Hoće li dogovor Ukrajine i Rusije o žitu ublažiti globalnu prehrambenu krizu?

Mogućnost da se deo mesecima blokiranog ukrajinskog žita izveze preko crnomorskih luka znači šansu da se donekle ublaži kriza gladi u svetu. Širom sveta 828 miliona ljudi ide na spavanje gladno, upozorava UN Svetski program za hranu koji je upravo od Ukrajine kupovao 40% žita za gladne.

Najviše stradaju zemlje u podsaharskoj Africi, na Bliskom istoku, koje su ili najveći korisnici programa za hranu ili su žitarice uvozili iz Ukrajine i Rusije. Sporazum o deblokadi luka dobra je vest generalno za tržište hrane i cene.

- Kada vam se oslobodi jedan tako važan tržišni ventil, izvozni ventil, kao što su luke Odesa, Černomorsk i Južni koji su u ovom sporazumu pomenute kao luke preko kojih će ići izvoz ukrajinske robe, tada taj sporazum može u velikoj meri da pomogne boljoj dostupnosti robe upravo sa ovog regiona - kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

Ako luke zaista budu radile kako je dogovoreno, biće potrebno 8-9 meseci da Ukrajina izveze 60 miliona tona žitarica, ako ne – skoro dve godine, izjavio je ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika.

U Ukrajini su vrlo skeptični da će se Rusija držati dogovora. Uostalom, dan po potpisivanju sporazuma gađana je luka u Odesi. Farmeri u Ukrajini ističu da je sledeća setva neizvesna, čak i ako sporazum bude sproveden, s obzirom da su skočile cene i đubriva i goriva i pesticida. Odnosno, deblokada ne rešava sve.

- Sistem je ranije dobro funkcionisao. Znali smo koliko vagona prevozi koju količinu žitarica do koje luke. Sada, čak i kada može da se preveze, lokalni eskalatori su već puni prošlogodišnjeg žita. dok se oni isprazne nemamo gde da držimo žito. Oni koji imaju silose i finansije oni će svoje žito zadržati. Ostali će prodati u bescenje i neće imati nikakve šanse da poseju nove useve - kaže Oleksandar Čubuk iz Asocijacije zemljoposednika i farmera.

Dodatni pritisak na dostupnost hrane u svetu i rast cena donele su i odluke velikog broja zemalja da zabrane ili ograniče izvoz sopstvenih žitarica. I u Srbiji je do četvrtka bila na snazi zabrana izvoza pšenice, kukuruza, suncokretovog ulja. Dugotrajnom zabranom su oštećeni i izvoznici i poljoprivrednici, smatra Galetin, ali nije sve izgubljeno.

- Mislim da je ova mera dobra ali, moj je utisak, malo zakasnela pogotovo za pšenicu, jer smo pre mesec, mesec i po dana imali sasvim jasne i izvesne signale da će bilansi pšenice biti potpuno stabilni. Mi generalno nismo izgubili, niti naši izvoznici, niti Srbija nije izgubila svoje pozicije na svetskom tržištu žitarica i uljarica - kaže Galetin za N1.

I dok srpski izvoznici dobijaju priliku za izvoz po cenama ipak većim nego pre rata, kriza hrane vrlo je daleko od razrešenja. Ceo niz isprepletanih faktora, od suša u Evropi, rasta cena energenata, struje, đubriva govori da i tamo gde hrane bude bilo u dovoljnim količinama, neće svi moći da je priušte.