Investiranje u doba krize

Pre svega, poskupljenje novca nije samo na strani tražnje, već i na strani ponude. To znači da bi poslovne banke trebalo da prilagode svoje uslove štednje i ponude povoljnije kamatne stope, i za dinarsku i deviznu štednju. Ako tome dodamo činjenicu da će za banke inostrani izvori finansiranja biti sve nepovoljniji, možemo da očekujemo podsticajne ponude u narednom periodu, naročito za vreme nedelje štednje. Uz to, očekivanja su da će od 2023.godine inflacija postepeno slabiti, što štedišama donosi relativno veći realni prinos. Usled stabilnosti deviznog kursa, dinarska štednja se pokazala isplativijom investicijom u prethodnoj deceniji. Ukoliko se takav trend nastavi, sigurno će doći i do atraktivnijih ponuda od strane banaka.

Nakon štednje, kao dominantnog načina plasiranja viška sredstava u našoj zemlji, sledi popularno investiranje u nekretnine, koje već nekoliko godina beleže pravi bum, sa stopama rasta koje višestruko premašuju rast nacionalne ekonomije. Najčešće postavljeno pitanje je još koliko dugo možemo očekivati takav trend, i da li je kasno da se sad investira? Imajući u vidu globalne rizike, pretpostavke su da će u bližoj budućnosti doći do stagnacije tržišta, a potencijalno i do manje korekcije. Popularnost nekretnina ogleda se u njihovoj "opipljivosti" kao realnoj aktivi, koja može biti instrument zaštite od obezvređivanja novca, ali iziskuje i veća inicijalna ulaganja i "skrivene" troškove. Dvostruki tip prinosa na nekretninu, kroz rast cena (i po dvocifrenim stopama godišnje), ali i kontinuiranog (i takođe rastućeg) prihoda u vidu rente, predstavlja jednu od glavnih odlika ovog tipa investiranja.

S obzirom na prirodu aktive, kao i karakteristike aktuelne krize, pitanje ulaganja u zlato dobija na značaju, naročito što je njegova cena pala za skoro 10% tokom 2022., i predstavlja svojevrsnu zaštitu od inflacije. U kriznim vremenima važi pravilo da investitori beže u "sigurne luke" tržišta – valute kao što su švajcarski franak, dolar, ali i zlato. S druge strane, ulaganje u zlato predstavlja dugoročnu orijentisanost i konzervativniji pristup – ne mogu se očekivati visoke stope profita, već je akcenat na zaštiti od različitih oblika rizika i ograničenje pada vrednosti bogatstva. Primera radi, zlato je imalo rast nepunih 30% u prethodnih 5 godina, ali je na duže rokove znatno profitabilnije.

Kada je reč o berzanskom investiranju u akcije kompanija, u našoj zemlji ne postoji zadovoljavajuća finansijska pismenost i investiciona kultura, čime se stvara slika veoma rizičnog ulaganja, sa obrisima špekulacije. Usled hetegorenosti ponude instrumenata i industrija, berza je mesto koje pruža priliku svim investitorima – od najkonzervativnijih do onih sa agresivnom investicionim strategijom, koji su spremni da prihvate veći rizik za očekivane više stope prinosa. I u periodima krize, postoje brojne mogućnosti i načini berzanskog ulaganja. Naravno, pravo investiranje predstavlja "maraton, a ne sprint" i neophodno je biti dosledan i predan dugoročnom pristupu. Stvaranje bogatstva preko noći je jako rizičan poduhvat, koji je posao za trejdere, a ne investitore.

Iako se mislilo da će investiranje u kriptovalute doneti svojevrsnu zaštitu u kriznim vremenima, to, nažalost, nije za sad slučaj. Popularnost kriptovaluta, naročito kod mlađe populacije, praćeno je sa ogromnim cenovnim oscilacijama i, i dalje prisutnim zagonetnostima, tako da je ono namenjeno, pre svega onima koji imaju veću sklonost ka riziku.

Na kraju, treba istaći da ne postoji univerzalan odgovor na pitanje kako investirati, jer je to individualna odluka na koju utiče mnoštvo faktora. Zbog svega toga, ključna reč je diversifikacija, a ona podrazumeva i neophodnu finansijsku edukaciju.

Prof. dr Nikola Stakić

CFA Društvo Srbija