Borislav Novaković, direktor Zavoda za izgradnju Novog Sada - Stižu "Kika" i OBI

(Borislav Novaković)

Ove godine trudili smo se da sa skromnijim budžetom realizujemo sve kapitalne investicije i u tome smo i uspeli. Program uređivanja građevinskog zemljišta realizovali smo oko 90 odsto, a naročito bih istakao sledeće investicije - izgradnju Bulevara Evrope od Kornelija Stankovića do Rumenačkog puta, proširenje prve deonice bulevara od Braće Grulović do Futoške, zatim učešće u pripremama za početak izgradnje novog Žeželjevog mosta, parterno uređenje keja od Bulevara cara Lazara do uliva kanala u Dunav, izgradnju 19 novih dečijih igrališta, izgradnju prvog skejt parka u našem gradu, postavljanje, uz pomoć donacija, dva fitnes centra na otvorenom. Precizni podaci o prihodima i rashodima nisu još poznati, ali svakako ćemo se potruditi da što manje finansijskih obaveza prebacimo za narednu godinu – kaže za "Dnevnik" direktor Zavoda za izgradnju Novog Sada Borislav Novaković, sumirajući utiske u godini u kojoj je grad imao prepolovljen budžet u odnosu na 2008, a stanogradnja i građevinarstvo dotakli decenijski minimum.

S kojim se najvećim teškoćama u protekloj godini ZIG suočio?

– Uticaj ekonomske krize reflektovao se i na poslovanje Zavoda, ogledajući se pre svega na obim investicija. Tako smo više pažnje posvetili strukturi ulaganja i drago mi je što nismo zanemarili nijedan kvart u gradu. Kriza je ove godine bila očita i zbog izvesne stagnacije stanogradnje u našem gradu i nešto smanjenom interesovanju investitora za nove lokacije. Pojedini strani investitori, morali su privremeno odustati od početka izgradnje već najavljenih investicionih projekata.

Šta planirate da uradite u 2011. godini?

– U skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima nastavićemo započeti investicioni zamajac od pre dve godine. Prioritetne investicije jesu nastavak izgradnje Somborskog bulevara, izgradnja četvrte deonice Bulevara Evrope i spajanje sa autoputem E-75, nastavak rekonstrukcije keja od Bulevara cara Lazara do mornarice, učešće u izgradnji Žeželjevog mosta. Pored toga, nameravamo da uredimo ulice Branka Bajića, Vojvode Šupljikca, Slobodana Bajića i Mažuranićevu. Istakao bi i uređenje vidikovca na Petrovaradinskoj tvrđavi i nastavak postavljanja zaštitne ograde kraj šetnih staza na Tvrđavi.

Kakva su predviđanja za narednu godinu u smislu stanogradnje i interesa investitora za gradsko zemljište?

– Očekujemo blago oživljavanje tržišta nekretnina i nešto intenzivniju stanogradnju iduće godine, a nekoliko investitora već nam je potvrdilo da 2011. godine počinju sa izgradnjom poslovnih i stambenih objekata. Ako je, na tom planu, ovo bila godina stagnacije, uz dozu umerenog optimizma, očekujemo uskoro pomak. Sačinili smo nova merila za utvrđivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, broj zona za određivanje visine komunalija smanjen je sa 54 na deset, visina naknade iskazana je u bodovima koji su prikazani pojedinačno za sve zone, tako da svako, vrlo lako, može sam da izračuna koliku naknadu treba da plati. Treba napomenuti da ranije donete odredbe kojima se podstiču budući investitori i ulagači, i to pre svega oni koji otvaraju nova radna mesta, ostaju da važe i dalje.

Šta će biti učinjeno da se privuku značajiniji strani investitori i da li se već sada zna za nekog od potencijalnih ulagača?

– Sledeće godine u našem gradu očekujemo poznate svetske firme -"Kiku", OBI, "Lesninu", kao i već najavljenu izraelsku kompaniju "BIG CEE". To su prvi nagoveštaji da će Novi Sad u narednom periodu imati ozbiljne investicije. Međutim, nije nam cilj da nam dolaze samo velike trgovačke firme, te nameravamo da ponudimo više atraktivnih lokacija čija je namena poslovanje ili proizvodnja. Jedna od takvih parcela jeste kompleks zemljišta na Rimskim šančevima, veličine oko četiri hektara, a priprema za oglašavanje već je u toku. Takođe, atraktivna lokacija nalazi se kod Kaćke petlje, zapadno od puta M-7, veličine je 1,8 hektara, a vrlo interesantna zbog svog položaja je i parcela u radnoj zoni Sever III u Ulici Bajči Žilinskog. Tu je i veoma zanimljivo zemljište na uglu bulevara Evrope i Vojvode Stepe, veličine je 12.000 hektara, a namena je poslovanje.

Saobraćaj, po oceni stručne, ali i laičke javnosti, predstavlja najveću teškoću za Novosađane?

– Izgradnjom Bulevara Evrope i Somborskog bulevara, Novi Sad rešava trenutno najveće probleme - stanje putne mreže i gužve u saobraćaju. Novi bulevari znače šansu i za novi privredni razvoj, jer privođenjem nameni zemljišta duž njih, stvaramo uslove za otvaranje novih radnih mesta. Kroz program održavanja putne privrede obezbedićemo novac za nastavak nasipanja tucanikom zemljanih puteva i presvlačenje asfaltom oštećenih kolovoza. Novi Sad važi za moderan i uređen grad, ali, kada smo pre dve godine započeli ovu akciju, u gradu je bilo preko 400 zemljanih ulica u dužini od oko 150 kilometara. Uradili smo dve trećine takvih ulica, ali sa ovim aktivnostima ne smemo stati, sve dok u svim delovima grada ne budu stvoreni uslovi za lakše i bezbednije kretanje pešaka i vozila.

Kako se odvija proces izmeštanja železničkog depoa na Bulevaru Evrope?

– Izmeštanje ranžirne stanice bitno će izmeniti izgled Novog Sada, a uslovljeno je završetkom izgradnje druge etape novosadskog železničkog čvora i predstavlja jednu od najvećih dugoročnih investicija u gradu. Ovu višedecenijsku bolnu tačku okončali smo potpisivanjem protokola sa JP "Železnice Srbije" i sklapanjem ugovora sa Saobraćajnim institutom CIP o izradi idejnog projekta i studije opravdanosti. Time smo, pre svega, obezbedili uslove za izgradnju Bulevara Evrope i utrli put ka izgradnji nedostajućih objekata na novosadskom železničkom čvoru, čime se stvaruju uslovi za izmeštanje stare ranžirne stanice. Gradu će tada, prema potpisanom protokolu, biti predato oko 30 hektara građevinskog zemljišta koje će predstavljati značajan izvor prihoda. CIP je završio ugovorenu obavezu, a za sledeću godinu planiramo izradu glavnog projekta, a ukoliko bude sredstava, potrudićemo se i da započnemo izgradnju grupe zgrada na novoj ranžirnoj stanici.

Kakvi su planovi za vojnu imovinu i buduću namenu tog zemljišta i zgrada na njemu?

– Važno je istaći da je u toku postupak donošenja novog generalnog urbanističkog plana, kao i plana generalne regulacije prostora koji sada koristi vojska. Ovi planovi detaljno će urediti i definisati namenu navedenog prostora i predstavljaće glavni osnov za pregovore sa vojskom. Za grad su najznačajniji vojni objekti na Trandžamentu, Jugovićevu, kao i prostor koji sada koristi mornarica, jer su u pitanju ogromni kompleksi zemljišta, velikog urbanističkog potencijala, koji će u budućnosti predstavljati osnovne poluge razvoja našeg grada. Tu je još i manji vojni objekat u Futoškoj ulici broj 26 koji nam je važan zbog probijanja nove ulice koja će spojiti Futošku i Ulicu Novosadskog sajma i time rasteretiti saobraćaj na jednoj od najfrekventnijih raskrsnica kod Futoške pijace.

Da li se planira uređenje gradskih trgova za koje postoje idejna rešenja?

– Sledeće godine planiramo izradu projektne dokumentacije za parterno uređenje Trga Republike, čime započinjemo poslove na uređivanju ovog atraktivnog prostora u starom gradskom jezgru, u skladu sa idejnim rešenjem izabranim na međunarodnom konkursu.

(Napomena:tekst je preuzet iz lista "Dnevnik" od 31.12.2010.)