Sve značajnije investicije, ali bez strategije razvoja - Kakva je budućnost građevinarstva u Srbiji?

Danas je u građevinskom sektoru 160.000 zaposlenih. Nema dovoljno domaćih radnika pa se sve više uvozi radna snaga.

- Imamo trend koji govori o ovom investicionom talasu sve više radnika dolazi da izvodi radove i da nađe posao u našoj zemlji pre svega iz regiona i iz Turske, Indije, Bangladeša i zaista Srbija u tom smislu pomalo podseća na razvijene zemlje zapadne Evrope - rekao je ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Trenutno, građevinska industrija ima više od 11.000 registrovanih kompanija, a učešće tog sektora u BDP-u je 6%.

- Konstantno raste broj dozvola, broj građevina koje se grade, na tržištu građevinskog materijala raste izvoz u odnosu na uvoz, raste zaposlenost i rastu plate - rekla je Ivana Vuletić iz Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije.

Iako statistika pokazuje da rastu, ipak, plate u građevinarstvu i dalje su manje od republičkog proseka. Prosečna zarada u prvoj polovini ove godine je 62.000 dinara.

- Izgubićemo naše mlade radnike koji su se osposobljavali za građevinarstvo. Znam škole u Srbiji srednje, gde ima po 700 tih ljudi koji dolaze, polažu ispite da bi dobili zanate i otišli da rade u inostranstvo od zavarivača do tesara i armirača - naveo je Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva.

Ni građevinskih inženjera nema dovoljno.

- Mislim da je važno da mladi to prepoznaju da će imati posla i u narednim decenijama jer nam predstoje očigledno ulaganja, više milijardi evra, u sve ove objekte i projekte koje smo započeli, tako da neće biti problema za zapošljavanje. Ono što je važno da ne bi odlazili u inostranstvo da se njihov materijalni položaj popravi da uslovi rada budi bolji - naveo je prof. dr Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Da bi se maksimalno iskoristili potencijali domaće građevinske industrije, razvoj građevinarstva Srbije do 2040. trebalo bi usmeriti Strategijom razvoja, zasnovanoj na principima održivog razvoja i cirkularne ekonomije.

- Mi moramo da uradimo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Zbog energetske krize, moraćemo da ulažemo intenzivno u energetske objekte. Pre svega reverzibilne hidroelektrane pumpna akumulaciona postrojenja, zatim solarni parkovi, vetroelektrane. Da bismo sve to realizovali, da ne bismo pogrešili, treba nam ta strategija srpskog građevinarstva - dodao je Kuzmanović.

Nekada je naša građevinska operativa dosta gradila po svetu. Današnji podaci pokazuju da je svega 1,9% radova izvedeno na gradilištima u inostranstvu, ali su zato strane kompanije nosioci najvećih poslova na našim gradilištima, dok su naše firme uglavnom podizvođači.