"Dun&Bradstreet": Srbija i dalje umereno rizična

Najveća bonitetna kuća na svetu "Dun&Bradstreet" (D&B) je i u januarskom izveštaju svrstala Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja.

Analitičari D&B su u januarskom izveštaju zadržali rejting Srbije na DB4d.

Uprkos kratkoročnim kašnjenjima u ekonomskom oporavku, fiskalna disciplina i smanjenje budžetskog deficita vraćaju poverenje investitora u zemlju, što vodi ka boljem kreditnom rejtingu zemlje, ocenjuje se u saopštenju D&B.

U saopštenju se podseća da je u novembru rejting agencija "Fitch" poboljšala dugoročni kreditni rejting Srbiji sa negativnog u stabilni, što je prvi stabilni kreditni rejting koji je zemlja dobila od decembra 2008, čime je stvorila uslove za niže troškove pozajmica.

U međuvremenu je, kao odgovor na rastuće inflatorne pritiske i slabljenje dinara, Narodna banka Srbije dodatno pooštrila monetarnu politiku, podugavši sredinom novembra referentnu kamatnu stopu po četvrti put u tri meseca.

Inflacija nastavlja da raste, dok je pritisak na dinar intenziviran, uprkos intervenciji NBS na deviznom tržištu, navodi D&B, ocenjujući da će rast cena životnih namirnica i odmrzavanje penzija i plata u javnom sektoru povećati inflatorni pritisak tokom 2011, tako da se očekuje dalje pooštravanje monetarne politike i u ovoj godini.

Međutim, postoji rizik da suviše brz rast kamatne stope pozajmice učini skupljim i uspori ekonomski rast, navode u D&B.

Poslovni rizik u Srbiji i dalje je povećan, ocenjuju u toj bonitetnoj kući, uz obrazloženje da veliki broj kredita i visok procenat stranih banaka povećavaju rizik od nestabilnosti u bankarskom sektoru.

S druge strane, pozitivno je to što je paket pomoći Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pružio preko potrebnu pomoć finansijskom sektoru, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) osigurala strane banke iznad tekućih obaveza u regionu.

Finansijski sektor i dalje je visokog rizika, dok se komercijalno okruženje u zemlji suočava sa pogoršanjem trenda performansi plaćanja. Zbog toga D&B i dalje preporučuje korišćenje potvrđenog akreditiva pri poslovanju sa kompanijama iz Srbije.

U skladu sa preporukama MMF-a, Beograd se obavezao da smanji budžetski deficit u 2011. godini na 4,1% bruto domaćeg proizvoda, zamrzne subvencije na nivo iz 2010. i omogući skroman rast penzija i zarada u javnom sektoru.

S druge strane, Evropska investiciona banka je sa srpskom vladom potpisala tri kreditna ugovora u vrednosti od 325 mil EUR za podršku infrastrukturnim i energetskim projektima u zemlji.

Poboljšanje infrastrukture je, naglašava se,od posebnog značaja za dugoročni ekonomski rast zemlje.