Silikon koji bi Srbiji doneo milijarde evra - Patenti beogradskog proizvođača "Hemi-Eco" među najinovativnijim u svetu

(Spomenik braniocima Beograda posle restauracije)

Gotovo da nema zdanja od kulturno-istorijskog značaja u našoj zemlji koje preduzeće "Hemi Eco" nije "podmlađivalo". Na njihovoj referenc listi su naše najpoznatije crkve, manastiri, zadužbine, muzeji, pozorišta, univerziteti, galerije, itd. Njihovim silikonskim preparatima očišćene su sve freske manastira Gračanica, sredstvima za restauraciju i konzervaciju sačuvana je kapija na Sabornoj crkvi u Beogradu, spasen Saborni hram u Trebinju, a "doterivali" su i Hilandar, crkvu svetog Marka, Visoke Dečane, Hram svetog Save, zgradu Narodnog muzeja, fasade Pravnog i tehničkih fakulteta u prestonici, Biblioteku Svetozar Marković u Beogradu, kao i spomenike, fontane, skulpture i hotele širom Srbije. Na spisku uspešno završenih poslova je više od 70 zdanja, a za dve decenije postojanja još niko od srpskih proizvođača nije ih pretekao po inovativnosti.

Preparati za zaštitu kamena iz proizvodnih pogona "Hemi Eco" u Belim vodama i Moštanici poslednjih godinu dana isključivo putuju u inostranstvo. Kompanija najviše izvozi u države bivše Jugoslavije, ali i Italiju i druge zemlje iz okruženja, a za proizvodnju koriste skoro sve domaće sirovine.

Osim mnogobrojih domaćih nagrada koje je beogradsko preduzeće za sanaciju, restauraciju, konzervaciju i hidroizolaciju građevinskih objekata i građevinskih materijala dobilo, "Hemi Eco" je ove godine ušao i u finale prestižne "Lafarge" nagrade za inovativnost.

Najveću pomoć preduzeću "Hemi Eco" pružila je Privredna komora Srbije, posebno Danica Mićanović iz Odbora za tehnološke inovacije, a velika podrška u dosadašnjem radu bio je Saveza pronalazača Srbije.

(Restauracija Minitstarstva finansija)

Luksuzno, a jeftino

Za konkurs kompanije "Lafarge" "Hemi Eco" je aplicirao proizvodom "Oblikovani betonski blok", koji je, prema rečima vlasnika preduzeća "Hemi Eco" Srećka Stefanovića, jeftin građevinski materjal za luksuznu gradnju. Oblikovani betonski blok znatno skraćuje vreme izgradnje, može da se izradi po želji naručioca i odličan je toplotni i zvučni izolator.

- Iskoristio sam iskustva građevinskih objekata koji su oštećeni i pronašao osnovne nedostatke upotrebljenih materijala. Ideja je bila da napravimo materjal koji ne zahteva završne zanatske radove. Oblikovani građevinski blok namenjen je za opšte građevinske konstrukcije, od slojeva različitih materijala zalivenih u noseći materijal. Koristi se za izgradnju zidova, pregradnih zidova, fasadnih zidova i sl, jednostavnim slaganjem građevinskih blokova - objašnjava Stefanović.

Prema rečima sagovornika "eKapije", blokovi se slažu jedan preko drugog, tako da im se uklapanjem oblikovanih delova stabiliše položaj, pri čemu pojedine šupljine koje se dobijaju mogu biti ispunjene nosećim stubovima od betona, ili se kroz njih mogu provlačiti vodovodne i kanalizacione cevi, elektro i klima instalacije i sl. Oblikovani građevinski blok svojim novim oblikom i konstrukcijom fasadne i zadnje strane rešava problem jednostavne gradnje fasadnih zidova i smanjuje troškove njihove izgradnje.

(Restauracija kapitela u Hramu svetog Save)

- Primenom oblikovanih građevinskih blokova dobijate se dobru toplotnu i zvučnu izolaciju ozidanih prostora, a takođe se pojednostavljuje i pojeftinjuje problem ugradnje i montiranja zidnih električnih, vodovodnih i drugih instalacija bez potrebe naknadnog obijanja i razbijanja zidova, tzv. štemovanja.

Revolucionarno rešenje za ciglane - Milijarde za Srbiju

Među inovativnim rešenjima preduzeća "Hemi Eco" je i jedinstven postupak za proizvodnju opekarskih proizvoda. Za taj pronalazak, smatra Srećko Stefanović, naša zemlja bi mogla da dobije milijarde evra od svetske zajednice.

- Svetska zajednica je za projekte zaštite životne sredine izdvojila oko 67 mlrd EUR. Naš inovativni postupak za proizvodnju opeke znatno smanjenje emisiju ugljen dioksida u atmosferu, jer je vreme pečenja cigle, a time i upotrebe energije za 50% niže. Novina u ovom pronalasku je upotreba specijalnog silikonskog preparata (trgovački naziv "caloxan") koji se dodaje u količini od 3% mas. u odnosu na suvu materiju od koje se proizvode opekarski proizvodi. Za ovaj pronalazak kompletnu dokumentaciju, urađene laboratorijske analize i dve industrijske probe. Ipak, ja kao mali proizvođač ne mogu da se probijem bez podrške države - kaže Stefanović.

Prema rečima hemičara Stefanovića, prednost upotrebe specijalnog silikonskog preparata prilikom proizvodnje opeke je snižavanje temperature pečenja na 500˚C do 750˚C, dok je u klasičnim postupcima temperatura od 950˚C do 1250˚C. Vreme pečenja je skraćeno na 18 do 24 časa, dok u klasičnim postupcima vreme pečenja iznosi od 36 do 48 časova.

- Ovakav postupak proizvodnje opekarskih proizvoda dovodi do značajne uštede energije, smanjenja vremena potrebnog za proizvodnju, kao i do smanjenja troškova transporta, a gotov proizvod zadovoljava propisane standarde. Smanjenjem potrošnje goriva smanjuje se i količina oslobođenog ugljen-dioksida po jedinici proizvoda - kaže Stefanović.

(Saborna crkva u Beogradu pre restauracije)

Čuvar kulturne baštine

"Hemi-Eco" se već dve decenije bavi restauratorsko-konzervatorskim poslovima, a većina sredstava i preparata zaštićena je u Zavodu za patente.

- U svim radovima koristimo naše atestirane materijale i sopstvenu tehnologiju. Nekada smo zaduženi i za izradu projekta, jer u timu imamo i vrsnog arhitektu, kao i izvođače. Takođe, radimo i po projektima koje je izradio Zavod za zaštitu spomenika, a prvi posao smo dobili pre više od 20 godina i dan danas su ta zdanja kao nova.

Stefanović objašnjava da svaka fasada može da se zaštiti i uredi. Među projektima na koje su posebno ponosni, Stefanović ističe kompletnu sanaciju ulaza na Sabornoj crkvi u Beogradu.

- Laik bi rekao "pa šta je tu posebno, okačili kapiju". Međutim, mi smo morali da kamene stubove ojačamo 312%, kako bi mogli da ponesu kapiju od 800 kila. Kamen je desetak megapaskala, što je kao puter u odnosu na velike tvrdoće. Dakle, ako na oštećen stub nameravate da okačite kapiju čije je krilo 4 tone, ona će automatski izvaliti šarku. Zato smo morali da izlečimo kamen, da ga ojačamo, a to je veoma zahtevan posao. Stubove smo zaštitili specijalnim sredstvom za konzervacuju kamena, tako da kada pada kiša oni ostaju suvi i ne dozvoljavaju vodi da ih razara - objašnjava naš sagovornik.

(Saborna crkva posle restauracije)

"Hemi-Eco" je 90-ih godina prošlog veka uradio i uređenje oko 22.500 m2 fasade na tehničkim fakultetima u Beogradu.

- Dvorišna fasada, ona sa druge strane Bulevara kralja Aleksandra bila je u tako lošem stanju, da je mogla metom da se omete. Nju smo konzervirali, zaštitili i do danas je ostala nepromenjena.

Kao jedan od projekata na kom je mu je bilo posebno zavodoljstvo da radi Stefanović izdvaja restauraciji Saborne crkve u Trebinju.

- Imao sam moralnu podršku celog stanovništva grada u Hercegovini. Crkva je maltene bila dovedena do stanja ruševine i posao je trajao oko pola godine sa dosta izvođača. Svi iz Trebinja su nas pozdravljali i nisu nam čak dozvoljavali da platimo piće u kafićima - priseća se Stefanović.

Od objekata u Beogradu kojima je neophodna hitna restauracija naš sagovornik ističe Nemačko groblje na Čukarici, jedan od retkih spomenika u svetu koji je neprijatelj podigao neprijatelju.

- Nemačko groblje je u stanju raspadanja, drveće je počelo da raste iz mermera i ono će nestati ukoliko se uskoro ništa ne uradi. Mi smo uradili projekat i prosledili smo ga opštini Čukarica, na čijoj se teritoriji groblje nalazi. Od nekadašnjeg kompleksa ostao je mauzolej i jedan mali spomenik. Spomenik srpskim ratnicima poginulim u odbrani Beograda 1915. godine jedinstven je po tome što ga je, na severozapadnom delu Košutnjaka, podigao neprijatelj u znak poštovanja prema protivniku. Po naređenju komandanta nemačke vojske maršala Augusta fon Makenzena, na njemu je srpskim i nemačkim rečima ispisano: "Ovde počivaju srpski junaci" - objašnjava Stefanović.

T.S.