Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke - Pomažemo klijentima kada im je najteže

(Dušan Antonić)

Usled globalne ekonomske krize i unutrašnjih problema koje je već imala srpska ekonomija, usled nelikvidnosti i visokog platnog deficita, naša privreda nije mogla da bude konkurentna na tržištu, pa je logično da je obrt kapitala bio spor i u 2010. godini. Mi, kao banka, nismo želeli da teramo u stečaj kompanije koje su bile u lošoj situaciji. Čini mi se da time ništa ne bismo postigli. Više smo stavili akcenat na reprogram obaveza i na uključivanje drugih kreditora da zajednički pokušamo da održimo proizvodnju i da odložimo probleme, uz očekivanje boljih uslova poslovanja u narednim godinama.

Ovako je mr Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke, sumirao probleme srpske ekonomije u 2010. godini. U razgovoru za Magazin Biznis, mr Antonić govori o očekivanjima od 2011. godine, o mogućnostima razvoja srpske poljoprivrede, kao i o značajnim iskustvima koje Agrobanka ima u saradnji sa međunarodnim bankama specijalizovanim za finansiranje i kreditiranje poljoprivrede.

– Banka koja kreditira i finansira poljoprivredu mora biti spremna da zajedno sa svojim klijentima podnese teret problema sa kojima su se suočili. To je veoma važno, jer će u nekom budućem periodu taj isti klijent moći da reši svoje probleme i da uspešno posluje. Agrobanka ima bogato iskustvo u tome i do sada se više puta potvrdila takva naša orijentacija da pomažemo klijentima kada su u nevolji. Na primer, pre dve-tri godine voćari su odlično prošli, voće je svima rodilo, ali su bile niske cene, baš zato što je svima rodilo. Ove godine nije takav slučaj, voćari su loše prošli. Ali, to ne znači da treba sada da napustimo naše klijente voćare. Ne treba te voćnjake iseći i uništiti, nego treba sačekati.
Zato će Agrobanka, kroz reprograme kredita, nastojati da pomogne svim svojim klijentima – kaže mr Antonić.

Šta su bili najveći problemi u bankarskom sektoru u 2010. godini?

– Otežana naplata je jedan od velikih problema ali je i pad vrednosti dinara dosta uticao na transakcije koje su imale deviznu klauzulu. Uz to, srpska privreda nije imala dovoljnu proizvodnju i nije bila dovoljno konkurentna u izvozu. Zato je naša osnovna preporuka da bi proizvodnja morala mnogo brže da se oporavlja i da se unapređuje. Jer, danas je teško deviznim kreditima podržavati proizvodnju pogotovo ako nije namenjena za izvoz. Mi još nismo u situaciji da možemo dinarske kredite da plasiramo jer su skupi a proizvodnja nema dovoljan plasman na tržištu da može da sve bude isplativo. U srpskoj poljoprivredi je veliki problem disparitet cena. Na primer, pšenica je koštala 11 dinara kilogram kad je otkupljivana od ratara a sada je 25 dinara. Ali, ona danas nije kod proizvođača i primarna proizvodnja nema velike efekte od te duplirane cene. Sa druge strane, ratari moraju da pripremaju novu proizvodnju, od semena do đubriva, i sve to kod pariteta 25 dinara za kilogram pšenice. Kako onda pokriti troškove nove proizvodnje? I tu
je problem – diskrepanca je velika.

Pa, kako onda Vi gledate na onu konstataciju – poljoprivreda je naša šansa?

– Ja pripadam onoj grupi ljudi koji smatraju da je poljoprivreda stvarno naša šansa. Nekoliko je razloga što tako razmišljam. Mi smo relativno povoljno klimatsko područje za sve: od ratarstva, voćarstva do stočarstva. To znači da bismo sve mogli da proizvodimo. Ako se ima u vidu da je u svetu glad i da za prehrambene proizvode uvek ima mesta na svetskoj pijaci, onda je jasno da je važno razvijati poljoprivredu. Osim toga, poljoprivreda
je obnovljiv resurs, u toj grani ima prostora i za stalno školovanje ljudi i za nove tehnologije i za nove sorte... Poljoprivreda podstiče i druge grane i uključuje ih u proizvodnju. Dakle, to bi sve uticalo da se značajno razvije ukupna ekonomija i da se popravi standard stanovništva.

Gde je onda problem?

– Mi strateški moramo da se odlučimo šta želimo i kakvi su nam planovi, pa da definišemo kako to i da postignemo. Na primer, danas imamo situaciju da seljak loše prođe kada previše rodi i da se proizvodi prosipaju po putu. To ne bi smelo da se dešava u jednoj organizovanoj poljoprivredi. Mi, na primer, ostvarujemo suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda, ali najveći izvoz su žitarice. A to znači da nismo otišli na više oblike prerade. Uz to, poznato je da primarna proizvodnja uvek kaska sa cenama. Dakle, nismo poljoprivredi posvetili dovoljno pažnje, nismo obezbedili dovoljno novca da finansiramo razvoj poljoprivrede, niti smo obezbedili da se rizik koji ima poljoprivreda bar jednim delom amortizuje. Danas su mnoge zemlje napredovale u razvoju poljoprivrede, na primer Turska kao velika zemlja je mnogo postigla, da ne podsećamo na Dansku i Holandiju koje su najviše uradile na razvoju poljoprivrede.

Koliko u tome može da pomogne međunarodna saradnja koju ima Vaša banka?

– Agrobanka ima bogatu međunarodnu saradnju. Članica je međunarodne asocijacije poljoprivrednih banaka. Maja 2009. godine bili smo i domaćini međunarodne konferencije kojoj je prisustvovalo preko 40 stranih banaka koje se bave finansiranjem i kreditiranjem
poljoprivredne proizvodnje. Agrobanka nastoji da koristi i da primenjuje ta iskustva. Imamo dobru saradnju sa kineskom bankom, sa francuskom Kredi Agrikol bankom, sa španskom bankom, sa marokanskom i portugalskom bankom. Ima dosta modela koje oni primenjuju, a koje mi pokušavamo da primenimo. Takođe, imamo dobru i korektnu saradnju sa srpskim Ministarstvom poljoprivrede i trudimo se da sve podsticaje koje daju sprovedemo do krajnjih korisnika. Ali, sve to je nedovoljno ako želimo razvojnu poljoprivredu.

Kako konkretno izgledaju ta iskustva inostranih banaka?

– Na primer, kineska banka pokriva tri segmenta: državne rezerve poljoprivrednih proizvoda, drugi segment je zaštita poljoprivrednog zemljišta od industrijalizacije i treći je ruralni razvoj. Zanimljivo je, recimo, da se u Kini od izgrađenih objekata na poljoprivrednom zemljištu odvaja deo sredstava da bi se nadoknadilo to što je uzeto poljoprivredno zemljište. Ta sredstva idu ili u tehnološki razvoj ili za rekultivaciju drugog
zemljišta. Takođe, iskustva španskih banaka su odličan model: tamo se stvaraju zadruge, odnosno poljoprivredne kooperative kako bi poljoprivrednici bili zaštićeni od nakupaca... Ili, imamo model holandskih proizvođača gde su oni i vlasnici prerađivačkih kapaciteta i zato su zainteresovani da se stalno napreduje i koriste puni kapaciteti.

Šta je u tome najbitnije?

– Suština je da model spojenih sudova u poljoprivredi mora biti ili ekonomski regulisan i stimulisan ili mora biti ujedinjen da bi funkcionisao. Jer, kod nas je, na primer, ponekad jeftinije uvesti neki proizvod jer je niža cena i dobra zarada trgovaca, a ne proizvoditi. Mi na nivou Agrobanke nastojimo da ta iskustva preuzimamo od stranih banaka. Pokušavamo da napravimo određene reproceline kako bismo spojili primarnu proizvodnju, preradu, plasman i izvoz proizvoda gde imamo i lepe rezultate. Nadam se da ćemo iduće godine uspeti da realizujemo jedan projekat u Velikom Gradištu gde pomažemo razvoj jedne farme od 40.000 svinja i 2.000 junadi. Zatim, na jugu Srbije, na relaciji između Leskovca i Porečja, za oko 2.000 gazdinstava nastojimo da obezbedimo proizvodnju upravo zaokruživanjem koncepta proizvodnje, prerade i izvoza.

Kako, onda, komentarišete aktuelne nestašice mleka?

– Ove nestašice su logične. Do toga je moralo da dođe čim je odvojena prerada i proizvodnja mleka a nema između čvrstih parametara ni veza. Nije isključeno da će se ponoviti slična situacija narednih godina u nekoj drugoj oblasti, na primer, sa mesom, sa pšenicom. Problem je što smo brzo razdvojili faze u proizvodnji a da istovremeno nismo podesili druge parametre. U Srbiji su se najbrže prodale mlekare a ne farme. Dakle, mora da se napravi mehanizam da i farma mleka i prerada mleka moraju da imaju obavezan nivo saradnje. Paritet cena je vrlo bitan i sve mora da se zaštiti kako bi uspešna proizvodnja bila garantovana svima u repro celini.

Kakva su očekivanja od 2011. godine? Da li ćete povećati kreditne plasmane klijentima?

– Najpre, očekujemo da ćemo 2010. uspešno poslovno završiti, da ćemo uvećati bilanse i zauzeti i tri odsto srpskog tržišta, jer Agrobanka ima stalni trend rasta. Ali, mi poslujemo u sektoru poljoprivrede koji ima dosta problema. Ne može biti dobra banka a loši klijenti, a ni obrnuto. Zato računamo na neke nove iskorake. Mislim na zaokruživanje 150 filijala i
ekspozitura Agrobanke i na modernizaciju poslovanja. Taj trend ćemo nastaviti i radićemo na oporavku poljoprivrede. Što se tiče 2011. godine, izvesno je da će biti turbulentna. Porasla je referentna kamatna stopa, što znači da će krediti biti skuplji i kamate veće, a to će uticati na kašnjenja u otplati. Sa te strane očekujemo dosta tešku godinu. Više bih voleo da imamo proces smanjenja kamate i dinarsko kreditiranje, jer sve dok imamo devizni predznak u kreditiranju to će indirektno značiti i poskupljenje proizvodnje – rekao je mr Dušan Antonić u razgovoru za Magazin Biznis.

Devizna štednja 320 mil EUR

– Uradili smo dosta da Agrobanka bude prepoznata kao domaća sigurna banka u kojoj vredi štedeti i u kojoj je štednja sigurna uz konkurentne kamate. U tome smo uspeli. U 2010. godini povećali smo štednju za 80 mil EUR , a samo u mesecu štednje, u novembru, štednja je povećana za 55 mil EUR. Sada Agrobanka ima štednju preko 320 mil EUR, što čini oko 4,5% ukupne štednje građana Srbije. Posebno smo zadovoljni što smo postali banka sa poverenjem štediša. Osim toga, Agrobanka ima licencu za najviši nivo članstva u sistemu Visa kao banka principal, imamo uspostavljenu poslovnu saradnju sa Diners-om, a potpisivanjem ugovora sa Discover Financial Cervices i Diners Club International postali smo partner-setlement banka u Projektu internacionalizacije Dina kartice koja se sada može koristiti u 185 zemalja sveta. Prva transakcija u inostranstvu obavljena je Dina karticom koju je izdala Agrobanka – ističe mr Antonić.

Agrobanka i u Banja Luci

Upravo realizujemo jedan lep projekat a to je osnivanje Agrobanke u Banja Luci, u Republici Srpskoj. Naime, naša Agrobanka je sa 80% akcionar, dok je 20% kapitala uložila Razvojna banka Republike Srpske. Kapital Agrobanke Banja Luka je oko 10 mil EUR a sa radom startujemo od Nove godine. Poznato je da Srbija ima dobru saradnju sa Republikom Srpskom, da ostvarujemo suficit u izvozu, što znači da postoje svi uslovi za dobar rad Agrobanke. Mi ćemo pružati usluge za poljoprivredu, kompanije i stanovništvo pa je naša procena da će ta banka uspešno raditi i da ćemo i na ovaj način, preko finansijskih modela, povezati naš narod – kaže mr Antonić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )