Neuspešni projekti hvatanja ugljenika brojniji od uspešnih

Analiza 55% svetskih projekata hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) pokazala je poražavajuće rezultate. CCS tehnologija postoji već 50 godina i mnogi projekti su propali i nastavljaju da propadaju, sa samo nekolicinom operativnih. IEA je naglasila da je potrebno povećanje kapaciteta na 1,6 milijardi tona zbrinutog ugljen-doksida do 2030, kako bi se svet našao putu dostizanja globalnog "neto-nultog scenarija" do 2050.

Neuspešni projekti hvatanja i skladištenja ugljenika su znatno brojniji od uspešnih projekata na globalnom nivou. Veoma se razlikuju, po pitanju tehnologije i regulativa, pokazao je novi izveštaj Instituta za energetsku ekonomiju i finansije (IEEFA). Izveštaj The Carbon Capture Crux – Lessons Learned proučava 13 vodećih projekata hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) kao i projekte hvatanja ugljenika, iskorišćavanja i skladištenja (CCUS) u prirodnom gasu, industrijskom i energetskom sektoru, u smislu njihove istorije, ekonomije i učinka.

IEA je naglasila da je potrebno povećanje kapaciteta na 1,6 milijardi tona zbrinutog ugljen-doksida do 2030, kako bi se svet našao putu dostizanja globalnog "neto-nultog scenarija" do 2050.

Posmatrani projekti čine oko 55% ukupnog trenutnog operativnog kapaciteta u svetu. Autor Brus Robertson kaže da sedam od trinaest projekata nije uspelo, dok su dva propala. Studija IEEFA-e otkrila je da je CCS Shute Creek u SAD-u bio slabiji od svojih kapaciteta za hvatanje ugljenika za oko 36% tokom svog životnog veka, Boundary Dam u Kanadi za oko 50%, a projekt Gorgon izvan obale Zapadne Australije za oko 50% tokom prvih pet godina rada.

Izolovani uspeh u Norveškoj

- Dva najuspešnija projekta u sektoru prerade gasa su Sleipner i Snøhvit u Norveškoj. To je uglavnom zbog jedinstvenog regulatornog okruženja u zemlji za naftne i gasne kompanije - kaže Robertson. CCS tehnologija postoji već 50 godina i mnogi projekti su propali i nastavljaju da propadaju, sa samo nekolicinom operativnih.

Mnoga međunarodna tela i nacionalne vlade oslanjaju se na hvatanje ugljenika u fosilnom sektoru za postizanje nultih emisija, a to jednostavno neće funkcionisati, upozorava Robertson.

- Iako postoje neki pokazatelji da bi mogao igrati ulogu u sektorima u kojima je teško smanjiti emisije kao što su cementna industrija, gnojiva i čelik, ukupni rezultati ukazuju na finansijski, tehnički i okvir za smanjenje emisija koji se precenjuje ​​i podbacuje - smatra autor studije.

Institut za energetsku ekonomiju i finansije

IEEFA

IEA

Brus Robertson

CCS tehnologija

CO2

emisije CO2

Sleipner

Snøhvit

prerada gasa

skladištenje CO2

hvatanje ugljenika