše države to znači da ćemo u narednim godinama morati značajno da povećamo udeo obnovljive energije. U tom smislu, trenutna energetska kriza je poziv na buđenje za ubrzanje naših napora za razvoj alternativnih izvora energije i postizanje veće energetske sigurnosti - rekao je Šmid.

On je rekao da sistem daljinskog grejanja u Srbiji nudi veliki potencijal za unapređenje dekarbonizacije privrede Srbije.

- Skoro 100 odsto toplotne energije dolazi od prirodnog gasa, mazuta i uglja, a samo 0,4% od biomase - rekao je Šmid.

Grad Kragujevac

EBRD ASB Serbia

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

Mali Zvornik  

Priboj  

Novi Pazar  

Niš  

Kragujevac  

Evropska unija

Data centar Kragujevac

Vlada Švajcarske

SECO

Zorana Mihajlović

Mateo Kolanđeli

Urs Šmid

grejanje

OIE

obnovljivi izvori u sistemima daljinskog grejanja