Lepenski praljudi dobili krov nad glavom

Četiri decenije posle otkrića, čuveno praistorijsko neolitsko nalazište Lepenski vir, kod Donjeg Milanovca, i popularni pračovek Lepenac dobili su ovih dana trajnu zaštitu u vidu providnog krova od leksana, na površini od oko četiri hiljade kvadratnih metara. Na veliku radost projektanata, graditelja i investitora – posebno Marije Jovin i Siniše Temerinskog, iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su na ovom projektu zaštite i prezentacije najstarijeg staništa pračoveka u Evropi radili od 1998. do 2009. godine – demontirano je ruglo privremene veoma rizične nadstrešnice, sačinjene od salonita na crvotočnim drvenim stubovima. A taj "privremeni" krov, postavljen ovde još 1969. godine, više je odbijao nego što je privlačio posetioce.

Urađena je prva i najvažnija faza obimnog projekta, a već u toku iduće godine, sredstvima NIP-a od oko 4 mil EUR, biće završeni i preostali delovi u ovom arheološkom dragulju prirode, kakav je Nacionalni park "Đerdap". Najpre će, kako je predviđeno, pod trajni krov biti postavljen sav važan arheološki materijal sa nalazišta, uključujući i dvadesetak monumentalnih kamenih jajolikih skulptura lepenskih praljudi. A potom će biti završeni i centar za prijem posetilaca, etnoapartmani, rečno pristanište, istraživačka stanica, saobraćajnice i parking.

– Ovo je sada prva prilika, posle četiri decenije, da se jednim pogledom može sagledati neolitsko naselje, okolna priroda, vode Dunava i moćna stena Treskavac na suprotnoj obali – kaže, ushićeno, Marija Jovin.

– Za mene je ovo svečanost. Sve što je do sada čamilo u polumraku u depoima Narodnog muzeja u Beogradu – izroniće na svetlost.

Arhitekta projektant Marija Jovin kaže za "Politiku" da je izuzetno srećna što sa Sinišom Temerinskim, i svima ostalima koji su od oktobra 2008. godine učestvovali u ovom poduhvatu, oživljava uspomenu na pokojnog akademika Dragoslava Srejovića. To je, veli, i njihov dug čoveku koji je još za života deprimirano izjavljivao kako strahuje da će sve propasti zbog našeg dugogodišnjeg nemara. Srećom, sada će ovim projektom zaštite i prezentacije, koji ima saglasnost i Ministarstva kulture, sve biti mnogo dostupnije, i nama i svetu. Predstoji konzervacija praistorijskih staništa i povratak skulptura na pravo mesto. Iz depoa Narodnog muzeja u Beogradu biće vraćeno sve što je, iz bezbednosnih razloga, pre 40 godina, tamo odneto. I sve će biti kako je bilo u vreme otkrića.

– Vreme potrebno za konzervatorske radove i pripremu skulptura i žrtvenika je prema programu i dinamici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture tri meseca – kaže Marija Jovin.

– A to znači da na proleće možemo imati uređeno arheološko nalazište, spremno da primi posetioce.

Projektanti naglašavaju da će sve to sada trajno i na jednom mestu biti potpuno zaštićeno. Siniša Temerinski dodaje da je reč o polikarbonatnom pokrivaču izuzetnih svojstava. Ima zaštitu i od ultravioletnog zračenja i, istovremeno, smanjuje nivo toplotnog zračenja. A o trajnosti i dobrim svojstvima najbolje govori podatak da su izvođači dali garanciju na kvalitet radova koja vremenski pet puta premašuje uobičajene garancije u građevinarstvu.

Temerinski naglašava da je ovaj poduhvat u minule dve godine izveden u veoma teškim i specifičnim uslovima, ali besprekorno. Konzorcijum izvođača predvodila je "Projektomontaža" iz Beograda, a u poduhvat su bila uključena i beogradska preduzeća "Krajina-inženjering", "Elkoms" i "Polymers Group". Veliki znalački doprinos dali su i "Amiga" iz Kraljeva i "Tončev-gradnja" iz Surdulice, a sve su to stručno nadzirali eksperti Građevinskog fakulteta iz Beograda. U projektovanju pojedinih elemenata učestvovalo je i više od dvadeset stručnjaka svih profila, a statički proračun impresivne čelične konstrukcije koja nosi krov i zidove od leksana izradilo je preduzeće BMC iz Beograda.

Sve je to, kaže Temerinski, "u skladu" sa značajem nalazišta koje je staro gotovo osam hiljada godina. Nalazište je veliki doprinos ljudskoj civilizaciji i sve je sada činjeno da traje još dugo. Projekti su pravljeni sa tom idejom, a presudno za njihovu realizaciju bilo je to što su tu ideju podržali Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, posebno njegov Sektor turizma, i opština Majdanpek. Ministarstvo je sačinilo strategiju zaštite kulturne baštine u funkciji razvoja turizma, a opština Majdanpek je u tome prepoznala svoju veliku razvojnu šansu. Do sada je u ovaj projekat uloženo 350 miliona dinara i taj ulog, i nova ulaganja, višestruko će se isplatiti.

To će značiti uključivanje Lepenskog vira u regionalne i međudržavne progrme. I Majdanpek i nalazište biće uključeni u međunarodni dunavski saobraćajni koridor. Na tom koridoru nalaziće se, prema planu Sektora za turizam, i drugi naši arheološki dragulji kao što su Sirmijum, Viminacijum, Romulijana… Do sada je Lepenski vir godišnje posećivalo 30.000 turista, ali će se ta poseta višestruko uvećati. Biće stvoreni uslovi da sve više velikih turističkih brodova, sa bogatim svetskim turističkim nomadima, a takvih Dunavom kroz Đerdap godišnje prođe više od 600, zastane i ovde.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 10.12.2010.)