Šta rade vodeće svetske ekonomije da olakšaju standard građana?

Poremećaji globalnih lanaca snabdevanja prouzrokovani pandemijom i posledice sukoba u Ukrajini prouzrokovali su rast cena energije, roba i osnovnih artikala, i time podstakli krizu životnog standarda, a Rojters je analizirao kako na taj problem odgovaraju vlade vodećih svetskih ekonomija.

Nemačka, kao najveća evropska ekonomija, planira da uvede porez na cenu plina za sve potrošače od 1. oktobra. Prošlog meseca tamošnja vlada je najavila državnu pomoć od 15 mlrd EUR za Uniper, najvećeg uvoznika ruskog gasa u zemlju. Smanjila je i porez na benzin i dizel i snažno spustila troškove javnog prevoza.

Francuski parlament je 3. augusta usvojio paket pomoći za borbu protiv inflacije vredan 20 mlrd EUR. Francuzi su odlučili da podignu penzije i neke oblike socijalne pomoći, a uz to su dopustili kompanijama da radnicima isplaćuju veće neoporezive bonuse u pokušaju povećanja kupovne moći domaćinstava.

Italija je dan nakon Francuske odobrila svoj paket pomoći vredan oko 17 mlrd EUR sa ciljem smanjenja računa za struju i gas. Taj iznos je ustvari dodatak na, od početka godine, već potrošenih 35 mlrd EUR koji su imali za cilj da ublaže efekte rasta troškova struje, gasa i benzina.

Poljska je prošlog meseca uvela pomoć u obliku "odmora od plaćanja" za građane s kreditima u nacionalnoj valuti zlotima. Tim moratorijumom dopušteno im je da preskoče plaćanja tokom osam mjeseci u periodu od dve godine.

Američki senat u nedelju je odobrio Zakon o smanjenju inflacije, plan vredan 430 mlrd USD kojim su, između ostalog, spušteni troškovi lekova na recept, podignuti neki korporativni porezi i uvedene mere za poticanje energetske efikasnosti.

Brazilski predsednik Jair Bolsonaro i vlada te zemlje pritiskaju državni energetski koncern Petrobras kako bi dodatno smanjio cene goriva. Kompanija je u julu dva puta uvodila odvojena sniženja cene goriva za ukupno devet posto, čime su cene došle na najniži nivo od marta.

Indija je u maju uvela ograničenja na izvoz prehrambenih proizvoda uključujući pšenicu i šećer, koji čine gotovo 40 posto indeksa potrošačkih cena. Takođe je smanjila porez na uvoz jestivog ulja.

Japan je u aprilu odobrio paket pomoći vredan 103 mlrd USD kako bi ublažio ekonomske udarce zbog rastućih troškova sirovina. Tako su uvedene subvencije za smanjenje cena benzina i gotovinske isplate za domaćinstva s niskim primanjima koja imaju decu. Japanski premijer Fumio Kishida ukazao je da bi moglo biti dodatnih poteza ako se kriza životnog standarda nastavi.

Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati početkom jula su najavili povećanje potrošnje na socijalnu pomoć. UAE je udvostručio finansijsku podršku porodicama s niskim primanjima, na ukupno 7,6 mlrd USD dok je saudijski kralj Salman za istu svrhu dodelio dodatnih 5,42 mlrd USD.

Turska je početkom jula povećala minimalnu platu u zemlji za oko 30%, dodajući takvu meru 50-postotnom porastu s kraja prošle godine.

pandemija

sukob u Ukrajini

državne ekonomske mere

državni paketi pomoći