"Wiener Staditsche" osiguranje u 2011. godini planira rast od 13%

(Branko Krstonošić)

"Wiener Staditsche" osiguranje u narednoj godini očekuje rast bruto prihoda od oko 13% , što će za oko 3% biti više od rasta tržišta osiguranja u Srbiji u 2011, procenjuje Branko Krstonošić, predsednik UO "Wiener Staditsche" osiguranja.

On navodi da je će rast prihoda "Wiener Staditsche" u 2010. biti između 5 i 6%, što je istovetno sa rastom tržišta osiguranja u našoj zemlji.

- U "Wiener Staditsche" osiguranju do 2015. godine u fokusu će podjednako biti životno i neživotno osiguranje. Planiramo da restruktuiramo portfolio u sektoru neživotnog osiguranja sa vozila na imovinu. Za sada je odnos između izdatih polisa za životno i neživotno osiguranje 40% prema 60% - kazao je Krstonošić za "eKapiju".

On je dodao da su u 2010. godini, kao posledica finansijske krize, u sektoru životnog osiguranja klijenti tražili promenu prvobitnih ugovora, od kojih su neki smanjili premije, a neki povukli do tada ulagana sredstva.

- Kada je reč o kasko osiguranju, imali smo situaciju da je, bez obzira na pad kupovine vozila, došlo vreme da se obnove petogodišnji ugovori što je pozitivno uticalo na poslovanje.

Prethodnu, 2009. godinu "Wiener Staditsche" osiguranje završilo je sa 46.254 ugovora o životnom osiguranju. Prosečna premija je iznosila oko 520 EUR, a prosečno trajanje osiguranja 19 godina.

Država treba da pomogne razvoj životnog osiguranja

Prema dostupnim statistikama, u Srbiji je oko 3% stanovništva koristi životno osiguranje, koje za tu vrstu osiguranja godišnje izdvaja oko 80 mil EUR, ili oko 14% ukupne vrednosti tržišta osiguranja.

- Osiguravajuće kuće predložile su državi da se uvedu poreske olakšice na životno osiguranje. Kao rezultat povećanog obima posla sektor osiguranja bi se aktivno uključio u kupovinu državnih hartija od vrednosti i obezbedjivanje povoljnih kredita državi za finansiranje infrastrukturnih projekta. Ovi infrastrukturni projekti bi dalje povećavali zaposlenost, a samim time i prihode od poreza državi. Tako se poreskim olakšicama ne bi smanjio prihod u državni budžet nego naprotiv – povećao i to u daleko povoljnijem privrednom okruženju – naglašava Krstonošić za "eKapiju".

Naš sagovorniK dodaje da bi od takvog modela korist imali svi - država, građani i osiguravajuće kuće koje se trenutno bore sa slabom zainteresovanošću stanovništva za ovim vidom osiguranja.

- Suština modela je u tome da država poreskim olakšicama motiviše stanovništvo da dugoročno ulaže sredstva u osiguranje života i za budućnost ne planira samo prihode od penzije - kaže Krstonošić.

Sagovornik "eKapije" objašnjava da su osiguravači najviše zainteresovani za dugoročne hartije od vrednosti, odnosno obveznice sa fiksnim prinosom čije je dospeće sinhronizovano sa trajanjem osiguranja.

- Država bi emitovanje takvih obveznica dobila najkvalitetnije dugoročne izvore sredstava iz kojih bi mogla da finansira velike infrastrukturne projekte - zaključuje Krstonošić.