Rastu cene bankarskih naknada i provizija

Klijenti pojedinih banaka u Srbiji od početka ovog meseca suočeni su s novim, višim cenama naknada i provizijama za korišćenje tekućih računa, platnih kartica i drugih bankarskih usluga.

Naplaćuje se, ili će se naplaćivati skoro sve - od održavanja tekućeg računa i uručivanja platne kartice u ekspozituri, do provere stanja na računu na bankomatu. Čak i kada klijent sam plaća putem elektronskog i mobilnog bankarstva platiće proviziju, a ako su mu potrebni čekovi, prilikom izdavanja će platiti od 20 do 40 dinara po čeku. Kada je reč o platnim karticama, plaća se i promena PIN koda na bankomatu, a blokada kartice je i više od 1.000 dinara.

Plaća se i dostava kartice na kućnu adresu, podizanje novca na bankomatima drugih banaka, pa i u svojoj, ukoliko se koristi kreditna kartica, klijenti će biti novčano kažnjeni i u slučaju kada pogrešno ukucaju PIN kod na bankomatu.

Dakle, u moru poskupljenja, od hrane do energenata, građani Srbije imaće i više troškove samo zato što su klijenti banke jer se, bez pravog objašnjenja, bankarske provizije uvećavaju. Negodovanje klijenata banaka je sve veće, pa je iz Narodne banke Srbije ukazano da se, imajući u vidu odluke i najave pojedinih banaka da povećaju naknade za određene usluge povezane s platnim računima NBS, priprema set mera i propisa kako bi se zaštitio standard građana Srbije. Mere će biti usvojene na redovnoj sednici Izvršnog odbora NBS, koja će biti održana danas.

NBS je istakla da od banaka očekuje da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku zasnovanu na principima zdrave konkurencije, koja podrazumeva unapređivanje depozitnih poslova i očuvanje, odnosno uvećanje baze deponenata i klijenata. Ukazuje se i da banke imaju obavezu da klijenta obaveste dva meseca pre izmene odredaba okvirnog ugovora, među kojima su i naknade koje banka naplaćuje, a ako se klijentu to ne sviđa, može da promeni banku.

Po rečima Dejana Gavrilovića iz Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva", nema nikakvog opravdanja da banke povećaju provizije, odnosno cilj tog povećanja je ostvarivanje zarade. Ukazujući da treba videti kakve će mere doneti NBS, Gavrilović je rekao da očekuje da centralna banka zaštiti interese klijenata banaka.

- Povećanje provizija i naknada banke koriste kako bi što više zaradile - kaže Gavrilović. - O tome svedoči i to što je prošle godine, u odnosu na godinu ranije, zarada banaka u Srbiji veća za 145 miliona evra. Naime, prošle godine banke u Srbiji zaradile su više od 475 mil EUR, a godinu dana ranije 330 miliona.

Po njegovim rečima, za veću sigurnost klijenata banaka i za sprečavanje ovakvih sitaucija neophodna je odgovarajuća regulativa, koja bi ujednačila poslovanje banaka. U tom slučaju klijent bi imao kvalitetniju uslugu i uvid u ono što banka pruža, a banke ne bi rizikovale da izgube klijenta.

- Potrebno je da se jasno utvrde pravila - da banke klijentima naplaćaju samo one usluge koje pružaju, da se provizije ne mogu povećavati bez objašnjenja i da se naloži da ugovori koji se potpisuju klijetima obezbeđuju cenovnu garanciju za usluge koje banka pruža na određeni rok - kaže Gavrilović za Dnevnik.